 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
27 Feb 2007 - energetikanet Energetski divovi skupljom strujom poveć 27 Feb 2007 - Sunceva energija uskoro postaje jeftinij 26 Feb 2007 - energetikanet Povećana dobit RWE-a 21 Feb 2007 - business Indonezija gradi atomsku centralu 19 Feb 2007 - b92 EDF gradi NE u Britaniji 19 Feb 2007 - danas Vreme je za akciju 17 Feb 2007 - energetikanet 118 mlrd. USD ulaganja u elektroenergeti
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2878 do 2884 od ukupno 2969 vesti svet |
19 Feb 2007 - danas - Vreme je za akciju Cini se da je poruka konacno primljena - globalno zagrevanje predstavlja ozbiljnu pretnju našoj planeti. Na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, svetski lideri su prvi put stavili klimatske promene na vrh liste globalnih problema. Evropa i Japan su pokazali spremnost da smanje globalno zagrevanje uvođenjem plaćanja neke vrste penala cak i u slucajevima kada se to negativno odražava na konkurentnost. Najveća prepreka su SAD. Klintonova administracija pozvala je na smelu akciju još 1993. predlažući porez na emisiju ugljendioksida, ali savez zagađivaca predvođen industrijom uglja, nafte i automobila odbacio je inicijativu. Za naucnu zajednicu dokaz klimatskih promena je, naravno, znacajan problem već više od deceniju i po. Ucestvovao sam u drugoj proceni naucnih dokaza koju je vodio Međuvladin panel o klimatskim promenama koji je, možda, napravio jednu kriticnu grešku: potcenio je brzinu kojom se globalno zagrevanje dešava. Cetvrta procena, koja je upravo objavljena, potvrđuje dokaze i sve veće ubeđenje da je globalno zagrevanje rezultat povećanja koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi. Ubrzavanje zagrevanja odražava uticaj kompleksnih nelinearnih faktora i razlicitih uticaja koji mogu rezultirati ubrzanjem procesa. Na primer, kako se topi ledena kapa na Arktiku, sve manje sunca se reflektuje. Naizgled dramaticne promene vremenskih obeležja - ukljucujući i topljenje glecera na Grenlandu i otapanje sibirskog leda - konacno su ubedili većinu poslovnih lidera da je sada vreme za akciju. Cini se da se probudio cak i predsednik Buš. Ali bliži pogled na ono što on radi i ono što ne radi, jasno pokazuje da on najbolje cuje poziv donatora iz naftne i industrije uglja i da je još jednom vlastite interese stavio iznad globalnog interesa smanjenja emisije gasova. Da postoji istinska zabrinutost nad globalnim zagrevanjem, kako bi mogao dozvoliti izgradnju elektrana na ugalj cak i kada te elektrane koriste efikasnije tehnologije nego što je to bilo u prošlosti. Ono što je, međutim, neophodno jeste da se Amerikanci navedu da koriste manje energije i da proizvode više energije na nacin na koji se emituje manje ugljendioksida. Ali Buš nije ni ukinuo ogromne subvencije naftnoj industriji (iako bi, na sreću, demokratski kongres mogao preduzeti neke akcije) niti je obezbedio adekvatne nacine za ocuvanje. Cak bi i njegov poziv na energetsku nezavisnost mogao biti viđen onakvim kakav zaista jeste - novo opravdanje za stare subvencije korporacijama. Politika koja baštini iscrpljivanje americkih ogranicenih rezervi nafte - ja je nazivam "isušimo prvo Ameriku" - ostaviće SAD još zavisnijim od uvozne nafte. SAD uvode takse veće od 50 centi po galonu etanola proizvedenog na bazi šećera iz Brazila, ali uveliko subvencionišu neefikasan etanol na bazi kukuruza koji se proizvodi u Americi. Zapravo, potrebno je više od galon nafte da bi rodio, bio požnjeven, prevezen, obrađen i destiliran kukuruz kako bi se dobio galon etanola. Kao najveći svetski zagađivac, koji izbacuje gotovo cetvrtinu globalne emisije ugljendioksida, americka nespremnost da ucini više možda je razumljiva, ako ne i oprostiva. Ali Bušove tvrdnje da Amerika sebi ne može da priušti da ucini bilo šta protiv globalnog zagrevanja zvuce šuplje: druge napredne industrijske zemlje sa slicnim životnim standardom emituju samo delić onoga koliko emituju SAD na dolar GDP. Kao rezultat, americke firme s pristupom jeftinoj energiji imaju mnogo veću konkurentnost u odnosu na firme iz Evrope i drugih krajeva. Neki u Evropi brinu da bi pojacavanje akcije protiv globalnog zagrevanja moglo biti kontraproduktivno: industrije koje troše mnogo energije jednostavno bi se mogle premestiti u SAD ili druge zemlje koje obraćaju malo malo pažnje na emisije. I u tome ima mnogo istine. Upadljiva cinjenica u vezi s klimatskim promenama je da postoji malo poklapanje između zemalja koje su najranjivije kada su u pitanju ovi efekti - uglavnom siromašne zemlje na jugu koje teško mogu sebi da priušte da se nose s posledicama - i zemalja poput SAD koje su najveći zagađivaci. Protokol iz Kjota predstavlja pokušaje međunarodne zajednice da pocne da se nosi s globalnim zagrevanjem na fer i efikasan nacin. Ali to ostavlja većinu izvora emisije i ukoliko nešto ne bude ucinjeno da se u to ukljuce i SAD i zemlje u razvoju na smislen nacin, to će biti tek malo više od simbolicnog gesta. Neophodno je da se uspostavi nova "koalicija volje", ovoga puta predvođena Evropom - i ovog puta motivisana pravom opasnošću. Ta "koalicija volje" mogla bi se saglasiti u vezi s nekim osnovnim standardima: da se prekine sa gradnjom termoelektrana na ugalj, da se poveća efikasnost goriva za automobile, da se obezbedi usmerena pomoć zemljama u razvoju kako bi se povećala njihova energetska efikasnost i smanjile emisije. Clanovi koalicije bi se takođe mogli saglasiti da obezbede jacu motivaciju za vlastite proizvođace bilo kroz ogranicenje emisije ili kroz više poreze za zagađivace. Mogli bi se cak usaglasiti da uvedu takse na proizvode iz drugih država - ukljucujući i SAD - koje proizvode na takav nacin da nepotrebno daju doprinos globalnom zagrevanju. Nije u pitanju zaštita domaćih proizvođaca, već zaštita naše planete. Promena klime kada su u pitanju klimatske promene omogućava politickim liderima u Evropi i drugim potencijalnim clanicama "koalicije volje" besprimernu priliku da se pomere od ciste retorike. Sada je vreme za akciju. Autor je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. Njegova poslednja knjiga je Making Globalization Work Copyright: Project Syndicate Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji www.project-syndicate |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
