 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
7 Maj 2026 - novaekonomija Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou 7 Maj 2026 - dnevnik Baterija radi 16 godina bez pada snage, a jeftinija od litijuma 5 Maj 2026 - insajder Evropa pojačava nuklearne kapacitete 5 Maj 2026 - seebiz Usporava gradnja novih solarnih kapaciteta u Njemačkoj 5 Maj 2026 - b92 Belgija preuzima kontrolu: Kupuje sve nuklearke energetskog giganta 29 Apr 2026 - seebiz Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom 23 Apr 2026 - insajder Četiri decenije posle Černobilja
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 2969 vesti svet |
27 Feb 2011 - kWh - Korak bliže kontrolisanoj fuziji Prošla godina jedna je od retkih u protekloj deceniji kada je ostvaren izrazitiji naučnoistraživačko napredak na putu ka kontrolisanoj nuklearnoj fuziji. A to bi trebalo da bude neiscrpan i čisti izvor energije koji će radikalno i trajno rešiti ključni energetski i klimatski problem sa emisijom štetnih gasova i globalnim zagrevanjem planete. Analitičari, specijalisti za energetiku, ne isključuju uticaj informacija o ovom napretku na izvesno oklevanje i smanjivanje entuzijazma za povratak klasičnim nuklearkama koje rade na principu nuklearne fisije. Jer, vreme pripreme gradnje i sama gradnja nuklearki traje sada već ne manje od sedam do osam godina, a pojavljuju se predviđanja da bi se do tehnologije za proizvodnju energije na principu kontrolisane fuzije moglo doći ranije nego što se dosad mislilo. A to jasno odvraća bar deo potencijalnih investitora od gradnje klasičnih fisionih nuklearki koje u tom slučaju mogu već u prvoj ili u drugoj deceniji rada postati zastarele. Spajanje izotopa u veće celine No, pođimo redom. Najpre je, početkom prošle godine iz američkog instituta National Ignition Facility (NIF) stiglo saopštenje da je načinjen značajan korak ka kontrolisanoj fuziji. Ukratko, istraživačima je pošlo za rukom da prvi put prekorače granicu od megadžula sa više od 111 miliona stepeni. To im je pošlo za rukom pošto su koncentrisali zrake 192 lasera velike snage na cevčicu veličine malo veće olovke, koja je sadržala deuterijum i tricijum, dva prirodna laka izotopa vodonika. Na taj način više nego ikad dosad približili su se veoma blizu temperature koju je neophodno postići za započinjanje nuklearne fuzije – spajanjem izotopa u veće celine, pri čemu se oslobađaju neviđeno velike količine energije. Slični procesi se, inače, odvijaju redovno na Suncu i većini zvezda u kosmosu i izvor su njihove energije. „NIF je pokazao sposobnost da proizvodi dovoljno dugo energiju, potrebnu za eksperimente sa fuzijom, do čega bi moglo doći veoma brzo, čak i za godinu dana“, izjavio je Ed Moses, direktor NIF-a. Taj institut je, inače, u sastavu poznatih laboratorija Lawrence Livermora u Kaliforniji. Temperatura, postignuta tokom nekoliko milijarditih delova sekunde, uz pomoć lasera velike snage, koncentrovanih na površini velikoj kao fudbalsko igralište, stvorila je energiju 500 puta veću od dosad proizvedene na taj način, a 13 puta veću nego što ju je ikad na svetu stvorila neka grupa lasera. „Prekoračenje granice od megadžula znatno nas približava započinjanju nuklearne fuzije. To potvrđuje ogromni potencijal ovog, jednog od najvećih, naučnih inženjerskih izazova naše epohe“, izjavio je ovim povodom Tomas d. Agotino, direktor američkog Nacionalnog ureda za nuklearnu bezbednost. (NNSA) Nada da će termonuklearna fuzija do sredine ovog stoleća postati glavni izvor energije čovečanstva počivala je, sve dosad, pre svega na međunarodnom projektu ITER, to jest najvećem tokamaku (torodijalno magnetsko polje – neka vrsta suda za držanje plazme na visokim temperaturama) na svetu, sagrađenom u južnom francuskom gradu Kadaraš. Ovaj novi američki projekat, nazvan HIPER, za razliku od tokamaka, u kome se usijana plazma održava pod kontrolom pomoću magnetskih polja, nudi novi prilaz odnosno tehnologiju laserom upravljane fuzije. Širi se i na Evropu, a predstavljen je nedavno i u Pragu. Konceptualno je taj princip sličan motoru sa unutrašnjim sagorevanjem, jer radi na bazi kompresije i paljenja goriva. Pulsiranja lasera sabijaju gorivo (deuterijum i tricijum) na ekstremno visoku gustinu. Laser velike snage potom povisi njegovu temperaturu blizu fuzione na 100 miliona stepeni Celzijusa, kad se gorivo upali. Snaga tih lasera je oko 10.000 puta veća nego od cele električne mreže u tako velikoj i razvijenoj zemlji kao što je Velika Britanija. Ali, ta snaga traje samo nekoliko bilionitih delova sekunde.. Hiper - evropska infrastruktura Projekat HIPER (High Power Energy Research Facility) uvršćen je u spisak European Roadmap, odnosno u koncepciju evropskih infrastruktura. Zemlja domaćin istraživačkog laserskog uređaja jeste Velika Britanija. Radi se o dugoročnom projektu, ali su oni koji na njemu rade mnogo veći optimisti nego kada je u pitanju tokamak – smatraju da će na toj tehnološkoj osnovi moći da se grade fuzione nuklearke već za 15 do 20 godina. Svi učesnici u tom projektu imaće udeo u njegovoj svojini. Projekti HIPER i ITER omogućuju istraživanje ponašanja materije u najekstremnijim uslovima koji postoje u svemiru i koje nigde drugde na zemlji, osim u okviru projekta, nije moguće postići. Reč je o temperaturama od više stotina miliona stepeni Celzijusa i o pritisku u milijardama atmosfera i izuzetno jakim električnim i magnetskim poljima. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
