 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
7 Maj 2026 - novaekonomija Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou 7 Maj 2026 - dnevnik Baterija radi 16 godina bez pada snage, a jeftinija od litijuma 5 Maj 2026 - insajder Evropa pojačava nuklearne kapacitete 5 Maj 2026 - seebiz Usporava gradnja novih solarnih kapaciteta u Njemačkoj 5 Maj 2026 - b92 Belgija preuzima kontrolu: Kupuje sve nuklearke energetskog giganta 29 Apr 2026 - seebiz Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom 23 Apr 2026 - insajder Četiri decenije posle Černobilja
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 2969 vesti svet |
22 Avg 2007 - kWh - Francuska:Potrošaci u nedoumici Potrošaci se ne odlucuju lako da otkažu državni EdF i da prihvate usluge nekog od novih povolj- nijih snabdevaca strujom. – Da li će mali snabdevaci održati tarife niže i do deset odsto? Od prvog jula u Francuskoj je uve- deno slobodno tržište elektricne energije pa potrošaci mogu da biraju između snabdevaca, kao što to cine, recimo, sa operaterima za mobilnu telefoniju. Francuska je po tradiciji zemlja sa jakom državnom inicija- tivom i centralizovanim sistemom, tako da je ova promena prihvaćena sa prilicno dozom sumnje i opreza. Pot- rošaci se ne odlucuju tako lako da ot- kažu državni EdF i prihvate usluge nekog od novih snabdevaca strujom po povoljnijim tarifama. Jedan od raz- loga je taj što im niko ne garantuje da će za sada niže cene kao takve i ostati. Francuzi su tim nepoverljiviji što je, uz liberalizaciju tržišta, uvedeno i pravilo „nepovratnosti“ – što znaci da kada kupac jednom napusti državni EdF sa zagarantovanim cenama – više ne može da se njemu vrati! A da li će posledica otvaranja tr- žišta gasa i struje biti i osetan pad cena – to je pitanje koje se najcešće po- navlja za vreme javnih debata. Strucnja- ci odgovaraju da je cilj otvaranja tr- žišta struje i gasa upravo pad cena. Francuzi se, stoga, okreću iskustvi- ma drugih evropskih država. Velika Britanija je otvorila tržište struje 1998/99, Švedska je to ucinila 1996. go- dine, Finska 1997. godine… Francuska je jedna od poslednjih zemalja koja je ispunila direktivu Evropske unije o liberalizaciji, slicno kao i Italija, Luksemburg, Belgija i nekoliko zemalja istocne Evrope. Istina, poređenje ovih zemlja nije jednostavno. Velika Britanija je otvorila tržište struje vrlo rano i u prilicnoj konfuziji. Bilo je znatnih problema sa povezi- vanjem sa raznim operaterima. Tek oko 2000. godine moglo bi se reći da sve po pitanju snabdevanja elektricnom energijom funkcioniše normalno u ovoj zemlji. Posle toga, usledio je period grupisanja manjih i srednjih operatera tako da sada u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji šest velikih gru- pa i tržište je stabilizovano, što znaci i cene. U Velikoj Britaniji kup- ci vrlo lako promene snabdevaca. Pre- ma tamošnjim podacima, u 2006. godini od 30 miliona potrošaca njih cetiri miliona promenilo je operatera. Iskustvo Velike Britanije je drago- ceno za Francusku. Recimo, ispostavilo se da je, kako bi se potrošaci privukli, veoma važno da im operateri omoguće lako menjanje snabdevaca i to po proce- duri koja neće biti komplikovana. Za sve to potrebnoje bilo da se stvori ci- tav kompleks specijalista za potroša- ce, a što je, naravno, na kraju i podiglo cenu struje. I izvori diktiraju liberalizaciju Ispostavilo se, takođe, da libera- lizacija tržišta ima razlicite pos- ledice – sve zavisi koji izvor proiz- vodnje elektricne energije konkretna zemlja koristi. Ako dominiraju elek- tricne grupe koje proizvode struju iz prirodnog gasa, a njegove cene skoce, doći će naravno i do poskupljenja struje. Ako se struja, kao i u Francus- koj, proizvodi, međutim, iz nuklear- nih izvora cije su cene stabilne, do poskupljenja nema razloga da dođe. Iz istog razloga u Italiji, koja nema nuk- learke, cena megavat-casa procenjuje se na 154 evra, dok je u Francuskoj 90 evra, a u Nemackoj 141 evro. Da li su potrošaci potpuno slo- bodni da izaberu snabdevaca, drugo je pitanje koje najcešće zanima Francu- ze. Strucnjaci odgovaraju potvrdno, uz napomenu da je izvesno da će veliki državni operater EdF svakako nastoja- ti da primamljivijom ponudom nego do sada zadrži svoju klijentelu, kod koje uživa veliko poverenje. Francuzi sada mogu da porede cene raznih operatera, ali treba da budu oprezni, jer se ugo- vori potpisuju na godinu, dve, pa i tri. Državni EdF imao je do sada monopol i ugovori su prećutno produžavani. Poja- vili su se mali snabdevaci koji nude cak 10 odsto jeftiniju struju od „državne“. Suština je u tome da li će oni održati ove jeftine tarife i koliko dugo. Da ne- izvesnost bude veća, strucnjaci tvrde da potrošaci ne bi trebalo da imaju iluzija, jer i tzv. regulisane tarife državnog snabdevaca mogu da skoce. Renta od atomskih centrala Dovoljno je, stoga, setiti kako se to dogodilo sa gasom, cije su cene od 2000. godine skocile za 50 do 60 odsto. Ono zbog cega će mnogi Francuzi rešiti da ostanu uz državnog snabdevaca jes- te svakako sigurnost. Vlada je, naime, obećala da cene gasa neće biti po- većane sledećih meseci, ne precizi- rajući njihov broj. To je dobra vest za 11 miliona potrošaca, a pogotovu za onih sedam miliona koji se greju na gas u Francuskoj. Što se tice struje, vesti su još zanimljivije jer je vlada obeća- la da do 2010. godine cene neće rasti osim onoliko koliko je to neophodno zbog inflacije. Šta će biti nakon toga, ostaje neizvesno. Na tržištu postoji i ponuda struje iz obnovljivih izvora tzv. ekološka ili „zelena“ struja. Malo je verovatno da će ona sada privući bilo koga osim velike zagovornike ekologije sa „dubokim dže- pom“. Jer, ovi operateri imaju cene koje su i do 40 odsto veće od ostalih! Najkonkurentniji na tržištu biće zapravo državni EdF, koji će moći da prodaje struju po cenama ispod tržiš- nih, jer je najveći deo od njegovih 58 nuk- learnih reaktora već amortizovan. Na taj nacin EdF će moći da zadrži dobar deo potrošaca, jer u izvesnom smislu ima rentu od svojih atomskih centrala. Ova komforna situacija neće trajati vecno, objašnjava strucnjak Žan-Mišel Beza, odgovarajući ovih dana na pitanja citalaca lista „Le mond“. EdF će morati u narednom periodu da investira velike sume. Pre svega,moraće od 2020. godine da ulaže u obnavljanje nuklearnih cent- rala. Dovoljno je podsetiti, kaže on, da se smatra da centrale izgrađene 1977. go- dine imaju maksimalan vek trajanja od 50 godina. Biće, takođe, neophodne inves- ticije u veoma moćne centrale, koje će moći da odgovore skokovima potrošnje u periodima velike hladnoće ili veli- kih vrućina. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
