 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
24 Okt 2007 - b92 Klimatske promene se ubrzavaju? 17 Okt 2007 - kWh Kanada najviše profitira 17 Okt 2007 - b92 GDF-Suez planira nove investicije 17 Okt 2007 - kWh Demontirana prva komercijalna nuklearka 16 Okt 2007 - Aktivisti Greenpeacea zaustavili termoel 16 Okt 2007 - kWh Na testu nova metoda skladištenja struje 16 Okt 2007 - energetikanet E.ON preuzima elektrane u skandinavskim
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2717 do 2723 od ukupno 2969 vesti svet |
16 Okt 2007 - kWh - Na testu nova metoda skladištenja struje Ohrabrujući prvi rezultati eksperimenta koji se na ostrvu King Ajlend u Australiji sprovodi od 2003. godine. – Temelji ovog sistema postavljeni još 80ih godina minulog stoleća Na ostrvu King Ajlend u Australiji testira se nova, revolucionarna meto da kojom bi se rešio ili bar ublažio kljucni problem u vezi sa elektric nom energijom – njeno skladištenje. Ovo relativno malo ostrvo, nedaleko do Tasmanije, dosad je bilo poznato po odlicnom siru, goveđem mesu i mors kim plodovima. U budućnosti o njemu će se verovatno mnogo više govoriti u sasvim drugom kontekstu – kao prekret nici u istraživanju tzv. skladištenja elektricne energije. Časopis „Nju sajen tist“ doneo je nedavno prve rezultate eksperimenta koji na King Ajlendu traje još od 2003.godine. Ostrvo ima sopstve nu razvodnu mrežu, tako da nekoliko stotina njegovih stanovnika potrebnu elektricnu energiju dobija iz vetrenja ca. No, vetar, naravno, ne duva na dugme, pa se onda kada njega nema ukljucuju di zelgeneratori. Pre tri godine strucnjaci su poce li sa testiranjem novog sistema koji bi energetske viškove, nastale u vre me kada su vetrovi jaki, mogao da skla dišti i ubacuje u mrežu kada to bude potrebno. Zaceci tog sistema datiraju, međutim, još iz 80ih minulog stoleća. Mladoj inženjerki Mariji SkilasKa zacos iz Univerziteta Novi Južni Vels u Sidneju još tada pala je na um ideja kako se može skladištiti elektricna energija. Napravila je uređaj koji je na zvala protocna baterija. Rec je o elek tromehanickom reaktoru koji sadrži dve vrste elektrolitickog rastvora. Stvaraju se tokom punjenja na plus i minus elektrode i potom skladište u specijalne sudove. To, prema istra živacima, omogućuje da se po potrebi povećava i kapacitet za skladištenje energije. Kada je struja potrebna tj. kada se uzima iz rezervoara, elektroliti se susreću u specijalnoj duploj komori, pregrađenoj tankom membranom. Elek tricna energija nastaje pri hemijskoj reakciji koja potom sledi. Suština akumulacije elektricnog na boja, prema objašnjenju casopisa, pociva u osobini vanadijuma da se pojavljuje u polivalentnim formama (od dva do pet). Taj retki metal naucnici već koriste u eksperimentima s protocnom baterijom. Vanadijumoksid se razlaže u razređe noj sumpornoj kiselini, pa se taj rastvor koji sadrži iste kolicine trovalentnog i cetvorovalentnog vanadijuma ubaci u komoru.Pri skladištenju elektricne energije na minus elektrodama vana dijum prelazi u dvovalentni, a na plus elektrodama u petovalentni oblik. Pri crpljenju uskladištene energije na nega tivnoj elektrodi dvovalentni vanadijum prelazi u trovalentni, a na pozitivnoj petovalentni u cetvorovalentni. Istov remeno se stvara i elektricna struja. SkilasKazacos i njeni saradnici u laboratoriji uspešno su testirali pro totipe uređaja, snage dva i cetiri kilo vata. Pristupili su, potom, eksperimen tima sa uređajima mnogo veće snage, pa je na King Ajlendu instalisana protocna baterija sa rezervoarom zapremine od cak 70.000 litara. Sistem se već dosta dobro pokazao. Povećao se udeo energije iz vetrenjace u ukupnoj potrošnji sa 12 na 40 procenata, zahvaljući tome što je bila skladište na. Samim tim, smanjili su se potrošnja nafte, kao i štetne emisije. Protocna baterija, kako se tvrdi, pokazala se vi soko efektivnom. Daje nešto više od 80 procenata energije koja se u nju uloži i sa tom efektivnošću uređaj je u stanju da radi nekoliko godina. Prema zakljucku „Nju sajentista“, pri ncip akumulacije elektricne energije pomoću protocne baterije cini se veoma zanimljivim i perspektivnim, ali re zultati šire primene zavise, naravno, od tempa daljeg istraživanja i usavr šavanja uređaja. Protocne baterije mogu, na primer, da napajaju mala saobraćajna sredstva i u budućnosti narocito da do prinesu boljem iskorišćavanju elektra na i vetrenjaca. Time bi se u velikoj meri neutralisao najteži prigovor upućen alterantivnim izvorima – da vetar ces to duva kada nije potrebna energija, a da ga nema kada najviše nedostaje. Protocna baterija može postati od lican rezervni izvor eneregije. Nesta nak struje može izazvati velike štete i haos, a ugrožava cak i ljudske živote. Za takve slucaje racunari i telekomunika cioni sistemi imaju rezervne baterije, dok bolnice, aerodromi i slicne ustano ve koriste dizelagregate. Veći deo tih potreba kvalitetno i mnogo jeftinije mogla bi da podmiri protocna baterija. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
