 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
20 Okt 2009 - energetika RWE gradi elektranu kraj Praga 20 Okt 2009 - energetikanet Enea će sa 2000 MW dograditi elektranu Kozienice 18 Okt 2009 - otpornik Napredni solarni paneli dolaze 18 Okt 2009 - kWh Nemački povratak prirodi 15 Okt 2009 - energetika Siemens preuzima Solel Solar Systems 16 Okt 2009 - energetikanet Ostaju poticaji u Njemačkoj 15 Okt 2009 - energetikanet Velika Britanija bez struje?
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2241 do 2247 od ukupno 2969 vesti svet |
18 Okt 2009 - kWh - Nemački povratak prirodi Nemačka, kao najmoćnija evropska ekonomija, već godinama čini sve kako bi izbegla uvoz nedostajuće električne energije, koji se prognozira od 2015. godine. Procene su da Nemačkoj nedostaje 36.000 megavata, za šta je potrebno uložiti oko 46 milijardi evra. Do 2020. godine obnovljivi izvori bi po tome trebalo da u energetskom sistemu učestvuju sa dvadeset odsto. Sa 240.000 megavata instalisane snage, nemački energetski sistem je i najjači na evropskom kontinentu, ali su potrebe 83 miliona stanovnika i zahuktale industrije iz godine u godinu sve veće. Osnovna ideja je smanjenje zavisnosti od uvoza ruskog gasa za industriju i postepena modernizacija termoelektrana na ugalj, u čemu se daleko odmaklo sa izuzetno modernim tehnološkim i ekološkim rešenjima. Posebno dinamično razvijaju se vetrofarme, gde vlada učestvuje sa značajnim energetskim subvencijama. Strukturno gledano, više od polovine proizvodnje električne energije isporučuje termosektor, sa moćnom flotom termoelektrana na ugalj (mrki ugalj i lignit) i gas. A sa 24.000 megavata instalisane snage, Nemačka je i druga vetrosila u svetu, odmah iza SAD. Hidrokapaciteti su skromniji i učestvuju sa nešto više od pet odsto u proizvodnji struje (oko 5.000 megavata instalisane snage). Trenutno je u hidrosektoru najveća investicija energetske grupe RWE, koja traži partnere za izgradnju hidroelektrane „Belene“ u Bugarskoj, snage 2.000 megavata. U Nemačkoj radi trenutno 17 nuklearki. Od 2001, kada je odlukom savezne vlade stavljen moratorijum na gradnju novih do 2021, dve su prestale sa radom. Instalisani kapacitet nuk- learki je oko 20.000 megavata. Ostali izvori, pre svega, solarna energija i biomasa, učestvuju u godišnjoj proizvodnji do 10 odsto. Kada je reč o termoelektranama, oslonac nemačke energetske snage je još proizvodnja lignita. Ova zemlja je, naime, evropski rekorder sa godišnjom proizvodnjomod 180.000 miliona tona lignita. Godišnje se – u Šleziji, Saksoniji, Ruru i Saru – iskopa nešto preko 200 miliona tona uglja (nekada se kopalo i više od 300 miliona tona). Ali, to su ograničeni resursi, pa čak i izuzetno jaka nemačka privreda ne može da traži dugoročni energetski oslonac samo na rezervama uglja. Zato je jedna od najvećih svetskih energetskih kompanija E.ON krenula u veliku ekspanziju na Rusiju i Balkan. Do 2012. godine planira da uloži 63 milijarde evra u novih 18 termoelektrana na gas i ugalj u Rusiji. One bi trebalo da uđu u komercijalnu upotrebu do 2015. godine, sa ukupnim instalisanim kapacitetom od 20.000 megavata. Na Balkanu E.ON je dobro pozicioniran u Bugarskoj i Rumuniji, a vode se pregovori i u ostalim zemljama. Na domaćem terenu planira se gradnja dve elektrane na gas i tri na ugalj, ali sa minimalnom emisijom štetnih gasova, po čemu su stručnjaci E.ON-a prepoznatljivi u svetu. Moćni energetski koncern već ima razvijene poslove u vetrosektoru i nuklearnom sektoru u Danskoj i Velikoj Britaniji. Kod kuće, Nemci imaju gotove planove za 60 novih termoelektrana na gas i ugalj, ali ekonomska kriza je dovela do odustajanja od gradnje ukupno 8.000 megavata. Vetroelektrane su pravi ponos nemačke energetike. Prve vetroturbine su nikle početkomdevedesetih, a danas je to sektor gde radi više od 100.000 ljudi, sa godišnjim obrtom od preko šest milijardi evra. Nemačka svake godine podigne novih 1.500 megavata u vetrofarmama, što u dolinama reka (Rajna, Majna), što na obalama Baltičkog i Severnog mora. Već nekoliko godina vodi skoro mrtvu trku sa SAD oko izgradnje novih kapaciteta. Ministars- tvo energetike se ponosi da je vetrosektor premašio sva očekivanja EU i već učestvuje sa preko 10 odsto u ukupnoj godišnjoj proizvodnji struje. Pre deset godina je donet i poseban zakon koji detaljno reguliše otvaranje, razvoj i dalja ulaganja kompanija i države u sada već pravom bumu izgradnje vetroelektrana. Kompanija „Enerkon“ spada među tri najveće svetske kompanije za vetrofarme. Njeni stručnjaci su dokazali da je isplativije da vetrenjače treba da imaju tri umesto dva krila. Oni su konstruisali i montirali jednu od najvećih vetroturbina na svetu kod mesta Dardeshajm. Sa instalisanom kapacitetom od skoro šest megavata, megaturbina E-112 snabdeva 4.000 domaćinstava. Dardeshajm će biti prvi gradić u Nemačkoj koji će potrebe za strujom zadovoljavati uz pomoć vetra i sunca (vetrofarma i kolektori ukupne snage 62 megavata). Plan je da se do 2020. godine instalisana snaga u vetrofarmama, sa sadašnjih 24.000 megavata, poveća na 40.000 megavata, s tim da većina bude na kopnu. Zato putnici koji dolaze u Nemačku iz pravca Češke, sve do Lajpciga, Magdeburga i Drezdena vide brda prepuna vetrofarmi. Slično je i u okolini velikih luka Kil i Hamburg na krajnjem severu zemlje. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
