KORISTIMO RACIONALNO
ELEKTRIČNU ENERGIJU

EKOLOGIJA

Jedna termoelektrana snage 1.000 megavata za godinu dana potroši oko
2,5 miliona tona uglja i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida,
40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona
tona letećeg pepela.Svake godine na svaki hektar u krugu poluprecnika
od 100 kilometara oko Termoelektrane "Nikola Tesla" pada po
326 kilograma sumporne kiseline.
Svetski naučni eksperti smatraju da već 30 kilograma sumporne kiseline
po jednom hektaru godišnje vodi u ekološku katastrofu, te se onda u krugu
poluprečnika od 100 kilometara oko TE Nikola Tesla odvija jedanaest
ekoloških katastrofa istovremeno.

Smatra se da je vazduh zagađen, ako mu je sastav izmenjen, naročito ako
mu je smanjen procenat kiseonika. Obično je maksimalna dozvoljena
granica za kiseonik 17%. Glavni uticaj jedinjenja zagađivača je na organe za
disanje. CO se vezuje sa hemoglobinom u krvi koji prenosi kiseonik. Od azotnih
jedinjenja najopasniji je azot-peroksid (NO), koji lako prelazi u azot-dioksid (NO2).

Šta je to efekat staklene bašte?
Deo reflektovanog zračenja sa Sunca se apsorbuje u stakleničkim gasovima
(CO2, N2O, CH4, HFC, PFC, SF6).
To je značajan mehanizam održanja temperature atmosfere (bez tih gasova
temperatura bi bila 30 stepeni niža).

Danas je već sa sigurnošću poznato da se koncentracija CO2 značajno povećala
tokom poslednjeg veka, pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske aktivnosti.
Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 među ostalim i vulkanske
erupcije. Zemlja je dinamički a ne statički sistem. Međutim, sve je više očigledno da
postoji jaka veza između koncentracije CO2 i prosečne globalne temperature.

Zemlja se zagrejala za 0.5°C u toku prošlog veka.

Procenjuje se da će se globalna temp. vazduha na Zemlji povećati za otprilike
1-3.5°C do 2100. godine. To je najbrže menjanje klime u poslednjih 10000 godina.
Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu temperature i raspodelu padavina.
To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode
za piće. Takođe će uticati na zdravlje ljudi, vitalnost šuma i drugih prirodnih oblasti,
kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu. Zbog više vode u atmosferi biće
više kiše i snega, što će uzrokovati poplave, eroziju tla i ogromne štete.
U drugim oblastima Zemlje biće suša.
Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm.
Topljenje glečera širom sveta doprinelo je povećanju nivoa mora.
Topljenje i zagrevanje tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobadanje ugljenika, stvarajući dodatni izvor stakleničkih gasova.