 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
17 nov 2008 - kWh Demontaža NE skupa i komplikovana 17 Nov 2008 - tanjug ČEZ povećao profit za 40 odsto 17 Nov 2008 - kWh Tunis: Struja za Evropu 13 Nov 2008 - blic Izbio požar u japanskoj nuklearki 12 Nov 2008 - energetikanet Vattenfall preuzeo britansku vjetroelekt 12 Nov 2008 - seebiz RWE upeterostručio dobit 11 nov 2008 - emportal Brz razvoj energetskih pogona na vetar
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2493 do 2499 od ukupno 2969 vesti svet |
17 nov 2008 - kWh - Demontaža NE skupa i komplikovana Rastavljanje jedne atomske centrale na sastavne delove košta čak pola milijarde evra, pri čemu problem odlaganja radioaktivnog otpada još nije rešen. Posle dekontaminacije metalni delovi prerađuju se i prodaju! Stotine hiljada tona materijala za demontažu i hiljade tona kon taminiranog nuklearnog otpada, a troškovi demontaže samo jedne nuk learke dostižu neverovatnih pola milijarde evra! To su najmarkantnije činjenice o demontaži nuklearne centrale „Sta de” u Donjoj Saksoniji, koja je u toku. Demontažom ove nuklearke, druge po redu koja je u Nemačkoj puštena u rad (1972), ovih dana se pomno, podrobno i kritički bavi niz nemačkih listo va. Ima i zašto... Vladajuća koalicija socijalde mokrata i Zelenih odlučila je 2000. godine (kada je bila najveća averzija prema nuklearkama u istoriji, veća čak nego odmah posle katastrofe u Černobilju) da se postupno prestane s proizvodnjom električne energije u nuklearkama. Taj program počeo je da se realizuje 2003, izbacivanjem iz pogona najpre najstarijih centrala. Iako su hrišćanske demokrate (CDU) kancelarke Angele Merkel, to jest jača polovina u sadašnjoj, ta kozvanoj velikoj koaliciji protiv ovog programa, a i mnoge socijalde mokrate iz te koalicije se zbog nje govog usvajanja kaju, nije realno da se zemlja uskoro vrati nuklearnoj energiji. Socijademokrate su, nai me, vezane ugovorom sa Zelenima oko toga, a još se nisu ni pokazale sve loše strane okretanja leđa nuklear kama, jer Nemačka i dalje ima struje više nego što joj treba. Osim „Stadea”, predviđena je de montaža još dvanaest nuklearnih centrala. Dosad su potpuno demonti rane (na njihovom mestu je sada zele na livada) samo dve „Niederaichbach” i „Gro.welzheim” u Bavarskoj. „Stade” je isključena iz mreže u jesen 2003. i sada je već oko pet go dina kako ne radi. E.ON ju je izabrao da među prvima bude isključena pre svega zbog tehnološke zastarelos ti i neodgovarajućeg odnosa snage i troškova. Snaga te elektrane iznosi 630 megavata, dok se sada, uglavnom, grade blokovi od po hiljadu, pa i više megavata. Na njenoj demontaži radi oko 450 ljudi. Oni su obavezni da nose specijalnu odeću (čak i donji veš) koja se razlikuje po boji za visno od zone kontaminacije u kojoj rade. Prilikom svakog odlaska s posla obavlja se „robotski“ pregled u specijalnom detektoru koji kont roliše da li njihova kontaminacija eventualno prelazi dozvoljene ok vire. „Nikakva kontaminacija, pro đite, molim lepo“, čuje se uglavnom na izlazu. Pored toga, svaki radnik ima kod sebe u džepu mali dozimetar i može u svakom trenutku da kontro liše svoju kontaminaciju. Elektranu radnici demontiraju na što je moguće manje delove. „Cela elektrana se usitni u komade veli čine pleha za pečenje u rerni“, obja šnjava Michael Bachler, rukovodilac ovih radova. U samom srcu nuklearke, tamo gde je smešten reaktor, radijacija dostiže takve vrednosti da može biti opasna po život. Zato tamo me tale ne režu ljudi, nego specijalno napravljeni robot. Do 2014. „Stade” će biti u potpunosti demontirana. Svih tih usitnjenih 330 hiljada tona železa potom prolazi kroz dekonta minacioni postupak. Kroz to moraju proći i sasvim malo kontaminirane cevi kroz koje se iz reaktora odvo di para temperature od 285 stepeni Celzijusovih. Njih ne moraju da seku roboti. Razrezani komadi prolaze kroz hemijski pregled iznutra, potom ih spolja „umije“ specijalni šmrk sa visokim pritiskom. Na kraju, cevi se razrežu po dužini i onda ispeglaju u formi lisnatog lima. Sve vreme tokom tog dekonta mincionog procesa pojedini delo vi podležu stalnim merenjima. Kad prođu i završni test, onda mogu da se trijerišu u kontejnere. Metalni materijal potom odlazi trgovcima otpadom. Na pitanje za šta će se ubuduće koristiti ti materija li, Bachler odgovara bez okolišanja: „Možda i za tiganje“, kaže i ističe: „Kupio bih ga i kada bih znao od čega je.“ Moguće je, kako dodaje, da taj tiganj bude bolji od običnog jer ovaj mate rijal podleže strogim merenjima i kontroli. A kod drugih materijala se njihova prošlost i ne zna... I na kraju, kao problem s likvi dacijom nuklearki pojavljuje se i nepostojanje trajnog skladišta za nuklearni otpad. Tri hiljade tona nuklearnog otpada iz „Stadea” ulažu se u međuskladište, to jest privre meno, dok se ne nađe trajno rešenje. A to privremeno stanje traje otkad su sagrađene i proradile prve nukle arke! U tome ni sistematski i raci onalni Nemci nisu bolji od balkan skih improvizatora. Skupa i komplikovana likvi dacija nuklearnih centrala zbog svega toga stvara nove probleme u opredeljivanju razvoja elektroener getike. Stručnjaci, međutim, upravo u tome nalaze dokaz za tezu da zamena nuklearki alternativnim izvorima nije pravo rešenje. Drugim reči ma, da smo „osuđeni“ na korišćenje i dalji razvoj nuklearne energije. Bar dok se ne pronađe neka jevtina, jednostavna za korišćenje i čista energija... |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
