 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
7 Maj 2026 - novaekonomija Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou 7 Maj 2026 - dnevnik Baterija radi 16 godina bez pada snage, a jeftinija od litijuma 5 Maj 2026 - insajder Evropa pojačava nuklearne kapacitete 5 Maj 2026 - seebiz Usporava gradnja novih solarnih kapaciteta u Njemačkoj 5 Maj 2026 - b92 Belgija preuzima kontrolu: Kupuje sve nuklearke energetskog giganta 29 Apr 2026 - seebiz Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom 23 Apr 2026 - insajder Četiri decenije posle Černobilja
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 2969 vesti svet |
15 Nov 2009 - kWh - Atomski zalog budućnosti Francuska je evropski rekorder u proizvodnji i distribuciji električne energije iz nuklearnih elektrana. Ona čak 78 odsto potreba za električnom energijom zadovoljava iz zavidne flote od 59 nuklearki, po čemu je na drugom mestu u svetu, iza SAD, a ispred Japana (55). Ukupni instalisani kapaciteti u francuskim nuklearkama iznad su 70.000 megavata. S druge strane, Francuska troši samo 40 odsto električne energije proizvedene u nuklearkama, a ostatak izvozi zarađujući godišnje milijarde dolara. Po tome su svetski rekorderi. Uspešan razvoj nuklearki u Francuskoj proistekao je iz tradicije duge više od jednog veka. Komesarijat za atomsku energiju (danas Centar za atomsku energiju) lično je 1945. godine osnovao general Šarl de Gol. Tokom pedesetih godina radilo se već intenzivno na istraživanju novih vrsta nuklearnih reaktora i goriva. A početkom šezdesetih u rad su puštene prve tri nuklearke: „Kinjon“, „Sent Loren“ i „Bugo“, sa instalisanom snagom od 1.500 megavata. Radile su na principu gasnohlađenih reaktora (GCR). A sa otkupom licence od američke kompanije „Vestinghaus“ formirana je kompanija „Framatome“, koja je do 1982. poslovala zajedno sa Amerikancima. U snažan razvoj nuklearne tehnologije Francuzi kreću početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Naftna kriza iz 1973. godine samo je učvrstila nameru da Francuska na atomima izgradi energetsku samostalnost. Uz pomoć bogatih industrijalaca, nacionalna kompanija za električnu energiju EdF krenula je, stoga, u masovnu izgradnju čak 16 nuklearki od po 900 megavata. Do sredine devedesetih Francuzi su već imali 34 nuklearne elektrane od po 900 megavata i 24 postrojenja od 1.300 megavata instalisane snage. Zanimljivo je da su samo četiri nuklearke izgrađene na obali mora, a sve ostale su na rekama. Procenjeno je da je tako ekološka pretnja kod hlađenja svedena na minimum. S obzirom na to da u Francuskoj postoji moratorijum na širenje mreže nuklearki, ogromno znanje i tradicija francuskih inženjera iskorišćeni su za plasman tehnologije u Južnoafričku Republiku (dva reaktora kod Kejptauna), Južnu Koreju (dva reaktora kod grada Ulcin) i u Hongkong (dva reaktora u Daj Beju). Zanimljivo je, takođe, i da Francuzi već godinama drže primat u izvozu opreme na tržište Japana, velikog nuklearnog rivala. A sa Nemcima već dugo rade na zajedničkim projektima obnavljanja polovine od 17 aktivnih nuklearnih elektrana. Zbog velike zavisnosti od gasa i nafte sa istoka, zapadna Evropa i SAD poslednjih godina ponovo se, uz pomoć moćnog lobija, okreću nuklearkama. To izuzetno pogoduje vladi predsednika Sarkozija, jer se širom sveta nude i naručuju francuski reaktori. Kompanija „Areva“, vodeća u svetskoj proizvodnji opreme za nuklearke (naslednik poznate kompanije „Framatom“), gradiće, tako, trećinu svih nuklearnih blokova u svetu u narednih 15 godina. Samo Italijani, koji godinama uvoze čak trećinu potrebne struje od Francuza, potpisali su nedavno ugovor sa francuskim kompanijama o izgradnji četiri nuklearke. Kao perjanica ekspanzije u proizvodnji električne energije iz atoma, Francuzi trenutno grade najveću nuklearku u svetu. Reč je o NE „Framatome- 3“, snage 1.700 megavata, koja bi trebalo da proradi za tri godine. Projekat je vredan skoro četiri milijarde evra. U okviru sistema „Framatome“, NE „Framatome-1“ i NE „Framatome-2“ puštene su u rad 1985. i 1987. godine, sa instalisanom snagom od po 1.350 megavata. Kao nuklearna sila ova država već ima razrađene planove za buduće nuklearne reaktore četvrte genera- cije, koji bi trebalo da prorade 2040. godine. Više od 85 odsto postojećih nuklearnih reaktora u svetu (450 aktivnih) pripada drugoj generaciji i funkcionišu na vodu pod pritiskom ili na zagrejanu do ključanja. Reč je o tehnologiji razvijenoj sedamdesetih godina. Reaktori treće generacije su samo poboljšane verzije i trebalo bi da prorade u Finskoj 2009. i u Francuskoj (NE „Flamanvile-3“ od 1.650 megavata) 2012. godine. Prema saopštenju francuskog Centra za atomsku energiju, nova generacija reaktora radila bi na principu „brzih neutrona“, a u tom procesu oni sagorevaju ne samo uranijum (U-235), nego i njegov izotop (U-238) koji se nalazi u prirodnom uranijumu. Ovi budući reaktori četvrte generacije mogli bi, takođe, da spaljuju deo sopstvenog otpada, a neki od radiotoksičnih elemenata mogli bi da se recikliraju i ponovo upotrebe kao gorivo. Francuska planira i da u 2014. godini u pogon stavi istraživački reaktor u gradu Kadaroš, gde bi ovaj koncept bio testiran. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
