 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
24 Okt 2007 - b92 Klimatske promene se ubrzavaju? 17 Okt 2007 - kWh Kanada najviše profitira 17 Okt 2007 - b92 GDF-Suez planira nove investicije 17 Okt 2007 - kWh Demontirana prva komercijalna nuklearka 16 Okt 2007 - Aktivisti Greenpeacea zaustavili termoel 16 Okt 2007 - kWh Na testu nova metoda skladištenja struje 16 Okt 2007 - energetikanet E.ON preuzima elektrane u skandinavskim
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2717 do 2723 od ukupno 2969 vesti svet |
17 Okt 2007 - kWh - Kanada najviše profitira Cena urana od 2002. godine ušesnaestostrucena, što nje govoj eksplotaciji daje neve rovatnu šansu za razvoj. – Ot varaju se nalazišta, ranije smatrana za nerentabilna, cak i rudnici zatvoreni 80ih i 90ih prošlog veka Od renesanse atomske energije, koja upravo pocinje, najviše koristi bi mogla da ima Kanada, najveći svet ski proizvođac urana, goriva za nuk learne centrale. Posle dugotrajnog, pa i višedecenijskog pada, cena ovog goriva poslednjih godina leti u vi sine. Kako ovih dana navodi „Toronto star“, libra (450 grama) urana koštala je 2002. godine deset dolara, lane 50, na pocetku ove godine 120, a iduće go dine bi, prema berzanskim analiti carima, mogla premašiti 200 dolara. Prospektori, tj. istraživaci rude, groznicavo tragaju za novim nalaziš tima, a sondiraju i stanje rude u ne koliko desetina zatvorenih rudnika koji nisu imali više kome da prodaju uran ili je ta cena bila toliko niska da se eksploatacija nije isplatila. Veliki broj rudnika je bio za tvoren najpre 70ih, pa onda 80ih godina prošlog veka. Uran i iz njega proizvedena elektricna energija u atomskim centralama našli su se na udaru kritika i postali sinonim za preteću apokalipsu. Na drugoj strani, iz hladnog rata velesile su prešle u fazu detanta, pa onda i razoruža vanja, što je dovelo do pada tražnje urana od SAD, inace jednog od naj većih kupaca. Rezultat svega toga bio je postupno propadanje kanadske proizvodnje urana. Završni udarac zadala je katastrofa u Cernobilu, ap rila 1986. godine, posle koje su revi dirani mnogi projekti gradnje novih nuklearnih centrala. Mnoge zemlje, među njima i bivša SFRJ, donele su moratorijume i zaustavile zapocete projekte i gradnju. Eksploatacija urana u Kanadi, smatrana za „mrtvi“ biznis, pocela je da se oporavlja zahvajući rastu cene, koje je nepogrešivo usledilo posle signala oživljavanja nukle arne energetike. Sada postaje jasno da se isplati vaditi uran i tamo gde to ranije nije bilo rentabilno, pa i aktivirati rudnike zatvorene zbog niskog sadržaja urana u rudi. Osim Kanade, od povratka atoms koj energiji najveće koristi imaće Australija. Ova zemlja–kontinent poseduje oko 40 procenata svetskih rezervi urana, ali nema nijedan nuk learni reaktor! Kako bi se figura tivno reklo „sedi na rezervama kao žaba na izvoru“, a ne samo što ih što sama ne koristi nego i izvozi znatno manje nego što bi mogla, pravdajući se ekološkim i miroljubivim raz lozima. Poslednjih godina,međutim, kupovinu urana sa Kanberom ugova raju i svetske sile, kao što su Rusija, Kina i Indija, obavezujući se da ga neće zloupotrebljavati u vojne svrhe i prodavati trećim zemljama. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
