Većina zemalja širom sveta suočiće se sa ozbiljnim nedostacima energije u bliskoj budućnosti. Velika potrošnja i porast broja stanovnika u svetu primoraće stanovnike velikog broja zemalja da se suoče sa problemom kritičnog smanjenja zaliha domaćih fosilnih energetskih izvora. Trenutna energetska zavisnost većine zemalja od nafte i njenih derivata zahteva znatne ekonomske izdatke i u budućnosti nagoveštava negativne efekte na nacionalne ekonomije, kao i na međunarodnu bezbednosnu situaciju.

Prema podacima naftnih kompanija, kao i drugim nacionalnim statističkim podacima, ukupna svetska potrošnja nafte iznosi skoro 4 milijarde tona godišnje, dok su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona. Kako će prerada nafte dostići vrhunac između 2005. i 2008. godine, a uzimajući u obzir ograničenost zaliha, sadašnje korišćenje fosilnih i nuklearnih goriva ne može da obezbedi dugotrajni i održivi razvoj.

Zalihe fosilnih goriva brzo nestaju, a u roku od jedne ili dve decenije većina zemalja će biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svojih energetskih potreba.

Razvoj novih tehnologija za eksploataciju nafte i uglja je izvestan, ali uz povećanje ekoloških, energetskih i ekonomskih izdataka koji će neminovno usloviti neprofitabilnost njihovog budućeg korišćenja.

Usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korišćenje fosilnih goriva stvorilo je sistem međuzavisnosti, tako da se države koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u podređenim položajima. Sa druge strane, rezultat ovakve situacije je ne samo koncentracija energetske ekonomije, već konstantno povećanje cena energetske infrastrukture i povećanje trgovinskog debalansa. Zemlje izvoznice baziraju svoju ekonomiju isključivo na izvozu energetskih sirovina što dovodi do političke, ekonomske i socijalne nestabilnosti. Rašireno korišćenje nuklearnih i fosilnih energetskih sirovina ugrožava ljudsku egzistenciju, jer ima direktan negativan uticaj na zdravlje ljudi. Predviđene klimatske promene, mogućnost nuklearne kontaminacije i nerešeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima, stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Danas, uglavnom stanovništvo siromašnih zemalja, najviše oseća negativne posledice korišćenja neobnovljivih izvora energije, iako ne postoje ni tehnološki ni fizički razlozi za održanje trenutnog stanja.

Prirodni i tehnički potencijal obnovljivih izvora energije dovoljan je da zadovolji sveukupne energetske zahteve svetske populacije, jer je njihov prirodni dnevni potencijal 20.000 puta veći od dnevne potrošnje nuklearnih i fosilnih goriva. Kako se radi o relativno mladim tehnologijama, postoji ogroman potencijal za njihova dalja tehnološka usavršavanja i nove primene.

Međutim industrija bazirana na fosilnim gorivima, a naročito nuklearni energetski sektor, još uvek dobijaju deset puta veće državne subvencije za istraživanje i razvoj od tehnologija obnovljivih izvora energije. U industrijalizovanim zemljama samo 7% od ukupnog fonda za istraživanje i razvoj odvaja se na obnovljive izvore energije u poređenju sa 70% za istraživanje i razvoj nuklearnih i drugih tehnologija. Jasno je da se korišćenju obnovljivih izvora energije mora dati najveći politički i ekonomski prioritet, kako bi se izvršila preorijentacija ka ovim izvorima energije i njihovom tehnološkom razvoju.

Sagorevanje fosilnih goriva, naročito onih baziranih na nafti i uglju, predstavlja najverovatniji uzrok globalnom zagrevanju, dakle stvaranju tzv. efekta staklene bašte. Promena klimatskih uslova predstavlja jednu od najozbiljnijih opasnosti za Zemljin ekološki sistem zbog mogućeg uticaja na proizvodnju hrane i ključne procese koji stvaraju produktivnu prirodnu okolinu. Zabrinjavajući porast emisije ugljen dioksida u atmosferu, između ostalih faktora, može da dovede do smanjenja zavisnosti od upotrebe uglja i ohrabri razvoj i korišćenje obnovljivih energetskih tehnologija.

Iako je upotreba fosilnih goriva po glavi stanovnika smanjena usled mera očuvanja prirodnih resursa, porast populacije u svetu dovodi do bržeg smanjenja zaliha fosilnih goriva i povećanja globalnog zagrevanja. Takođe je zbog istih razloga procena trenutne energetske situacije u svetu neadekvatna, odnosno zalihe fosilnih goriva su verovatno precenjene. Znatna redukcija potrošnje fosilnih goriva putem efikasnijeg korišćenja energije i primena solarnih i drugih obnovljivih izvora produžili bi vek trajanja fosilnih izvora energije sa jedne strane, a sa druge strane mogli bi da obezbede vreme neophodno za razvoj i poboljšanje tehnologija korišćenja obnovljivih izvora energije.

U cilju boljeg poređenja upotrebe obnovljivih i neobnovljivih izvora energije, na slici 1 uporedno su prikazani ekološki efekti različitih energetskih tehnologija.