 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
9 Jul 2026 - b92 EU ograničila kineske invertere 9 Jul 2026 - dw Trka za razvoj nuklearne fuzije – gde je tu Nemačka? 9 Jul 2026 - benchmark Gravitacioni soliter u Kini 9 Jul 2026 - b92 Zbog vrućina ugašen i drugi reaktor nuklearke 6 Jul 20260 - euronews Rekordan kolaps elektroenergetskog sistema na Kubi 1 Jul 2026 - politika Nemačka i dalje ima najskuplju struju za domaćinstva u EU 1 Jul 2026 - sputnik Nova nuklearna era Slovačke
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 3004 vesti svet |
9 Jul 2026 - dw - Trka za razvoj nuklearne fuzije – gde je tu Nemačka? Vizija nuklearne fuzije zvuči gotovo idealno: ogromne količine energije bez emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i bez radioaktivnog otpada kakav nastaje u klasičnim nuklearnim elektranama. Zbog toga je širom sveta u toku trka za tehnološku prednost u toj oblasti. U razvoj fuzione energije ulažu se milijarde – ne samo iz državnih budžeta, već i iz privatnog sektora. Kompanije i investitori širom sveta sve više novca ulažu u tehnologiju koja bi jednog dana mogla da obezbedi praktično neograničen izvor čiste energije. Ipak, put do komercijalno isplative fuzione elektrane i dalje je dug, a nije izvesno ni da će krajnji cilj biti ostvaren. Ako do toga dođe, tržišni potencijal bio bi ogroman. Prema procenama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), vrednost sektora fuzione energije do 2050. godine mogla bi da premaši 350 milijardi američkih dolara. Sve veća potrošnja energije dodatno podstiče interesovanje za tu tehnologiju. Elektrifikacija privrede, ali i rast potreba velikih centara za obradu podataka i veštačku inteligenciju, povećavaju potražnju za stabilnim izvorima električne energije. Princip rada nuklearne fuzije zasniva se na spajanju lakih atomskih jezgara, pri čemu se oslobađa velika količina energije u obliku toplote, koja se potom može pretvoriti u električnu energiju. Prednost tog procesa je što ne zavisi od vremenskih uslova, ne zahteva fosilna goriva i ne proizvodi štetne gasove. Za razliku od klasičnih nuklearnih elektrana, koje energiju dobijaju cepanjem atomskih jezgara, kod fuzije je rizik od teških nesreća veoma mali, a ne nastaje ni dugotrajni radioaktivni otpad. Četiri nemačka startapa u trci za fuziju Nuklearna fuzija dugo se povezivala pre svega s velikim međunarodnim projektima koje finansiraju države. Najpoznatiji među njima je ITER, eksperimentalni reaktor koji se gradi u Francuskoj uz učešće 35 zemalja, među kojima su članice EU, ali i SAD, Rusija i Kina. Početak rada tog postrojenja ne očekuje se pre 2034. godine. Paralelno s državnim projektima, širom sveta nastao je veliki broj kompanija koje pokušavaju da ubrzaju razvoj fuzione energije. Prema podacima organizacije EU „Fusion for Energy“ (F4E), trenutno se oko 77 kompanija bavi razvojem te tehnologije. Najviše ih je u SAD (42), zatim u Kini (8) i Velikoj Britaniji (6). U Nemačkoj posluju četiri značajna startapa iz te oblasti: Focused Energy, Marvel Fusion, Proxima Fusion i Gauss Fusion. Ulaganja naglo rastu Fuziona energija nije samo tehnološki zahtevna već i izuzetno skupa. Iako Nemačka želi da zauzme vodeću poziciju u tom sektoru, najveći deo privatnog i državnog kapitala trenutno odlazi u SAD i Kinu. Poslednjih godina interesovanje investitora značajno je poraslo. Do kraja 2025. u privatna istraživanja nuklearne fuzije uloženo je gotovo 13 milijardi evra. U odnosu na jun iste godine, ulaganja su porasla za oko 30 odsto, navodi se u izveštaju F4E. Više od polovine svih investicija, oko 53 odsto, odlazi američkim kompanijama, dok približno trećina završava u Kini. Na oba tržišta već postoje takozvani „jednorozi“ – privatne kompanije čija vrednost premašuje milijardu dolara. Od ukupnih ulaganja, nešto više od 700 miliona evra pripalo je evropskim kompanijama, pri čemu su nemački startapi, Marvel Fusion i Focused Energy, privukli najveće iznose. Strah od dominacije SAD i Kine Takav odnos snaga podseća na razvoj drugih strateških industrija. Bilo da je reč o solarnim panelima, poluprovodnicima, električnim automobilima ili veštačkoj inteligenciji, Kina i SAD su zahvaljujući ogromnim ulaganjima i snažnoj podršci države često preuzimali vodeće pozicije na tržištu. Kina razvoj fuzione energije snažno finansira iz javnih sredstava, dok se u SAD sektor oslanja na privatni kapital. Među investitorima su i najveće svetske tehnološke kompanije. Google ulaže u dve firme koje razvijaju fuzione reaktore i već je sklopio ugovore o kupovini buduće električne energije. U taj sektor ulažu i Sem Altman, direktor kompanije OpenAI, kao i Majkrosoft. Gde su prednosti Nemačke? Postoji rizik da nemačke kompanije zaostanu u globalnoj trci, upozorava Markus Rot, profesor Tehničkog univerziteta u Darmštatu i suosnivač kompanije Focused Energy. Ipak, on ostaje optimista. Prema njegovim rečima, Nemačka raspolaže snažnim ekosistemom istraživačkih instituta, startapa i industrijskih kompanija koji predstavljaju ozbiljnu prednost. Za razliku od većine konkurenata, Focused Energy razvija tehnologiju zasnovanu na laserima. Da taj pristup ima potencijal pokazano je krajem 2022. godine, kada su naučnici u Kaliforniji prvi put uspeli da iz procesa nuklearne fuzije dobiju više energije nego što je bilo potrebno za njegovo pokretanje. Nemački energetski gigant RWE takođe ulaže u tu oblast. Tokom 2026. godine kompanija je obezbedila dodatnih 60 miliona evra za Focused Energy. Planirano je i da se na prostoru bivše nuklearne elektrane u Biblisu izgradi prototip fuzione elektrane. Prva komercijalna elektrana tek početkom 2040-ih I savezne vlasti u Berlinu vide veliki potencijal u nuklearnoj fuziji i svrstavaju je među ključne tehnologije budućnosti. Najavljeno je da će tokom mandata ove vlade biti više od dve milijarde evra javnih ulaganja u razvoj te oblasti. Međutim, do proizvodnje električne energije u komercijalnim razmerama proći će još mnogo vremena. Focused Energy planira da do 2037. godine izgradi prototip ekonomski isplativog fuzionog reaktora. „Početkom 2040-ih trebalo bi da bude puštena u rad i prva komercijalna fuziona elektrana“, kaže Markus Rot. Do tada će biti potrebna ogromna dodatna ulaganja. Kompaniji Focused Energy trenutno je potrebno između 150 i 200 miliona evra godišnje, a taj iznos će vremenom rasti. Prva pilot-elektrana koštaće nekoliko milijardi evra. „Bez podrške države to neće biti moguće“, zaključuje Rot. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
9 Jul 2026 dw |
