Značajna promena klime u Evropi?

1. decembar 2005.

London -- Britanski naučnici upozorili evropske političare da bi tokom narednih decenija klima u Evropi mogla biti značajno drugačija.

Britanski Centar za sakupljanje podataka o okeanima smatra da su struje koje stižu iz Meksičkog zaliva sve slabije, što znači da na sever donose sve manje toplote. Zato je britanski centar upozorava evropske političare da predvide hladnije vreme u budućnosti.

Britanski istraživači, koji u okviru programa Rapid pokušavaju da registruju moguće iznenadne promene podneblja u Evropi, svoje zaključke su izneli na osnovu 50 godina posmatranja okeana. Kao primer promena navedeno je usporavanje Golfske struje, što za posledicu može imati da kroz 20 godina prosečna zimska temperatura u Velikoj Britaniji bude niža i šest stepeni. Prema nekim procenama, klima bi u Britaniji mogla da se izjednači s klimom u kanadskom Labradoru, koji je na istoj geografskoj širini, prenosi BBC.

Buš pritiska, zagrevanje traje

31. januar 2007.

Vašington, Sidnej -- Kalifornija je prva država SAD koja će uvesti ograničenja emisije štetnih gasova, kako bi se smanjilo zagađenje i zagrevanje.

Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger i zakonodavci u okviru Demokratske stranke postigli su danas dogovor prema kome će Kalifornija uvesti ograničenja emisije štetnih gasova, uključujući i one koje proizvodi industrija. Očekuje se takođe da do sutra naučnici pri Agenciji za zaštitu okoline preporuče niz mera za poboljšanje kvaliteta vazduha kroz pooštravanje standarda za količinu smoga.

Više od polovine Amerikanaca, oko 160 miliona, udišu nedozvoljene količine smoga, najviše u velikim gradovima Kalifornije i na istoku zemlje.

Takođe, 2. februara u Parizu će biti objavljen izveštaj UN o klimatskim promenama, u čijoj izradi je učestvovalo 1.250 autora i 2500 stručnjaka iz 130 zemalja. Na izveštaju se radilo šest godina.

Istovremeno su, međutim, neki naučnici u SAD optužili administraciju SAD da ih izlaže pritisku da ublaže izveštaje o zagrevanju planete.

U Kongresu SAD juče je rečeno da su naučnici bili pod političkim pritiskom da svoje izveštaje o zagrevanju planete ublažavaju po želji administracije predsednika SAD Džordža Buša, koja je skeptična prema toj pojavi, a u nekim slučajevima i prema željama lobista prerađivača nafte.

Na zasedanju kongresnog komiteta za nadzor i reformu vlade, Frančeska Grifo, iz Saveza zabrinutih naučnika, rekla je da je ta grupa utvrdila da je 150 naučnika koji se bave izučavanjem klime u poslednjih pet godina bilo izloženo političkom pritisku.

Ona kaže da je utvrđeno da je bilo najmanje 435 slučajeva pritiska. "Gotovo polovina je bila pod pritiskom da ne koristi izraze 'klimatske promene', 'globalno zagrevanje' i slične", rekla je ona.

Naučnik Rik Pilc, nekada zaposlen u državnoj službi, kaže da je 2005. pristao da ublaži nalaze o zagrevanju planete i pred Komitetom rekao da je bivši službenik Bele kuće Fil Kuni imao aktivnu ulogu u sejanju sumnji u posledice promene klime.

Kuni je lobirao za Institut za naftu pre no što je postao šef Saveta Bele kuće za kvalitet okoline, a pošto je 2005. dao ostavku, zaposlen je u Ekson-Mobilu, naftnom gigantu.

Opozicioni, demokratski poslanik Henri Vaksman, predsednik Komiteta, požalio se da Bela kuća već šest meseci izbegava da pošalje dokumenta koja bi omogućila istragu o tvrdnjama o pritisku na naučnike.

Stav Buša prema zagrevanju planete se tokom njegovog mandata promenio od otvorene sumnje da se to dešava do priznanja, na prošlogodišnjem svetskom samitu, da se klima u svetu menja i da aktivnost čoveka ubrzava tu promenu.

Iako je u govoru o stanju nacije prošle nedelje nazvao promenu klime ozbiljnim izazovom kom se treba suprotstaviti novom tehnologijom i većom upotrebom alternativnih izvora energije, Buš se nije založio za to da u SAD bude ograničeno ispuštanje ugljendioksida, gasa za koji se veruje da u velikoj meri utiče na zagrevanje planete.

Zbog takvog stava centralne administracije, neke federalne države same uvode mere za smanjenje emitovanja štetnih gasova, a u tome je najdalje otišla Kalifornija.


Katastrofalne suše pišu se Australiji

Prosečna temperatura u najvećem gradu Australije povećaće se za oko pet stepeni Celzijusa u narednih 65 godina, sa katastofalnim posledicama, kaže se u danas objavljenoj studiji.

Naučna i industrijska istraživačka organizacija Komonvelta (CSIRO), u izveštaju za vladu države Novi Južni Vels, navodi da će prosečna temperatura u Sidneju porasti sa sadašnjih 26 stepeni na oko 31 stepen Celzijusa do 2070. godine.

To bi dovelo, kako se predviđa, do istrebljenja ugroženih vrsta, nestašice vode i još većeg broja požara.

Leti, kada temperatura u Sidneju često dostiže 35 stepeni, moguće je da će ubuduće biti za sedam stepeni viša, predviđa CSIRO, na osnovu analize niza klimatskih modela.

Kao rezultat, broj smrtnih slučajeva od vrućine kod ljudi starijih od 65 godina povećaće se sa sadašnjih 176 godišnje na 1.312 do 2050. godine. Do 2070. godine, Sidnej bi mogao da živi u suši devet u svakih 10 godina, umesto sadašnje tri u proseku.

Australija, koja je najsuvlji naseljeni kontinent, ove godine prolazi kroz najveću sušu ikad zabeleženu.

Slede značajne klimatske promene

2. februar 2007.

Pariz, Beograd -- Hiljade stručnjaka zaključile da je globalno zagrevanje gotovo sigurno samo posledica delovanja ljudi, a ne prirodnih promena.

Panel od oko 2.500 stručnjaka iz 130 zemalja, koji su radili pri Ujedinjenim nacijama u Međuvladinoj ekspertskoj grupi o klimatskim promenama (IPCC), predviđaju da će do kraja veka prosečna temperatura porasti za najmanje tri stepena, nivo vode će se podići, a led na Arktiku istopiti. Oni navode da je to najviša temperatura stotinama hiljada godina unazad.

Takođe, stručnjaci su zaključili da će se posledice otopljavanja osećati stotinama godina. Već danas veliki glečeri nestaju, a led na okeanima se topi. Suše muče Afriku, Južnu Aziju i Australiju, a zbog rastućeg nivoa mora nestaju čitave plaže i ostrva.

Prosečna temperatura će do kraja veka verovatno biti viša između 1,8 i 4 stepena Celzijusa, dok bi nivo okeana mogao da se poveća između 19 i 58 centimetara, upozorava se u izveštaju koji je objavljen u Parizu.

Prema njihovim procenama, nivo mora će se povećati najmanje od 19 do 37 centimetara, a najviše između 28 i 58.

U izveštaju IPCC-ja, organizacije koja od 1998. godine prati klimatske promene, upozorava se na mogućnost da sa Arktika do 2100. godine nestane led, kao i da budu mnogo učestaliji vreli i kišni talasi.

Direktor programa UN-a za životnu sredinu Ahim Štajner naglasio je da će analize koje budu predstavljene staviti tačku na sve rasprave o uzrocima globalnog zagrevanja.

U prethodnom izveštaju IPCC-a iz 2001. navedeno je da su ljudske aktivnosti "verovatno" povezane sa globalnim zagrevanjem.

Ima i nekih američkih naučnika koji žele da preporuče nove tehnologije zvane geoinženjering. Jedna od ideja je upotreba džinovskih ogledala, kako bi se neki od sunčevih zraka odbili pre nego što stignu do Zemlje.

Radeći na projektu koji finansira NASA, profesor Rodžer Endžel sa univerziteta Arizone istražuje korišćenje malih diskova da bi se stvorila velika "senka" u svemiru.

Ali, te ideje se i dalje smatraju poslednjim utočištem. Većina naučnika veruje da svet mora da se posveti smanjenju emisije štetnih gasova pre nego što se okrene alternativama.

No, možda je planeta već stigla do tačke bez povratka, indonežanski ministar ekologije upozorio je da bi, zbog rasta nivoa mora, od 2.000 od 18.000 indonežanskih ostrva moglo da se nađe pod vodom do 2030. godine.

Vlade da učine što više

Neki od stručnjaka za pojedine oblasti, koji su učestvovali u istraživanju, kažu da rezultati pokazuju "da je globalno otopljavanje realnost i da ne sme više da se žmuri nad tim".

To znači da sve države sveta, odnosno njihove vlade, treba da preduzmu korake da se zagađenje smanji.

U Evropskoj uniji se već razmatraju načini da se dodatno smanji emisija štetnih gasova, a kao jedan od načina pominje se i uvođenje velikih poreza na gorivo za aviokompanije, čemu se za sada niskobudžetne aviokompanije protive.

Direktor beogradske kancelarije Regionalnog centra za životnu sredinu Milan Dacić kaže za B92 da sam izveštaj po sebi ne obavezuje članice UN.

"Međutim, izveštaj čini osnovu za dalji pregovarački proces pod Konvencijom o klimi i pod Kjoto-protokolom, koji mogu da obavežu na nešto konkreniju redukciju", kaže on.

"Posle izveštaja da je veoma evidentno da je čovek uzročnik klimatskih promena, nada je velika da će pod Kjoto-protokolom u sledećem periodu, koji je obavezujući period za redukciju emisija od 2013. do 2017, biti još strože norme koliko pojedine države mogu da emituju gasova koji su uzročnici efekta 'staklene bašte'", kaže on.

"Tu leži ključ mogućnosti da se spreči dalje uništavanje klimatskog sistema", rekao je Dacić.

Ekstremno visoke temperature u Srbiji

"Temperature u januaru bile su ekstremno visoke i značajno su premašile prosek uobičajen za to doba godine”, izjavila je klimatologinja Hidrometeološkog zavoda Srbije Jasminka Smailagić.

Ona je agenciji Beta kazala da su u januaru na sedam mernih stanica u Srbiji prevaziđeni apsolutni ekstremi do sada, a temperature su od prosečnih odstupale od četiri do sedam stepeni.

Prema njenim rečima, do sada izmerene temperature premašene su i u Negotinu, Vranju i Smederevskoj Palanci, Zaječaru, Kruševcu, Dimitrovgradu i Leskovcu.

Smailagićeva je navela da je toplotni talas bio izuzetno dug i da je trajao između osam i 22 dana, u kome je bilo puno izuzetno toplih dana.

EU: Kako sačuvati klimu

14. februar 2007.

Brisel, Strazbur , Madrid -- Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala zemlje Evropske unije da smanje emisiju ugljen-dioksida.

Time je zatražila da vlade članica Unije prihvate zahteve Evropske komisije, čiji je cilj da se emisija tog gasa smanji za 30 odsto do 2020. godine, kako bi se ograničilo globalno zagrevanje i sprečila ozbiljna šteta koju uzrokuju klimatske promene. "Da bi se taj plan sproveo u delo, potrebna je međunarodna saradnja, a Evropa bi trebalo da bude primer", rekla je Merkelova.

Ona je takođe naglasila da problem nije samo evropski i da “napori samo jednog kontinenta nisu dovoljni da se eliminišu sve opasnosti po čovečanstvo”.

Time je, između ostalog, aludirala i na SAD, koje su možda najveći zagađivač, ali do sada su odbijale da potpišu međunarodne sporazume koji bi ograničili emisiju ugljen-dioksida.

Izuzetak je i najveći zagađivač u SAD, Kalifornija, koja je donela svoja pravila za smanjenje emisije gasova.

U Španiji će biti 50 stepeni

Letnje temperature u Madridu do kraja veka mogle bi dostići 50 stepeni Celzijusa, ukoliko se globalno otopljavanje nesmetano nastavi, navodi se u izveštaju španskog ministarstva za ekologiju.

Količina kiše u južnoj Španiji, velikoj oblasti kojoj već preti opasnost od isušivanja zemljišta i pretvaranja u pustinju, mogla bi opasti za 40 procenata.

Ministarstvo ekologije želi da ubedi vlade 17 autonomnih oblasti, koje imaju znatnu vlast nad ekološkom politikom, da se pripreme za globalno otopljavanje, kao i da pomognu da se ono zaustavi.

Španija, koja ima problema sa ograničenjem emisije štetnih gasova, jedna je od zemlja koje će klimatske promene najteže pogoditi i gde emisija ugljenika najbrže raste.

Izveštaj na 50 strana navodi mere za smanjivanje emisije gasova, među kojima je obeshrabrivanje upotrebe automobila u gradovima, poput povećanja cene parkinga, većih dažbina za vozila kod kojih je zagađenje veće ili bolji javni transport.

Domaćinstva se ohrabruju da smanje upotrebu uglja za grejanje, dok se komercijalne zgrade podstiču da koriste efikasnije sisteme za grejanje i hlađenje.

Seljaci će se ohrabrivati da smanje upotrebu azotnih đubriva kako bi se smanjila emisija azotnih oksida, gasova koji takođe izazivaju efekat staklene bašte.

Španija je razvila planove za štednju energija i podstiče veću upotrebu solarnih ćelija, kao i gradnju zgrada koje su energetski efikasnije.

Izveštaj kaže da će prema najgorem scenariju prosečna temperatura porasti za pet do osam stepeni Celzijusa do kraja ovog veka.

Prema manje dramatičnim scenarijima, sa smanjenjem emisije štetnih gasova, temperatura će porasti za tri do šest stepeni.

Emisija štetnih gasova 2004. godine u Španiji bila je za 49 procenata veća nego 1990. Prema Sporazumu u Kjotu, Španija od 2008. do 2012. mora da smanji emisiju štetnih gasova za 15 odsto.

Mere za smanjenje proizvodnje otpada u EU

Evropski parlament je usvojio u Strazburu niz mera kako bi se smanjila proizvodnja otpada u Evropskoj uniji. Tim merama bi trebalo da se situacija sa otpadom stabilizuje već od 2012. i da bude svedena na nivo predviđen za 2008. godinu.

Procenjuje se da u EU godišnje po osobi ima 500 kilograma domaćeg otpada i 3,5 tone industrijskog otpada, što predstavlja povećanje od 15 odsto u odnosu na period između 1995. i 2003. godine.

Poslanici Evropskog parlamenta su pooštrili predlog Evropske komisije iz decembra 2005, o kojem su se izjašnjavali.

Evropska komisija je samo zatražila uspostavljanje nacionalnih planova sprečavanja proizvodnje otpada u članicama Evropske unije, ali nije navela konkretne podatke o količini otpada.

Nakon maratonskog glasanja o više od 180 uloženih amandmana, evropski poslanici su zatražili da 50 odsto čvrstog gradskog otpada i 70 odsto otpada iz građevinske i industrijske oblasti bude reciklirano do 2020. godine.

Grupe za zaštitu zdravlja i životne sredine pozdravile su usvajanje tih mera u Evropskom parlamentu.

Zaštititi planetu od zagađenja

16. februar 2007.

Brisel, London , Vašington -- Izveštaj UN o klimatskim promenama otvorio pitanja o zaštiti planete i o tome kako ubediti najveće zagađivače da nešto učine.

Protokol iz Kjota, dokument o učešću država u smanjenju golobalnog zagrevanja, stupio je na snagu pre tačno dve godine, ali su vlade Indije, Kine, Australije i SAD, najvećih zagađivača, odbile da ga potpišu. Srbija još nije ratifikovala taj sporazum. Dokumenti za pristupanje Srbije ovom sporazumu već su neko vreme spremni i čeka se samo ratifikacija u parlamentu.

U izveštajima UN koji će biti objavljeni tokom godine, biće predstavljeni konkretni načini borbe protiv promene klime. U maju će biti održan međunarodni sastanak na kom će se raspravljati o ekološkim problemima.

A potpisivanjem protokola iz Kjota zemlje su se obavezale da smanje emisiju štetnih gasova za oko 5,2 odsto do 2012. godine.

U maju mesecu će biti održan međunarodni sastanak, na kome će se raspravljati o ekološkim problemima.

EU do 2020.

Zvaničnici mnogih zemalja su u prethodne dve nedelje, uz aktuelne političke teme, u bilateralnim susretima razgovarali i o globalnom zagrevanju i načinima za smanjenje zagađenja.

Premijer Velike Britanije Toni Bler i nemačka kancelarka Angela Merkel složili su se da je sada pravi momenat da velike industrijske zemlje aktivno uzmu učešće u borbi za smanjenje zagađenja.

Angela Merkel je o istoj temi razgovarala s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.

"Slažem se s ciljevima Evropske komisije da se emisija ugljen-dioksida smanji 30 odsto do 2020. Od ukupne emisije ugljen-dioksida, Evropa u atmosferu izbaci 15 odsto, dok se 85 odsto ovog gasa proizvede van EU. Zbog toga je neophodna saradnja svih zemalja na rešenju tog problema", kaže ona.

Predsednik Finske je tokom posete Australiji apelovao na tu zemlju da se uključi u proces smanjenja emisije štetnih gasova.

SAD - dva tabora

Protokol iz Kjota je sve češće tema vrlo žučnih rasprava u američkom kongresu.

Odluka o pristupanju sporazumu bila jedna od poslednjih odluka Bila Klintona, da bi nakon dolaska Džordža Buša mlađeg bila doneta odluka da SAD istupi iz sporazuma.

Republikanci i dalje odbijaju da pristupe Protokolu iz Kjota, a kako je sam predsednik ranije ocenio, potpisivanje sporazuma bilo bi "stavljanje ludačke košulje američkoj ekonomiji".

Demokrate misle drugačije. "Naučni dokazi ukazuju da za sprečavanje najozbiljnijih posledica globalnog zagrevanja moramo da smanjimo globalnu emisiju štetnih gasova za polovinu do 2050. godine", rekla je Nensi Pelozi, nova predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa.

"Bušova administracija i dalje se suprotstavlja ograničavanju emisije gasova, a takav stav su potvrdili i nakon izveštaja UN-a", kaže ona.

Treba međutim pomenuti da je najveća američka ekonomija, a i jedna od najvećih u svetu, Kalifornija, na čijem je čelu republikanac Arnold Švarceneger, u saradnji sa tamošnjim demokratama samostalno donela svoje propise o smanjenju emisije štetnih gasova.

Posledice globalnog zagrevanja

6. april 2007.

Brisel -- Naučnici i političari iz celog sveta postigli su u Briselu saglasnost oko posledica globalnog zagrevanja.

Usvojeni izveštaj predstavlja prvi dokument Ujedinjenih nacija u kojem se konkretno govori o mogućim posledicama klimatskih promena poput gladi, suša, poplava, izumiranja životinjskih i biljnih vrsta. Najteže posledice mogle bi biti u azijskim velikim delatama reka, podsaharskoj Africi i na Arktiku.

Naučnici i poltičari iz više od 100 zemalja uspeli su da posle nedelju dana rasprave usaglase dokument i to na 1.500 strana o posledicama klimatskih promena. Naime globalno otopljavanje će, ako ne bude zaustavljeno, najteže posledice imati u najsiromašnijim zemljama, koje su najmanje odgovorne za ispuštanje štetnih gasova koji izazivaju zagrevanje Zemljine površine.

Empirijski podaci pokazuju da će se klimatske pormene osetiti u svim delovima sveta, a jedan od autora izveštaja Martin Peri ističe koji su najuogrženiji regioni: "Arktik, zbog velikog zagrevanja, podsaharska Afrika, zbog suša, mala izolovana ostrva zbog porasta nivoa mora i delovi Azije na maloj nadmorskoj visini, gde žive milijarde ljudi". 

Posledice klimatskih promena postepeno će se osetiti i u pojasu Medietrana i regionu zapadnog Balkana u kome se nalazi Srbija.

Pomoćnik direktora za međunarodnu saradnju i evropske integracije pri Upravi za zaštitu životne sredine Miroslav Spasojević za B92 kaže da bi u Srbiji moglo doći do smanjivanja količine padavina:

"Postoji verovatnoća da ćemo u tom scenariju povećanja temperature doći u situaciju da će veći delovi Srbije postati aridni – znači imaće manje kiše i snega i to samo po sebi podrazumeva da mi moramo da preduzemom neke mere prilagođavanja a to znači pre svega u domenu poljoprivrede, verovatno će kulture koje sada poznajemo i način njihvoog gajenja morati da pretrpe neke izmene“. 

S druge strane u našem regionu se takođe mogu očekivati i poplave kao posledica ekstremnih situacija i usled izlivanja evropskih reka, kaže Miroslav Spaojević.

"Mi smo poslednjih godina imali problema sa poplavama i to uglavnom sa poplavama koje su bile u delu zemlje koji se graniči sa Rumunijom. Mi smo to pokušali da rešimo i nekim bilateralnim sporazumima gde bi učinili dodatne napore da to dalje sprečimo, a ono što je dodatno doprinelo poplavama jeste i nekontrolisana seča šuma koja se dogodila u priličnoj meri sa rumunske strane, tako da ono što je moglo da zaustavi velike kiše i da reguliše dotok vode i protok u tim glavnim rečinim tokovima sada je to praktično jedna slaba karika u odbrani od poplava", kaže on.

U izveštaju se navodi i da će, ako se globalno otopljavanje ne zaustavi, do 2080. nestašice vode vladati delovima sveta u kojima će tada živeti između milijardu i tri milijarde ljudi.

U nekim delovima sveta suše će izazvati glad u drugima će klimatske promene dovesti do poplava, a da bi čak 30 odsto biljnih i životinjskih vrsta moglo da izumre. Izveštaj UN tek treba da bude objavljen a biće dostavljen svetskim liderima do početka junskog samita grupe osam najrazvijenijih država sveta.

Promene klime pogodiće Mediteran

11. april 2007.

Madrid -- Promene klime drastično će se odraziti na region Mediterana, navodi jedan španski stručnjak za ekologiju.

Klimatske promene u regionu Mediterana dovešće do smanjenja proizvodnje struje, promena dugotrajnog uzlaznog trenda u turizmu, povećanja nivoa mora i nestašice vode za milione stanovnika, upozorio je španski profesor ekologije Hose Manuel Moreno.

Ekosistemi Mediterana spadaju u najosetljivije na svetu i stoga će se naći među onima koje će globalno zagrevanje najteže pogoditi, ukazao je Moreno, jedan od autora odeljka o Evropi u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, predstavljenom u petak u Briselu.

Moreno je ceo izveštaj ocenio kao dokaz ideje da smo "već zagazili u do sada nezabeležene promene". Moreno je ukazao na to da će sve manje kiše značiti smanjenje isporuka struje iz hidroelektrana, prosečno šest odsto do 2070, ali 20 do 50 procenata u mediteranskim zemljama.

Sve toplija leta značiće i sve manje turističnih poseta tokom letnjih meseci, a više tokom jeseni i proleća, ali i opadanje zimskog turizma zbog pomanjkanja snega, naveo je Moreno .

On prognozira da će do 2070. 16 do 44 miliona Evropljana biti pogođeno pomanjkanjem vode, a da će, s druge strane, nivo mora dramatično porasti, u Španiji na primer 0,4 metra do kraja ovog veka, što će ugroziti priobalje širom mediteranskog regiona.

Globalno zagrevanje i konflikti

17. april 2007.

Oslo , Berlin -- Suše, poplave i rast nivoa mora kao posledice globalnog zagrevanja mogu podstaći međudržavne konflikte u narednim decenijama.

Kako su upozorili stručnjaci pred početak današnje prve rasprave o klimatkim promenama u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, siromašne zemlje u tropskim regionima Afrike i Azije verovatno će najviše biti pogođenje globalnim otopljavanjem, što bi moglo prouzrokovati tenzije s bogatim nacijama u severnom, umerenom pojasu koje će izbeći najjači uticaj zagrevanja.

"Globalno zagrevanje povećava mogućnost izbijanja konflikata", upozorio je, u izjavi za Rojters, direktor Univerzitetskog instrituta UN za ekologiju i ljudsku bezbednost u Bonu Janoš Bogardi.

Njegov tim prognozira da će klimatske promene, dugoročno gledano, primorati stotine miliona ljudi da napuste domove zbog širenja pustinja i degradacije zemljišta, koji će biti prve posledice globalnog otopljavanja.

Bogardi je ukazao da je sukob u Darfuru, u Sudanu, gde je do sada umrlo oko 200.000 ljudi, "verovatno bio prvi primer" konflikta delimično uzrokovanog degradacijom tla.

Rast nivoa mora kao posledica topljenja lednika, mogao bi na dugi rok dovesti do potapanja velikih delova zemalja, kao što je Bangladeš, i migriranja miliona ljudi, povećavajući izglede za konflikte zbog smanjenja obradivog zemljišta.

"Klimatske promene mogu potencijalno biti veliki bezbednosni problem", slaže se Pol Rodžers, profesor na Bredford univerzitetu u Engleskoj. On je, ipak, ukazao da za sada sporovi oko nafte  imaju veće izglede da izazovu rat nego što to imaju klimatske promene.

Savet bezbednosti UN danas će po prvi put raspravljati o klimatskim promenama. Britanija, koja je predsedava Savetom, predvodnik je u debati, ali nije dobila jaku podršku nekih zemalja, uključujući SAD, koje su među glavnim izazivačima klimatskih promena.

U jednoj studiji vodećih svetskih klimatskih stručnjaka, objavljenoj 6. aprila, upozoreno je da klimatske promene mogu dovesti do nestašice vode i gladi miliona ljudi, većinom u Aziji i Africi, kao i do velikih migracija i širenja bolesti.

"Ekološke probleme bi trebalo uvrstiti u prošireni koncept bezbednosti", smatra direktor Centra za međunarodna klimatska i ekološka istraživanja u Oslu Pal Prestrud.

Bogardi je upozorio da globalno zagrevanje može pojačati podvojenost  bogatih i siromašnih.

U izveštaju od 6. aprila ukazano je da bi neke zemlje, kao što su Kanada, Rusija i mnoge u Evropi, mogle imati koristi od umerenih klimatskih promena, u vidu većeg prinosa useva, na primer.

"Zemlje, kao što su Indija i Kina, i one u Africi verovatno će biti gubitnici. To dalje povećava neujednačenost prirodnih resursa i životnog standarda, što bi moglo podstaći konflikte", ocenio je Bogardi.

"Klimatske izbeglice" se možda neće moći vratiti svojim domovima ako se, na primer, pustinje prošire u podsaharsku Afriku.

Stanovnicima ostrvskih zemalja, kao što je Tuvalu u Tihom okeanu, preti, pak, nestanak njihovih domova pod talasima rastućeg nivoa okeana.

Uništavanje čovekove okoline moglo bi biti i izvor terorizma, navodi Bogardi, podsećajući da je lider Al Kaide Osama bin Laden  2002. optužio SAD da su  "uništile prirodu svojim industrijskim otpadom i štetnim gasovima više nego bilo koja druga nacija u istoriji".

Nemačka - najtoplije od početka merenja?

Nemački meteorolozi ocenili su da bi mesec koji je u toku, mogao da bude najtopliji april od početka merenja vremena, jer je do sada prosečna temperatura za dva stepena veća od aprilskog proseka.

Od petka do danas u velikim delovima Nemačke vladaju temperature između 24 i 28 stepeni.

Istraživači klimatskih promena ističu da, za normalne prilike pretopli april, ne treba odmah da se posmatra i kao rezultat globalnih klimatskih poremećaja.

Jer, svakih deset godina se u aprilu u Nemačkoj zabeleže temperature od oko 30 stepeni, iako doduše krajem meseca, a ne već u prvoj polovini.

Naučnici ipak ističu da su ekstremne vremenske prilike sve češće i da je aprilska situacija "kamenčić u mozaiku klimatskih promena". Upozoreno je da Nemačku čekaju mnogo toplija i suvlja leta, kao i blaže zime sa malo snega i leda, ali mnogo kiše i poplava.

Profesor univerziteta u Hamburgu Hartmut Grasl upozorio je da će, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere za zaustavljanje posledica promene klime, dugi vreli i suvi periodi postati pre pravilo nego izuzetak, te da bi to moglo da bude opasno po život mnogih starih i bolesnih ljudi.

Posledice sve toplijeg vremena mogle bi da se osete i na drugi način. Profesor Grasl nije isključio mogućnosti učestalih nestanaka struje, ukoliko zagrejane reke više ne mogu da "obezbede" dovoljno vode za hlađene elektrana. Zamislive su i teškoće u saobraćaju za slučaj prekomernog zagrevanja tračnica i puteva.

Na konferenciji o klimi u Potsdamu juče je Volfgang Kramer, koji je učestvovao u izradi Izveštaja Ujedinjenih nacija o klimi, ocenio da je "promena klime neizbežna činjenica, ali da je pitanje da li će čovečanstvo uspeti da ograniči posledice klimatskih promena ili će one postati nekontrolisane".

Nemački naučnik je ocenio da se na razvoj u narednih 10 do 20 godina više ne može uticati, ali da za period posle toga na raspolaganju stoje opcije zaštite klime i da je samo pitanje da li će biti i primenjene odlučno i blagovremeno.

SAD-EU i o klimatskim promenama

1. maj 2007.

Vašington -- Na samitu SAD-EU, uz aktuelne svetske političke probleme, razgovarano i o klimatskim promenama.

I zvaničnici SAD i zvaničnici Evropske unije saglasili su se da su te promene ozbiljna pretnja i da se sve velike industrijske zemlje hitno moraju uključiti u rešeavanje problema.

Razgovori o mogućim katastrofalnim posledicama zbog sve bržih promena klime sveli su se na pokušaj da se SAD, kao jedan od najvećih svetskih zagađivača, ubede da pristupe Protokolu iz Kjota.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da je postignuta saglasnost o nužnosti utvrđivanja dozvoljene emisije gasova staklene bašte i o mogućim mehanizmima za smanjenje tih emisija. "Dogovoreno je da SAD i EU naprave posebnu grupu koja će se baviti tim problemom", kaže Barozo.

S druge strane, predsednik SAD Džordž Buš još jednom je ponovio da ta zemlja ne želi da potpiše ni Protokol iz Kjota niti neki drugi sličan. On je dodao da su SAD ipak svesne posledica.

"Dobra vest je da smo prepoznali problem i tehnologiju koja će ga rešiti. Svesni smo da moramo da sarađujemo sa razvijenim zemljama, posebno s Kinom i Indijom", kaže on.

Kancelarka Nemačke Angela Merkel rekla je da su ti razgovori dobar uvod u predstojeći samit G8, koji će se održati u Nemačkoj u junu, a na kom će biti razmotrena moguća rešenja za usporavanje klimatskih promena.