 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
19 Feb 2009 - energoportal Pad cena struje 19 Feb 2009 - energoportal Nova prenosna mreža 18 Feb 2009 - energetikanet Nedostaju stručnjaci za OIE 15 Feb 2009 - kWh Cena kWh pala sa 9 na 5 evrocenti 15 Feb 2009 - kWh Kilovatčasovi s mora 15 Feb 2009 - energetika Američki naučnici pripremaju prvu atomsku fuziju 12 Feb 2009 - seebiz Neto dobit EDF-a manja u 2008.
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2416 do 2422 od ukupno 2969 vesti svet |
15 Feb 2009 - kWh - Kilovatčasovi s mora Projekat instalisane snage veće od 50.000 megavata. – U planu, uporedo sa tim, gradnja i kanala koji bi povezivao Crveno i Mrtvo more i fabrike za desalinizaciju Među hidroenergetskim projek tima u svetu daleko najzahtevniji i inženjerski vanredno privlačan pro jekat predstavlja izgradnja brane na Crvenom moru. Takav poduhvat je još intrigantniji imajući u vidu da je i jedinstven u istoriji hidrogradnje. Prema zamisli Rolfa Dirka Šuilinga, sa Univerziteta u Utrehtu (Holandija), jednog od idejnih tvoraca, instalisa ni kapacitet čitavog sistema iznosio bi čak 50.000 megavata. Brana Babal Mandab, bez sumnje, promenila bi flo ru i faunu Srednjeg istoka, ali donela bi i nemerljive koristi poljoprivre di i energetici celog regiona. U okviru projekta „Crveno more“, izgradio bi se i veoma veliki kanal između Crvenog i Mrtvog mora, za koji su ( u maju 2005. godine) Jordan, Izra el i palestinske vlasti potpisali sporazum o početku izrade studije izvodljivosti (15,5 miliona dola ra), poznatije kao «Kanal između dva mora». Ideja je, naime, da se godišnje pumpa 870 miliona kubnih metara vode iz Crvenog mora i da se posle desalinizacije u specijalizovanim postrojenjima (predviđena vrednost njihove gradnje je 1,6 milijardi dola ra) u blizini Mrtvog mora, obezbedi rad kapaciteta od 550 megavata ins talisane snage. Ostatak neprerađene vode odlaziće u Mrtvo more. Većinu desalinisane vode preuzimao bi Jor dan, a o raspodeli proizvedene struje dogovorili bi se Jordan, Izrael i Palestina. Ilustracije radi, Aman kao prestonica Jordana, nalazi se na 1.400 metara nadmorske visine u od nosu na nivo Mrtvog mora, a koje je i najniža kota na planeti. Izgradnjom tog kanala na duže vreme produžio bi se život izumirućem vrstama njegove flore i faune. Jer, nivo ovog mora samo u 2007. godini opao je za više od metra. U stručnim krugovima ras prave o gradnji ovog kanala, nazvanog i „mirovni proces doline“, traju već desetak godina. Celokupan projekat realizovao bi se za devet godina, a po dinamici odobrenoj od Svetske banke i grupe zainteresovanih zemalja (SAD, Francuska, Japan, Holandija, Švajcar ska, Italija i Grčka). Vrednost posla je oko sedam milijardi dolara. Uprkos tome što su ekolozi su ogorčeno protiv tog projekta, dalji rad ukočili su, pre svega, politički problemi nastali između mogućih partnera. Pored Šuilingovog razmatra se i VentKelomov projekat. Ovi nemački inženjeri predvideli su izgradnju kanala (pravac zapad – istok) iz Me diterana do Mrtvog mora, gde bi se po diglo više brana sa hidrocentrala ma i postrojenjima za desalinizaciju. U neposrednoj blizini Mrtvog mora podigao bi se rezervoar vode, dužine tri kilometra, kao hidroskladište. Sa visine od 400 metara voda bi se odatle, preko tri turbine, sjurila u Mrtvo more. Instalisana snaga turbi na bila bi 100 megavata. Plovni kanal bio bi dug sedam kilometara, a dovod ni oko 65 kilometara. Planirana je i izgradnja prve podzemne hidrocen trale na moru. Uskladištena voda u hidrorezervoaru omogućavala bi da se, po kompletiranju sistema, dobije instalisana snaga od 1.000 megavata. Ostatak sveže desalinisane vode mo gao bi se iskoristiti za navodnjavanje oranica pored Mrtvog mora. Prema nemačkim stručnjacima radovi na projektu trajali bi dvanaest godina, a njihova vrednost je procenjena na dva deset milijardi dolara. Poslednji veliki skup hidroener getičara posvećen projektu „Crveno more“ bio je juna 2007. godine u Ženevi (a prethodni domaćin bio je Trst, ok tobra 2006). U radu je učestvovalo 25 eksperata iz resornih ministarstava i sa univerziteta, kao i i predstavni ci vodećih firmi iz hidroenergetike. Interes zemalja Srednjeg istoka, u koji ma je hronična nestašica električne energije i pijaće vode, po svemu sudeći pomiriće i političke neprijatelje. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
