 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
24 Jul 2008 - danas Pustinjsko sunce izvor energije za EU 22 Jul 2008 - tanjug ČEZ i MOL osnovali zajedničko preduzeće 22 Jul 2008 - biznis FRANCUSKA: 15 RADNIKA NUKLEARKE IZLOŽENO 22 Jul 2008 - economy E.ON preuzeo 50 odsto udela 22 Jul 2008 - kWh Papreno skupe nuklearke 20 Jul 2008 - energetikanet Stvoren europski energetski div 20 Jul 2008 - energetikanet Berlusconi za nuklearnu energiju
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2563 do 2569 od ukupno 2969 vesti svet |
22 Jul 2008 - kWh - Papreno skupe nuklearke Izgradnja atomskih centra la mnogo više košta nego hid rocentrala ili termoelekt rana na ugalj i gas. Računica Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) pokazuje da kilovatčas električne ener gije u nuklearkama staje od 6,0 do 6,7 centi, a u hidrocentra lama od 1,7 do 2,2. U vreme kada svet grozničavo traži izlaz iz sve veće energetske krize zbog astronomskog skoka cena sirove nafte, mnogo više se razmišlja o intenzi viranju izgradnje energetskih kapa citeta u obnovljivim izvorima (voda i vetar). U kombinaciji je i moderni zacija termokapaciteta, ali ne miruje ni nuklearni lobi. U svemu tome, među tim, odlučujuća je računica, jer je reč o kapitalnim investicijama, često vrednim desetine milijardi dolara. A kako to i praktično izgleda, svedo če primeri izgradnje najveće svetske hidroelektrane „Tri klisure“ u Kini, odnosno novih hit nuklearki u SAD. Kada se za oko godinu dana i zva nično otvori HE „Tri klisure“ na naj većoj kineskoj reci Jangce, ostvariće se vekovni san najmnogoljudnije na cije sveta da ukroti moćnu reku. Sve je počelo sredinom osamdesetih, kada se i počelo sa izradom studije izvodlji vosti, kao i s teškim pregovorima sa međunarodnim kreditorima o tada procenjenoj vrednosti investicije od deset i po milijardi dolara. A da nas, godinu dana pre završetka svih radova, po kineskim izvorima, reč je o poslu vrednom 29 milijardi dola ra, a prema izvorima iz Svetske banke o investiciji „teškoj“ 21,5 milijardi dolara. Poznavaoci prilika ukazuju na to da je razlika u brojkama nastala zbog takozvanih „skrivenih troško va“ preseljenja i obeštećenja više od dva miliona ljudi s područja aku mulacionog jezera, ali posledica je i skoka planirane cene proizvedene električne energije sa 1,4 na čak 2,6 centi po kilovatčasu. Kontroverzni projekat Poslovi izrade studije izvodlji vosti za HE „Tri klisure“ bili su povereni kineskoj kompaniji „CIPM Yangtze Joint Venture“ (CYJV). Tokom rada, njoj se priključila i ugledna kanadska inženjerskokonsultantska kompanija „Acres International“ iz To ronta, koja je faktički posle tri go dine rada u 1988. dala zeleno svetlo da građevinski radovi mogu početi. Kineska vlada je za to platila četrna est miliona dolara. Samo posle četi ri godine (1992), Kanadska agencija za međunarodni razvoj (CIDA), a koja je u izradi studije finansijski pomagala kompaniji „Acres International“, povuk la se iz posla. Razlog: projekatHE „Tri klisure“ finansijski i inženjerski bio je veoma kontroverzan. Polazna osnova o finansijskoj opravdanosti izgradnje hidroelekt rane ogledala se u tome da će krajem 2010. kineske godišnje potrebe za električnom energijom biti podmi rivane iz proizvodnih kapaciteta, ukupne snage od oko 180.000 megavata. Prognoziralo se, a pokazalo se i to s pravom, da će potrebe industrije po sebno biti enormne. S obzirom na to da će instalisana snaga HE „Tri klisu re“ biti 18.200 megavata, ona će prak tično obezbediti desetinu potreba zemlje za strujom i značajno će raste retiti zastareli termosektor. Kalkulacija je rađena i na bazi proizvodne cene električne ener gije od 1,4 centa po kilovatčasu. Na tom nivou stopa povraćaja uloženih sredstava bila bi 8,6 odsto na go dišnjem nivou. Ali, s neminovnim rastom proizvodne cene struje od 2,2 centa po kilovatčasu, stopa pov raćaja se uvećala na 12,18 odsto. Strani kapital zatvorio konstrukciju Između planova i realnosti, na ravno, može biti i velikih razlika, a naročito kada je reč o megaprojekti ma, kakva je, bez sumnje, HE „Tri klisu re“. Na kašnjenja se, zbog složenosti posla, moralo unapred računati, s tim što ona znatno poskupljuju ceo poduhvat. Tako se i dogodilo da je bra na „Gezhouba“, nizvodno na Jangceu, kasnila tri godine sa završetkom i lančano je povukla probijanje roko va u dinamici radova. Kinezima je od početka bilo jasno da, bez pomoći Svetske banke i moćnih investitora iz sveta, sami neće moći da zaokru že finansijsku konstrukciju. Odbor direktora Svetske banke, stoga, još 2000. godine odobrio je 200 miliona dolara za izgradnju fabrika za prera du industrijskih i otpadnih voda na Jangceu i to kao direktnom produktu stvaranja akumulacionog jezera i us poravanja prirodnog toka reke. Pos trojenja su građena duž novog džinov skog akumulacionog jezera, kako bi se vode Jangcea maksimalno zaštitile od zagađenja, naročito u industrijs kim zonama. Sa svoje strane, Kinezi su u zatvaranju finansijske konstruk cije krenuli od stvaranja moćnih državnih inženjerskobankarskih korporacija koje će voditi računa o stabilnom finansiranju ovako za mašnog poduhvata. Tako je 2003. godine kompanija „Yangtze Power“ plasirala svoje akcije na šangajskoj berzi, da bi već sledeće 2004. na njoj zaradila 286 miliona dolara i to sa privlačenjem sve moćnijih stranih i domaćih fi nansijera. Najveći finansijer HE „Tri klisure“ je „China Construction Bank“ sa deset milijardi dolara, ma hom povoljnih bankarskih kredita sa «grejs periodom» od deset godina. A „China Development Bank“ (CDB) za pola milijarde dolara pazarila je deonice američke kompanije „Morgan Stanley“ u 2004. godini, koje je uloži la u izgradnju „Tri klisure“. Sa još osam kineskih banaka, ona je uložila i 5,86 milijardi dolara na ime zajma za takozvani „južnoseverni vodeni projekat“. Time se, naime, omogućava povezivanje Jangcea sa Žutom i Huai rekom, a da bi se rešilo navodnja vanja provincije Šandong, poznate po dugim sušama. Jedna od najpoznatijih kanads kih hidroloških kompanija „Hydro– Quebec International“ angažovana je, takođe, na izgradnji 900 kilometara duge distributivne mreže od HE „Tri klisure“ do grada Gvanđžoua, na 80 ki lometara od Šangaja. Od drugih učes nika u ovom poslu francuski građe vinski gigant „Potain“ instalirao je dva najveća krana na izgradnji brane još 1998. godine, dok je kompanija ABB (Asea Brown Bovery Group) dobila po sao na isporuci transformatorskih stanica, automatskih kontrolnih sis tema i visokonaponske mreže za po vezivanje brane sa istokom Kine. Taj posao vredan je 1,3 milijarde dolara. Sve to pokazuje, pre svega, o kakvom je finansijskom zalogaju reč s tim što su Kinezi ubeđeni da će brana sebe otplatiti u decenijama koje dolaze, uprkos svim sumnjama, nevericama i ekološkom riziku. Skupi troškovi održavanja Kada je reč o izgradnji nuklearnih centrala, potpuno je jasno da su one mnogo skuplje investicije od hidro centrala ili termoelektrana na ugalj i gas. Prestižni Institut za tehno logiju (MIT) u Bostonu – Masačusets je izračunao da se proizvedeni kilovat čas u nuklearkama kreće u rasponu 6,0 do 6,7 centi po kilovatčasu, dok je ona, na primer, u hidroelektranama znat no ispod od 1,7 do 2,6 centa. Troško vi izgradnje same elektrane dostižu nekoliko milijardi dolara, dok su troškovi nabavke uranijuma srazmer no niski, i to je ono na čemu nuklearni lobi zasniva sopstvenu razvojnu stra tegiju. Po ustaljenoj praksi, nuklearke u SAD grade se oko četiri godine, ali su kašnjenja iz ekoloških, građevin skih ili papiroloških razloga česta i dramatično poskupljuju ove inves ticije. Izuzetak je jedino Japan, gde se gradi čak i brže. Operativni troškovi građenja nuklearki i termoelektrana na ugalj su približni, ali su zato troško vi održavanja atomskih centrala neuporedivo veći, kao i rizici od incidenata u radu i u odlaganju nuk learnog otpada. Na sve to nadodaju se i veoma visoka osiguranja koje kom panije plaćaju da bi se obezbedile u svim situacijama. Nabavka uranijuma, kao „goriva“ za nuklearke, učestvuje u ukupnim troškovima sa 16 odsto, za razliku od gasa ili uglja koji u kon vencionalnim termopostrojenjima u njima stižu i do 28 procenata. A sa najavljenim duplim poskupljenjem cene uranijuma, ovi troškovi biće povećani i na 23 odsto. U toku su, is tovremeno, i velike rasprave o tome koliko nuklearka, sa prosečnim ve kom trajanja od 40 do 60 godina, može vratiti uloženi novac. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
