 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
3 Jul 2007 - EU upozorava građane: prilagodite se na 3 Jul 2007 - energetikanet EdF kupuje još 24% ESTAG-a 2 Jul 2007 - enegetikanet CEZ pripaja distributere elektricne ener 29 Jun 2007 - b92 Tošibina nuklearna elektrana u SAD 29 Jun 2007 - bussiness Ugašen požar u nuklearnoj elektrani u Ha 28 Jun 2007 - energetikanet Sve bliže spajanje GdF-a i SUEZ-a 28 Jun 2007 - energetikanet Ambiciozni planovi E.ON-a
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2822 do 2828 od ukupno 2980 vesti svet |
30 Maj 2007 - politika - Paprena cena „zelene energije” Plan Evropske unije da smanji emisije ugljen-dioksida za 20 odsto do 2020. godine stajao bi više od 1.000 milijardi evra Evropska unija, koja sebe smatra jednom od najodgovornijih potpisnica Protokola iz Kjota, u martu je donela odluku da smanji emisije ugljen-dioksida za 20 odsto do 2020. godine. Vlade 27 zemalja clanica EU takođe su se obavezale da u istom procentu povećaju korišćenje energije iz obnovljivih izvora, ali još nije jasno odakle će se finansirati ovaj ambiciozni plan. A on će poprilicno da košta. Najnovija studija Evropske komisije pokazuje da će prelazak sa gasa, nafte i uglja na takozvane ekološke, „zelene” izvore energije koštati EU neverovatnih 1,1 biliona evra (odnosno 1,1 hiljadu milijardi), ili 60 do 80 milijardi evra godišnje u narednih 14 godina. Glavni finansijski oslonac ovog poduhvata bi bila Evropska investiciona banka (EIB). Njen šef, Filip Majštat, međutim, prilicno je nepoverljiv prema mogućnosti da EIB iznese cak i deo tog troška, budući da na raspolaganju ima svega 800 miliona evra godišnje za finansiranje projekata održive energije. On navodi da u banci, doduše, postoji raspoloženje da se kreditiraju cak i riskantniji, eksperimentalni projekti, koje svojim sredstvima podrži i Evropska komisija. S druge strane, rado bi dali pozajmicu za izgradnju novih nuklearki, ukoliko clanice EU o tome postignu politicku saglasnost (na primer, Litvaniji za otvaranje dva nova nuklearna reaktora). Autori studije, ipak, smatraju da bi za clanice Unije bilo jeftinije, i lakše za sprovođenje, da jednostavno pocnu postepeno da štede energiju iz „prljavih” izvora, umesto da odmah grade „ciste”. Recimo, jedan od nacina je da se što bolje izoluju zgrade. Time bi se uštedelo 150 evra po svakoj toni ugljen-dioksida ciju emisiju treba smanjiti, izracunali su u pomenutoj studiji. Tomas Valenkamp, strucnjak u timu koji je radio studiju, tvrdi da postoji i citav niz drugih rešenja koja ništa ne koštaju, a neće nepovoljno uticati na životni stil i udobnost žitelja Unije, prenosi ugledni britanski list „Gardijan”. EU je pripremila i predlog dopunskog plana za prilagođavanje klimatskim promenama, za koje smatra da bi ih trebalo ukljuciti i u program poljoprivrednih subvencija Unije pod nazivom Zajednicka poljoprivredna politika koji sa oko 44 milijarde evra cini gotovo polovinu ukupnog godišnjeg budžeta EU. Plan predviđa izmene u nacinu korišćenja zemljišta, proizvodnim metodama i strukturi poljoprivrede, s tim što će biti potrebno znatno povećati izdvajanja za regione koje će ove promene najviše pogoditi. U međuvremenu, Brisel pokušava da ubedi najveće zagađivace među svojim clanicama da dodatno smanje emisije ugljen-dioksida. Najveći je pritisak na Poljsku, od koje se traži da svoju emisiju ugljen-dioksida smanji za 26,7 odsto, odnosno na 208,5 miliona tona godišnje. Poljski ministar za ekologiju Jan Šiško, međutim, smatra da to nije u redu. Prvo, zato što se kao reper uzima prošla zima, koja je bila blaga pa su Poljaci manje energije trošili za grejanje i, drugo, zato što ova zemlja ostvaruje viši ekonomski rast od proseka EU, pa joj, kaže ministar, treba odobriti više limite aerozagađenja. Evropski komesar za zaštitu životne sredine Stavros Dimas na to ne pristaje, i traži i od ove i ostalih clanica EU da smanje emisije štetnih gasova. Zasad su samo Francuska, Slovenija i Velika Britanija dobile dozvolu da zadrže kvote koje su predložile. Svetska fondacija za zaštitu prirode (WWF) tvrdi da 10 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida na teritoriji EU emituje 30 velikih termoelektrana („prljava tridesetica”) od kojih se po 10 nalazi u Nemackoj i Britaniji. Dve najprljavije nalaze se, međutim, u Grckoj: Agios Dimitrios i Kardija. „Prljava tridesetica”, sagorevanjem uglja proizvede 393 miliona tona ugljen-dioksida, osnovnog krivca za stvaranje efekta staklene bašte i globalno zagrevanje U poslednje vreme se cuje sve više kritika i na racun glavnog instrumenta EU u borbi protiv globalnog zagrevanja – Šeme za trgovinu emisijama za period od 2008. do 2012. godine. Ova šema omogućava bogatim zemljama da od siromašnijih, koje nisu ispunile dozvoljenu „kvotu” aerozagađenja, otkupe pravo da za toliko emituju više ugljen-dioksida. Oponenti kažu da se tako, u stvari, podstice prenos „prljavih” tehnologija u industrijski manje razvijene zemlje, a privredno razvijenima daje šansa da još više zagađuju svet. Možda jeste nepravedno, ali bolji sistem zasad nismo smislili, odgovaraju iz Brisela. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
9 Jun 2026 euronews |
