ELEKTROENERGETIKA
. . . . .

VESTI SRBIJA BALKAN SVET DOGAĐAJI FORUM ANKETA PROJEKTI FIRME FAKULTETI KNJIGE ČASOPISI POSLOVI LINKOVI KONTAKT

PROJEKAT: BUDI STUDENT ELEKTROENERGETIKE

FAKULTETI
ETF BEOGRAD
FTN NOVI SAD
EF NIŠ
FTN ČAČAK
FTN K.MITROVICA

VISER BEOGRAD

REČ SA FAKULTETA
ETF BEOGRAD
FTN NOVI SAD
EF NIŠ
FTN ČAČAK
FTN K.MITROVICA
VISER BEOGRAD

REČ STUDENATA

REČ ENERGETIČARA

 

Prof. dr. Miomir Kostić:
Pored klasičnih disciplina oblast elektroenergetike obrađuje i energetsku efikasnost i obnovljive izvore električne energije. Ovo je oblast u kojoj će investicije u narednih nekoliko godina u Srbiji biti veće od 10 milijardi evra, što znači da nezaposlenih stručnjaka ovog profila neće biti. Poslednjih nekoliko godina kvalitet nastave na Energetskom odseku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu veoma je poboljšan, što je rezultovalo značajnim povećanjem efikasnosti studiranja.

Prof. dr. Ivan Škokljev:
Deregulacija i novi profili struke u elektroprivredi
Elektroenergetika je sektor energetike zadužen za proizvodnju, prenos, distribuciju i isporuku električne energije potrošačima. Elektroprivreda je privredna oblast nacionalne ekonomije koja se ostvaruje učešćem elektroenergetike. Elektroprivreda je dužna da stalno obezbeđuje adekvatnu količinu i kvalitet električne energije potrošačima. Bez elektroprivrede ne bi bilo struje, kako se to kaže. Postojanje električne energije ipak, svi uzimaju zdravo za gotovo. Međutim, da bi električne energije uopšte bilo, država i društvo decenijama ulažu ogromne napore i sredstva. Elektroprivreda (država) je i vlasnik celokupnog tehničko-ekonomskog sistema koji se naziva elektroenergetski sistem. To je složen, u mrežu povezani sistem, koji se sastoji od elektrana, prenosnih i distributivnih vodova, transformatora, opreme i potrošača.
Proces reorganizacije i restruktuiranja, odnosno deregulacije elektroenergetskog sektora i formiranja liberalizovanog, otvorenog tržišta električne energije u zemljama EU započeo je usvajanjem “Direktive 96/92/EK o unutrašnjem tržištu električne energije u EU” Evropske komisije, krajem 1996. godine. Njena primena počela je 19. februara 1999. Direktiva je značajan dokument za Srbiju i Balkan jer obezbeđuje pravni okvir za ostvarivanje dva osnovna cilja energetske politike EU: stvaranje jedinstvenog liberalizovanog tržišta električne energije i „demonopolizaciju“ nacionalnih elektroprivreda. Jedan od ciljeva je i nalaženje mere između uvođenja konkurencije i obaveze javnog snabdevanja električnom energijom. Ovaj proces bi trebalo da omogući slobodno, novo investiranje u oblasti koja je bila „prirodni monopol“ države, zatim oslobađanje državnog budžeta za korisnije investicije (zdravstvo, na pr.), podizanje opšteg društvenog blagostanja (povećanje profita i kupaca i prodavaca), preglednije račune za struju, itd.
U procesu deregulacije elektroprivrede, sa pojavom berze i trgovine strujom, javljaju se i brojni novi učesnici, nepoznati do sada: nezavisni proizvođači, trgovci, brokeri, kvalifikovani potrošači, snabdevači, operatori prenosnih i distributivnih sistema, operatori tržišta i drugi. Iz svih oblasti tehnike i ekonomije hrle kadrovi da se obuče da rade u novoj struci. Naučna i stručna javnost slaže se da se u slučaju deregulacije elektroenergetskih sistema radi o novoj paradigmi. Paradigme se relativno retko javljaju u nauci o elektroenergetskim sistemima. Šta je paradigma? To je krupna promena, novi pravac. Kada se nova paradigma pojavi, ona svojom idejnom snagom privuče veliki broj istraživača iz bliskih oblasti. Mladi sada mogu da izučavaju i istražuju u novim oblastima energetike kao što su obnovljivi izvori, algoritmi za rad tržišta električne energije, uređaji za usmereni prenos i održavanje kvaliteta električne energije, pametne mreže i dr. U svim oblastima postoji povećano interesovanje za uključivanje mladih, što podrazumeva putovanja, specijalizacije i stipendiranje. Energetske krize koje se periodično javljaju i koje prete da ugroze civilizaciju kakvu poznajemo, stimulisale su u prošlosti nauku o elektroenergetskim sistemima (na pr. čuveni institut za elektroenergetiku EPRI u SAD formiran je posle naftne krize sedamdesetih). To je zato što je električna energija najplemenitiji vid energije koji se lako transformiše u sve ostale oblike korisne energije (mehanička, hemijska, toplotna, svetlost), a lako se i prenosi. Sektor saobraćaja i industrija vozila uvode, na primer, električni auto u komercijalnu upotrebu u razvijenim zemljama da bi se predupredio kolaps. Radi se, naime, o predviđanju skorog definitivniog kolapsa masovne upotrebe nafte (tzv. „Peak Oil“ ). Ako je sa dvadesetim vekom počela elektrifikacija i automobilski saobraćaj kakve danas znamo, početak dvadeset prvog veka označava kvalitetnu transformaciju oba sektora, čiji se progres samo da naslutiti.