 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
7 Maj 2026 - novaekonomija Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou 7 Maj 2026 - dnevnik Baterija radi 16 godina bez pada snage, a jeftinija od litijuma 5 Maj 2026 - insajder Evropa pojačava nuklearne kapacitete 5 Maj 2026 - seebiz Usporava gradnja novih solarnih kapaciteta u Njemačkoj 5 Maj 2026 - b92 Belgija preuzima kontrolu: Kupuje sve nuklearke energetskog giganta 29 Apr 2026 - seebiz Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom 23 Apr 2026 - insajder Četiri decenije posle Černobilja
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 2969 vesti svet |
15 Sep 2008 - kWh - GRANDIOZNI HIDROPROJEKTI ŠIROM SVETA Posle HE “Tri klisure”, Kina nastavlja da kroti Jan gce i do 2025. godine imaće čak 68.630 megavata. Najveći projekat u Africi “Grand Inga” sa 39.000 megavata ins talisane snage. Rusija gradi hidroelektranu “Bogučani” sa 3.100 megavata, a na reci Madeiri, najvećoj pritoci Amazona, podižu se dve HE – „San Antonio“ (3.150) i „Ji rau“ (3.300 MW) Hidroenergetika doživljava novi procvat, i to naročito u Aziji, Afri ci i Južnoj Americi. Kina je danas, bez konkurencije, najveće gradilište brana i sistema hidroelektrana. Cilj je vizionarski: ukrotiti dve ogromne reke lepotice – Jangce (6.300 kilome tara) i Žutu reku (5.400 kilometara) i obezbediti bar trećinu potreba sta novništva za električnom energijom iz hidropotencijala. Već dvadesetak godina Kinezi uporno uz pomoć naj većih svetskih hidrokompanija gra de seriju brana na reci Jangce, stva rajući sistem hidroelektrana “Tri klisure”. To je trenutno najveća hid rocentrala na planeti sa 20.015 mega vata instalisane snage. Kada bude za vršena u celosti 2011. godine, imaće 22.500 megavata. U njen sistem će iste godine ući i brana „Gezhouba“ sa 3.115 megavata. Tako će Kina za tri godine dobiti najmoćniji hidrosistem na svetu od 25.615 megavata. Trenutno se grade podzemna postrojenja sa šest turbina. Elektrana će ukupno imati 34 generatora koje montira francuska kompanija „Francis Turbines“, a proiz vedena su u kompanijama „Alstom“, ABB, „Kvaerner“ i „Haerbin Motor“. Svaki je težak 6.000 tona sa instalisanom sna gom 700 megavata. Ali, to je samo deo kineskog fan tastičnog hidroenergetskog poduhva ta. Uzvodno, na reci Jinša (pritoka Jangcea) u toku je izgradnja velikog hidro sistema u tri faze. U prvoj fazi, u donjem toku ove reke, gradiće se četiri brane: „Vudong“ (7.400 me gavata), „Baihetan“ (12.500 megavata), „Ksilodu“ (12.600 megavata) i „Ksi angđijaba“ (6.000 megavata). Gradnja je počela 2005. i 2006, a završetak prve faze planira se za 2015. godi nu. Faza dva obuhvata izgradnju osam brana u srednjem toku ove reke, s ukupnim instalisanim kapacitetom od 21.500 megavata. Treća faza pred viđa izgradnju osam brana u njenom gornjem toku s ukupnim instalisa nim kapacitetom od 8.980 megavata. Ceo kompleks imaće 68.630 megavata i biće najjači hidrosistem na svetu. Do 2025. godine planira se završetak najvećeg dela radova. Ali, s obzirom na obimnost poslova, preseljenja nekoliko miliona stanovnika i mu kotrpno obezbeđivanje čak 100 mi lijardi dolara od Svetske banke, MMF i vodećih poslovnih banaka, kašnjenja su sasvim realna. Vekovni san o iskorišćavanju izuzetnog hid ropotencijala Jangcea konačno će se time obistiniti. Na drugoj velikoj Žutoj reci Kine zi planiraju više generalnih remo nata na desetak starijih hidroelekt rana. U Severnoj Americi u toku je po većanje kapaciteta u hidrosistemu „James Bay Project“ u kanadskoj provin ciji Kvebek. Devet hidroelektrana u sistemu trenutno raspolaže sa 16.527 megavata instalisane snage i po tome je ona drugi po snazi sistem u svetu. Deseta hidroelektrana „Eastmann 1 A“ (768 megavata) u remontu je i kada se vrati u sistem, raspolagaće impre sivnom instalisanom snagom od 17.295 megavata. Na reci Rupert u roku su ra dovi na renoviranju hidroelektrane sa ukupno 888 megavata. Rusija je uvek bila u vrhu sa moćnim hidropostrojenjima. Podsetimo, među deset najjačih hidroelektrana u svetu visoko mesto zauzima i njena HE „Sajano Sušetskaja“ (6.400 megavata) na najvećoj ruskoj reci Jeniseju. U srcu Sibira na reci Angari u toku je gradnja HE „Bogu čani“ sa instalisanim kapacitetom od 3.100 megavata. Razmišlja se i ozbilj nijem povećanju snage HE „Krasnojars kaja“ (6.000 megavata). Brazil, kao lider Južne Amerike u hidroenergetici, planira podizanje novih 70 brana na Amazonu. Od pušt anja u rad velike HE „Tugurui“(8.370 megavata) davne 1984. godine, u njemu nije bilo velikih neimarskih pla nova. Sada se, stoga, pristupa gradnji dve velike hidroelektrane na reci Madeiri, najvećoj pritoci Amazona. Reč je o HE „San Antonio“ (3.150 mega vata) i HE „Jirau“ (3.300 megavata). Svet se ponova vraća obnovljivim izvorima, a vode velikih reka su pra vi izazov za hidroenergetičare. Ovo je bilo samo malo putovanje u njihove planove koji će kada se realizuju sto tinama miliona ljudi učiniti život lakšim. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
