BORBA PROTIV
PROMENE KLIME

Suočavanje s budućnošću
preuzeto sa sajta B92

Suočavanje s budućnošću IV - CO2 i klima

Ivan Marović (30 Januar, 2007 - 17:17)

Izabela: snimljena iz satelita 2003. godine Kada je 2004. godine Sir David King izvršio analizu uzoraka antarktičkog leda izvađenog sa dubine od tri kilometra potvrdio je da postoji veza između temperature i nivoa CO 2 u atmosferi, bar u poslednjih 740.000 godina. Ova koncentracija CO 2 se kretala između 200 ppm tokom ledenih doba i 270 ppm tokom toplijih intervala i tako više puta.

Te 2004. godine registrovana je koncentracija CO 2 od 377 ppm, mnogo više nego u poslednjih milion godina. Da li postoji veza između koncentracije CO 2 i temperature? Umesto odgovora dovoljno je samo reći da su pet najtoplijih godina u poslednjih stotinak godina bile 1998, 2002, 2003, 2004 i 2005 (kaže NASA), mada je velika verovatnoća da će 2007. oboriti rekord. Možda ne želimo to da prihvatimo ali planeta postaje sve toplija.

O mogućim posledicama klimatskih promena već sam pisao (post Realno, 26. septembar 2006.), ovaj put ću se zadržati na trenutnim posledicama.

2002. visoke temperature i suša pogodile su Indiju, SAD i Kanadu, zbog čega je svetska žetva bila umanjena za 90 miliona tona, a potom još 90 miliona tona 2003 zbog visokih temperatura u Evropi. Ponovo 2005. žetva je umanjena za nekih 35 miliona tona zbog visokih temperatura i suše u SAD.

Temperatura: Raste pa raste 2003, zbog visokih temperatura, u Evropi je život izgubilo 49.000 ljudi, od čega 18.000 u Italiji. Pored ovoga, visoke temperature stvaraju nestabilnost i dovode do oluja. Nju Orleans je bio žrtva Katrine, Zapadna Evropa je pre nekoliko dana bila žrtva Kirila. Ako ne verujete pitajte osiguravajuća društva. Koriščenje istorijskih podataka za proračunavanje rizika nije više pouzdano, zbog čega su osiguravajuća društva u problemu. Ali kamo sreće da su samo osiguravajuća društva u problemu.

Svi smo u problemu.
U petak 2. februara u Parizu biće objavljen izveštaj UN o klimatskim promenama koji je sačinio IPCC. U izradi izveštaja, učestvovalo je 1250 autora i 2500 stručnjaka iz 130 zemalja, na izveštaju se radilo 6 godina.
Šta li u izveštaju piše?

Suočavanje s budućnošću V - izveštaj IPCC

Ivan Marović (2 Februar, 2007 - 15:59)

Ajfelova kula: Sinoć u mraku svega pet minuta, ali... Danas je u Parizu konačno predstavljen izveštaj IPCC, tačnije prve radne grupe koja se bavila fizičkim osnovama globalnog zagrevanja, odnosno pokušala da odgovori na nekoliko pitanja - pre svega da li je za klimatske promene odgovoran čovek i kako će se menjati klima u XXI veku.

Sledeći izveštaj koji se očekuje je izveštaj radne grupe o uticaju klimatskih promena, problemima koje će izazvati i mogućem prilagođavanju tim promenama. Ovaj izveštaj će biti objavljen u aprilu u Briselu. Potom sledi izveštaj radne grupe o ublažavanju klimatskih promena koji će biti predstavljen u maju u Bangkoku. No vratimo se na današnji izveštaj.
Izveštaj, sažvakan za političare na dvadesetak stranica, možete pročitati ovde, ali ono što je bitno je sledeće:
Uzrok: Globalno zagrevanje je najverovatnije izazvao čovek. Verovatnoća je 90% (u prethodnom izveštaju iz 2001. bila je 66%). Koncentracija CO 2 i drugih gasova staklene bašte je rezultat čovekovih aktivnosti od 1750 godine naovamo, uglavnom zbog koriščenja fosilnih goriva (nafta, zemni gas i ugalj) i zbog poljoprivrede.
Posledice: Kako se planeta bude zagrevala, porast temperature i nivoa mora će trajati vekovima, bez obzira na to da li će i koliko čovek smanjiti emisiju CO 2. Veoma je verovatno da će vrućine, suša i oluje biti učestalije. Do kraja veka led na Arktiku može gotovo nestati tokom letnjih perioda.
Porast temperature: Predviđa se promena temperature od najmanje 1.1 °C do najviše 6.4 °C do 2100. godine.
Porast nivoa mora: Procenjuje se da će nivo mora porasti između 18 i 58 cm do kraja veka, mada je moguć i dodatni porast od 10-20 cm ako se nastavi neočekivano topljenje polarnih kapa koje je primećeno poslednjih godina.
Uragani: Već je uočena povećana frekventnost uragana i tropskih oluja posle 1970, koja je verovatno uzrokovana globalnim zagrevanjem, bar što se tiče uragana koji su pogodili Ameriku. U XXI veku verovatna je veća učestanost i jačina uragana i tajfuna.
Meni je veoma interesantan deo izveštaja koji kaže da čak i ako zaustavimo emisiju CO 2 globalno zagrevanje će se nastaviti još nekoliko vekova. Zato ću se kasnije tokom serijala pozabaviti najviše prilagođavanjem odnosno načinima pomoću kojih možemo da umanjimo negativne efekte klimatskih promena na naš život.
Ono što mi je takođe interesantno je kako će se klimatske promene odraziti kod nas. Ono što za sada izgleda verovatno je smanjenje padavina u celoj južnoj Evropi i pojava polusušnih i sušnih oblasti, pre svega u jugoistočnim krajevima Srbije. Ali o tome u nastavku serijala.

Suočavanje s budućnošću VI - a Srbija?

Ivan Marović (5 Februar, 2007 - 20:30)

Plodna ali suva zemlja: Njiva u jugoistočnoj Srbiji (za jedno sto godina)? U petak smo saznali kakva klima očekuje planetu do kraja veka. Ali ko šiša planetu, da mi vidimo kakva klima očekuje našu staklenu bašticu u narednih sto godina. To ćemo saznati u toku ove godine, kada Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izradi moguća scenarija klimatskih promena u Srbiji.

Već vidimo da temperatura i kod nas lagano raste. Nivo mora nas ne zanima, nismo na moru, nećemo potonuti kao Tuvalu . Oluja će biti, ali će gubiti snagu dok stignu do nas sa Atlantika (Kiril nas je omašio). Izgleda da će naš najveći problem biti voda.
Ono što za sada znamo je da nam se lagano sa juga primiče Sahara . Ona će u narednih nekoliko decenija preći Sredozemno more. S druge strane, verovatno je da će padavine biti obilnije na severu Evrope.
Prema rečima Vladana Ducića, docenta Geografskog fakulteta, pojava polusušnih oblasti se očekuje jugoistočno od linije Negotin-Majdanpek-Kragujevac-Prokuplje-Jošanička banja-Tutin-Preševo (detaljnije).
Mi dnevno unosimo oko 4 litra vode u organizam na ovaj ili onaj način. Za proizvodnju dnevnog unosa hrane trošimo 2000 litara vode, dakle 500 puta više. Za proizvodnju 1 tone žita potroši se 1000 tona vode. Zato će se eventualno smanjenje padavina pre svega odraziti na poljoprivredu.
Kumulativni efekat je sledeći: manje padavina - manji prinosi, skuplja nafta - skuplja mehanizacija, veštačko đubrivo i transport, skuplja nafta - veća potražnja za biogorivom, više zemlje za proizvodnju biogoriva - manje zemlje za proizvodnju hrane.
Dakle kako god okreneš, cene poljoprivrednih proizvoda će porasti. Subvencije poljoprivrednicima uskoro neće biti potrebne. Mi koji živimo u gradovima trošićemo na hranu veći deo svoje zarade nego danas. Čak iako budemo imali visok nivo poljoprivredne proizvodnje, na nas će uticati poremećaju u drugim delovima planete, ali o tome u sledećem nastavku serijala.

Suočavanje s budućnošću IX - prizemljenje

Ivan Marović (21 Februar, 2007 - 01:24 )

Budućnost: ima li nade? Da li je kolaps naše civilizacije neminovan?

Prvi znaci su već tu: stopa smrtnosti u Africi je u porastu, broj ljudi koji gladuju je porastao na 852 miliona u 2002, nakon što je prethodno dostigao minimum od 826 miliona u 1998. Cena nafte je prešla 50 dolara po barelu, koncentracija CO 2 u atmosferi je najveća u poslednjih milion godina (377 ppm). Znaci degradacije životne sredine su na svakom koraku.
Ali ovaj crni scenario nije neminovan.
Ako pogledamo oko sebe, videćemo i prve obrise jedne održive budućnosti. Dovoljno je da pogledamo krovove japanskih kuća na kojima svakodnevno niču solarni paneli, da pogledamo vetrenjače na severu Nemačke, pošumljena južnokorejska brda, iranski program za planiranje porodice, kineski uspeh u smanjenju siromaštva.
Passivhaus: štedi 80% energije za grejanjeTehnologija koja će nam omogućiti lagano prizemljenje već postoji. Hidroelektrane su upotrebi već više od jednog veka, vetrenjače za proizvodnju struje poslednjih godina povećavaju svoju efikasnost, isto važi i za solarne ćelije, efikasnije navodnjavanje (kao sistemi kap po kap) je već u upotrebi, proizvode se hibridni automobili. Sve ovo već postoji, samo nije dominantno. Zato je potrebno da se učini napor da se u narednih nekoliko godina izvrši lagano prizemljenje na nivo na kome ćemo trošiti manje ali biti efikasniji. Jedino tako ćemo moći da održimo naš današnji životni standard i stvorimo osnove za održivi razvoj.
Ukoliko na vreme počnemo da delujemo, izbeći ćemo kolaps i stvoriti osnove za održivi razvoj koji neće biti zasnovan na besomučnoj eksploataciji prirodnih resursa i degradaciji životne sredine, nego na brižljivom upravljanju prirodom.
Šta je potrebno uraditi u nearednih nekoliko decenija? I bez neke preterane analize, očigledno je da su ciljevi sledeći:
Postupno smanjenje broja stanovnika i povećanje kvaliteta života (smanjenje siromaštva, obezbeđivanje osnovnog obrazovanja i zdravstvene zaštite, planiranje porodice itd.)
Obnavljanje planete (pošumljavanje, restauracija zemljišta, regeneracija i očuvanje reka i jezera, obnova ribljeg fonda u okeanima, zaštita biljnih i životinjskih vrsta itd.)
Obezbeđivanje hrane za sve (povećanje produktivnosti zemljišta, efikasnije navodnjavanje itd.)
Stabilizacija klime (veća energetska efikasnost, prelazak na obnovljive izvore energije itd.)
Hidrocentrala: i to malaAko uzmemo procene Sveske banke, Svetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodnih organizacija, za ostvarenje prvog cilja potrebno je 68 milijardi dolara godišnje (od čega polovina odlazi na univerzalnu zdravstvenu zaštitu).
Za ostvarenje drugog cilja potrebno je izdvojiti 93 milijarde dolara godišnje, bar prema proceni koju daje Lester Brown u svojoj knizi Plan B (pročitajte knjigu).
Ukupna suma potrebna za ostvarenje prva dva cilja iznosi 161 milijardu dolara godišnje. Ovo je otprilike trećina američkog vojnog budžeta (492 milijarde dolara), odnosno šestina ukupnog svetskog izdvajanja za vojsku (975 milijardi dolara). Dakle izvodljivo je.
Što se druga dva cilja tiče, obezbeđivanja hrane za sve i stabilizacije klime, budžet je teško izračunati jer ovde su u pitanju potezi koje treba da povuku pojedinci, kompanije i vlade, svaka za sebe. Ovde je najvažnija inicijativa, inovativnost  i efikasnost. Ova dva cilja će najbolje rešiti nevidljiva ruka tržišta, ali prethodno je potrebno da tržište govori istinu.
Vetar: još jedan izvor struje Tržište je najbolja institucija za raspoređivanje oskudnih resursa. Problem sa komandnom ekonomijom iz doba socijalizma je što nije govorila ekonomsku istinu. Problem sa tržišnom ekonomijom danas je što ne govori ekološku istinu. U cenu goriva nije uračunato globalno zagrevanje koje ono proizvodi. U cenu posečenog stabla nije uračunata usluga koje to stablo pruža u obnavljanju kiseonika ili sprečavanju erozije zemljišta. Sa ovakvim tržištem mi subvencionišemo degradaciju životne okoline i sopstveno uništenje.
Rešenje je u porezima. Drugačiji porezi će omogućiti tržištu da govori istinu. Porezi su najsnažniji raspoloživi instrument države pomoću koga utiče na navike potrošača, mnogo bolji i efikasniji od administrativnih mera. Zelena poreska reforma je već u toku u zemljama kao što je Švedska ili Nemačka, a sastoji se u povećanju poreza na potrošnju energije, pre svega fosilnih goriva, i smanjenju poreza na dohodak.
Posledice ovakvog poreskog sistema su sledeće - promoviše se manja potrošnja energije, ušteda i veća efikasnost. U kombinaciji sa subvencionisanjem obnovljivih izvora energije promoviše se prelaz sa fosilnih goriva na obnovljive izvore. S druge strane, manji porezi na dohodak, povećavaju raspoloživi dohodak građana i štite njihov životni standard, ali i povećavaju zaposlenost.
Već danas različite organizacije apeluju da smanjimo energetsku potrošnju. Svako od nas već danas može da postavi sijalice koje troše manje struje. Ali kada struja koja se dobija iz termoelektrana sagoravnjem uglja bude oporezovana i samim tim skuplja, onda će svi postavljati ovakve sijalice i još će ugrađivati solarne panele na krovove svojih kuća. Porezima se najbolje izgrađuje ekološka svest.
Solarni krov: i energija i zaposlenje Subvencionisanje obnovljivih izvora energije će dodatno ubrzati ovo prizemljenje. Kako se budu gradile vetrenjače, male hidrocentrale i ugrađivali solarni paneli na krovove kuća, ostvarićemo energetsku nezavisnost (smanjićemo uvoz nafte i zemnog gasa) i stvorićemo nova radna mesta u energetskom sektoru na poslovima proizvodnje, održavanja i remonta.
Možda izgleda paradoksalno da sam u prethodnim postovima upozoravao da če doći do rasta cene nafte i uopšte energije, a da sada kao rešenje zagovaram oporezivanje i rast cena fosilnih goriva. Tačno je da i scenario "kolaps" i scenario "prizemljenje" imaju zajedničko da će cena energije rasti. Razlika je što kod prizemljenja novac se iz poreza preusmerava na očuvanje okoline, a u slučaju kolapsa taj novac se nepovratno gubi, dok se okolina degradira.
Da li je moguće ovo izvesti za relativno kratko vreme? Potrebna je politička volja. Postoji primer u istoriji kada je jedna velika ekonomija uspela da se gotovo preko noći promeni. To je učinila u trenutku velike krize, a promena je bila rezultat političke volje. Kriza je bila drugi svetski rat, zemlja je Amerika, a predsednik čija je politička volja ovo pokrenula je Franklin Delano Roosevelt.
Roosevelt : sve se može kad se hoće U svom obraćanju naciji, 6. januara 1942, samo mesec dana nakon što je bombardovan Pearl Harbour , FDR je postavio veoma ambiciozne ciljeve u proizvodnji naoružanja. Plan je bio da se između ostalog proizvede 45.000 tenkova i 60.000 aviona. Brojke su bile neverovatne i niko nije verovao da je to moguće ostvariti. Međutim, FDR je bio svestan ogromnog proizvodnog potencijala američke autoindustrije, koja je čak i tokom depresije proizvodila tri miliona automobila godišnje.
Nekoliko dana posle obraćanja naciji, FDR se sreo sa vodećim proizvođačima automobila i rekao im da računa na njih u postizanju ovih ciljeva. Oni su izrazili nevericu da je moguće ovako nešto postići. FDR im je objasnio da će biti moguće jer će prodaja privatnih automobila biti zabranjena. Od arpila 1942. do kraja 1944, praktično nije proizveden nijedan automobil. Postavljeni ciljevi su višestruko premašeni (umesto 60.000 u tom periodu proizvedeno je čak 230.000 aviona).
Kriza koja nam predstoji biće mnogo gora od drugog svetskog rata. Ali i rešenja koja su nam na raspolaganju su daleko iznad raspoloživih rešenja od pre pola veka. Potrebna je samo politička volja. Da bi se stvorila politička volja, potrebno je da nateramo političare da se ozbiljno pozabave ovim problemom. Ali o tome u sledećem (i poslednjem) nastavku ovog serijala.

Suočavanje s budućnošću X - zeleno

Kako se pripremiti i prilagoditi energetskoj i ekološkoj krizi koja nam predstoji? Opasnost je realna, rešenja postoje, potrebna je samo politička volja da se spreči najgore. Međutim očigledno je da se ta politička volja neće pojaviti sama od sebe unutar političke elite. Ona će se pojaviti tek kad zeleno kao koncept postane novi zeitgeist, novi duh vremena.

Trenutno se problem zaštite životne sredine posmatra kao odvojeno pitanje, ne kao osnovno pitanje. O ovome se priča i piše tek kada dođe do nekog incidenta (kao u slučaju Pančeva), tako da veću pažnju privlače lokalna zagađenja. Takođe određenu pažnju privlači i zaštita životinja, pre svega velikih sisara (spasimo pande, koale, delfine...) ili čak kućnih ljubimaca. Crve i bube niko ne spašava.
Postoji veliki broj zelenih NVO, većina njih se bavi problemima lokalnog zagađenja, postoji i sijaset zelenih stranaka, ali je njihova aktivnost neprimetna. Kao rezultat svega ovog, zeleno je marginalan koncept. S jedne strane imamo malu grupu čudaka koji nešto mrmljaju o Majci Zemlji i jednu mnogo veću grupu koja drži do nekih drugih vrednosti kao što su patriotizam ili liberalni kapitalizam.
Zato ja ne vidim rešenje u formulisanju neke zelene ideologije i formiranju neke zelene stranke. Rešenje je da ovaj koncept prihvate sve stranke, da on postane sastavni deo ideologija širom strančkog spektra od levice do desnice.
Što reče Tom Friedman kada je promovisao reč geo-green, zeleno treba da bude novo red, white and blue (u našem slučaju crvano, plavo i belo). Treba nam recimo zeleni patriotizam i nešto kao zeleni kapitalizam.
Zeleni patritozam u osnovi ima borbu za nezavisnost zemlje, i to energetsku nezavisnost. San zelenog patriote je zemlja koja ima jak energetski sektor zasnovan na obnovljivim izvorima energije, na promovisanju veće energetske efikasnosti i štednje. Energetska nezavisnost je najveći nacionalni i državni interes i ideal zelenog patriote.
Zeleni kapitalizam je zasnovan na održivoj pohlepi, na sticanju profita bez ugrožavanja okoline. San zelenog kapitaliste je biznis koji može da traje vekovima, biznis u kome se profit stiče inovacijom, a ne eksploatacijom. Održivost je ideal zelenog kapitalizma.
Nije mi cilj ovde da dizajniram političke ideologije za XXI vek (zamislite zeleni fašizam), nego da ukažem da koncept zelenog treba da dele ljudi koji se po drugim pitanjima razlikuju. Njihovi motivi ne moraju da budu isti, ne moraju svi da vole životinje i prirodu, samo treba da je što više ostave na miru.
Konkretno, potrebna je politička akcija, nešto kao coalition of the willing, koalicija kompanija, nevladinih organizacija, naučnih institucija, lokalne samouprave, onih koji kapiraju da nešto treba preduzeti. Takva koalicija bi prerasla u pokret. Pokret bi doveo do promena u tome kako se ljudi kapiraju stvari oko sebe (tu su društveni pokreti nezamenljivi), a onda bi i političari počeli da zelene, što zbog opšte atmosfere u društvu, što zbog konkretnih pritisaka.
Nemam ništa protiv pomodarstva, neka Ceca počne da reciklira svoje đubre, neka Miki iz Kupinova prestane da seče drva, neka Koštunica podari Hilandaru solarne panele, neka Čeda proda džip i kupi hibrid, neka Delta postavi vetrenjače na svojoj latifundiji, neka Karić Fondacija nabavlja kondome u cilju sprečavanja demografske eksplozije. Sve će to biti super. Ja ću sa svoje strane... u stvari što da pišem šta ću ja, pisaću kad budem nešto konkretno uradio.
Kad smo kod konkretnog, svako ko želi da uradi nešto konkretno, neka pročita post Dejana Stankovića "Uloga moje porodice u ekološkoj revoluciji" i videće da to nije tako komplikovano, a ume da bude i zabavno.
Na kraju ovog posta, ali i čitavog serijala, želim da se zahvalim svima koji su svojim komentarima umnogome povećali kvalitet ovog suočavanja. Retko se na jednom mestu (makar virtuelnom) nađe toliko dobrih zapažanja, mišljenja, podataka, linkova itd. I da, pre nego što zapalim:
Sećam se jedne od prvih epizoda serije Lost (o kojoj je u davnim danima B92 Bloga pisao Oto Oltvanji), one u kojoj John Locke na ostrvu usred Pacifika skida Charliea sa heroina. Charlie se buni, zašto da ostavi drogu sad, kad će ionako za koji dan ostati bez nje. John Locke mu odgovara: "Ako je ostaviš sad, to će biti tvoj izbor."
Suočimo se s budućnošću: živećemo onoliko rasipno i koliko to planeta bude omogućavala. Ili će to biti naš izbor ili će nam takav život biti nametnut.