 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
27 Jan 2009 - energetika-net 10 milijuna za nuklearke 20 Jan 2009 - biznis ČEZ ŽELI PREUZETI POLJSKI TAURON 19 Jan 2009 - poslovni RWE kupuje nizozemski Essent 19 Jan 2009 - kWh Večna snaga vetra 15 Jan 2009 - energoportal Cena britanskog energetskog liberalizma 14 Jan 2009 - biznis POLJSKA KREĆE U IZGRADNJU NUKLEARKI 14 Jan 2009 - biznis BRATISLAVA ODGODILA POKRETANjE
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2437 do 2443 od ukupno 2969 vesti svet |
19 Jan 2009 - kWh - Večna snaga vetra Nemačka, Španija i SAD vodeće u korišćenju energije vetra, ali im se sve više približavaju Kina, Danska, Indija i Kanada. Za proizvodnju jednog kilovatčasa potrebna ulaganja u opremu od 1.200 do 1.600 dolara. Iako nije najjeftiniji, sigurno je da vetar dugoročno predstavlja naj perspektivniji obnovljivi izvor energije. Razvijeni svet tog izvora se tio se tek kada ga je pre više od tri de cenije prodrmala prva velika „naftna kriza“. U svetu je tako do sada instali rano više od 130.000 megavata u vetro farmama, a prema prognozama WWEA (Svetske asocijacije za energiju vetra) do kraja 2010. godine procenjuje se da će instalisana snaga vetrogeneratora dostići čak 160.000 megavata. A to je i dvostruko više nego u 2007. godini. Vodeća zemlja u vetroenergetici je Nemačka, sa više od 22.000 megavata in stalisane snage, u stopu je prate SAD sa gotovo 20.000 megavata, dok je na trećem mestu Španija sa 15.500 megavata. U pos lednjih nekoliko godina izuzetan rast beleži i Kina, koja se probila na peto mesto u svetu sa preko 7.000 megavata u vetrofarmama. Prvo mesto u svetu po korišćenju kapaciteta, međutim, pri pada Danskoj koja već obezbeđuje peti nu potreba za električnom energijom iz snage vetra. Moderni generatori za proiz vodnju struje uz pomoć vetra počeli su da se masovnije instaliraju sredinom osamdesetih u Kaliforniji. Za nešto više od četvrt veka, SAD su, stoga, postale ozbiljna vetrosila. U savez noj državi Teksas podignuta je i tre nutno najveća vetrocentrala na svetu – „Horse Hallow Wind“ sa 736 megavata instalisane snage. Ali, na tome se nije stalo. U toku su radovi na prvoj fazi velike vetroelektrane „Pampa Wind Farm“. Kada se završe 2011. godine ona će imati 1.000 megavata instalisane snage. Planirano je da se po završet ku četiri faze izgradnje obezbedi čak 4.000 megavata, što je, ilustracije radi jednako svim vetro kapacitetima u su sednoj Kanadi. Britanski vetroprojekti Ali, što se tiče novih vetroproje kata, ni Evropljani mnogo ne zaostaju. U Škotskoj je, tako, u blizini Glazgova, u toku izgradnja najveće evropske vet roelektrane. Raspolagaće sa 140 tur bina i sa 322 megavata instalisane snage. A kada se taj projekat vredan 440 miliona evra završi do kraja sledeće godine, davaće struju za čak 200.000 domaćinstava. Ni to nije sve. Na ušću Temze u Velikoj Britaniji u toku su pripreme za gradnju još veće vetro elektrane „London Aray“, koja će imati 1.000 megavata instalisane snage sa 341 turbinom. Nešto južnije podigla bi se i farma „Tanet“ sa oko 100 turbina. Njih dve zajedno snabdevale bi elekt ričnom energijom milion londonskih domaćinstava. Jedan od većih projekata je i vet rokompleks na istočnom irskom moru sa 30 vetrenjača, snage 200 megavata. U periodima slabog vetra uključivaće se gasne turbine. Irci su nedavno pus tili u rad vetrofarmu u Belkormiku sa 29 turbina i snagom od zavidnih 260 megavata. Ova ostrvska zemlja je dece nijama uvozila čak 90 odsto potrebne struje i bila je prinuđena da pronađe alternativne načine da zadovolji energetske potrebe stanovništva. Pragmatični Amerikanci su izra čunali da je za proizvodnju jednog ki lovatčasa struje iz vetroelektrana u opremu potrebno uložiti od 1.200 do 1.600 dolara. Troškovi instaliranja opreme po domaćinstvu dostižu čak i 15.000 dolara, pa je takozvana „eolska struja“ još skupa. S druge strane, vet robiznis je u SAD već vredan devet milijardi dolara, a do 2030. godine profit bi mogao da naraste i na čak 440 milijardi dolara. Vetrokapaciteti već u više od 60 zemalja A pravi primer pametnog ulaganja u snagu vetra predstavlja Danska. U poslednjih dvadeset godina u njoj se sa programom „Bonus Energy“ planski investirali u vetroelektrane i ostva reni su izuzetni rezultati. Prvi vet ropark „Vindegy“ podignut je još 1991, sledio je „Middelgrunden“ devet godina kasnije. Danci su vlasnici i najveće „off shore“ vetrofarme „Nysted“, sa 72 turbine i sa 165 megavata instalisane snage. Većina danskih vetrokapaciteta smeštena je duž zapadne obale na Bal tičkom moru. Cilj je da do 2030. godine Danska polovinu potreba za električ nom energijom podmiruje korišćenjem snage vetra. Samo tokom 2007. godine u vetroka pacitete u svetu investirano je osam naest milijardi evra i kapaciteti su povećani za 15.200 megavata. Trenutno su oni zastupljeni u više od 60 zemalja. Najveći svetski proizvođač opreme za vetroelektrane firma „Vestas“ jedva uspeva da u roku zadovolji klijente širom sveta. Energetski eksperti procenjuju da samo termoelektrane na gas imaju bržu ekspanziju od vetroelektrana. Dolazi era vetra. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
