 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
31 Jan 2010 - energetika Svemirska solarna elektrana do 2020?! 31 Jan 2010 - montenergo Bura u francuskoj energetici? 26 Jan 2010 - energetikanet Vjetar kao inspiracija 24 Jan 2010 - kWh I u krizi - profit 24 Jan 2010 - kWh Gigant koji još raste 24 Jan 2010 - kWh Zlatna eolska energija 24 Jan 2010 - energoportal Novih 14.000 megavata na prirodni gas
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2185 do 2191 od ukupno 2969 vesti svet |
24 Jan 2010 - kWh - I u krizi - profit Dok se ogromna većina čeških firmi povija pod udarcima krize i beleži, ako ne gubitke, ono bar smanjenje profita, elektroenergetski gigant ČEZ je i prošle godine ostvario profit. Prva stagnacija, možda čak i pad profita (za oko dve milijarde evra), mogla bi, posle deceniju i po stalnog rasta, eventualno da usledi tek ove godine. Jer, veći deo energije na veliko prodaje se godinu dana unapred tako da bi se efekti lanjskog dosta velikog smanjivanja cena osetili tek u 2010. ČEZ se takođe i dalje širi. Prošle godine stupio je u tri nove zemlje – Nemačku, Tursku i Albaniju. Povukao se, međutim, iz Ukrajine i Rusije, a o investiciji u Bosni odlučivaće arbitraža u Beču... Ukupno je prisutan u 15 zemalja, od 2006. dosad je u inostranstvo uložio 30 milijardi kruna (po sadašnjem kursu to je oko 1,2 milijarde evra), od toga se češkoj centrali već vratilo 11 milijardi kruna tj. oko 440 miliona evra. - Ekspanzija u inostranstvo se isplati – bio je kategoričan Tomaš Pleskač, šef divizije ČEZ internacional u intervjuu „Hospodaržskim novinama“, Na pitanje gde bi se ČEZ najradije dalje širio, Pleskač je odgovorio: „Na prvom mestu pomenuo bih Srbiju, u kojoj je u toku privatizacija dveju elektrana. U nekoliko narednih meseci odlučićemo o našem učešću u tom privatizacionom procesu. Usredsređujemo se, inače, na jačanje pozicija u zemljama u kojima već delujemo.“ Arbitraža za Gacko Pleskač nije hteo da se izjašnjava o odšteti koju ČEZ traži u arbitraži oko projekta u Gacku sa Elektroprivredom Republike Srpske. „Ali, energično bih se ogradio od ocene da je u pitanju neuspeh. Hteli smo, zajedno sa srpskim partnerom, da u Gacku otvorimo novi rudnik i da izgradimo dva energetska bloka, kao i da nastavimo – eksploataciju preostalih rezervi uglja u starom rudniku i sa radom starog bloka. Projekat se nije ostvario, jer partner nije uložio dogovorenu imovinu u zajedničku firmu. Ugovor je dobro napisan, omogućava nam ak- tivnu zaštitu. Zato smo i pokrenuli međunarodnu arbitražu kod bečkog arbitražnog suda.“ Pleskač je naveo da svaki region različito reaguje na krizu, a pad potrošnje električne energije izraženje, pre svega, kod velikih kupaca i kreće se između pet i 15 odsto, dok kod domaćinstava ni u krizi nema značajnijeg pada. Najveći je pad potrošnje kod velikih korisnika, pre svega u Rumuniji, potom u Bugarskoj, u kojoj industrijska proizvodnja pada. Ali, tamo je ČEZ prodao u prvom polugođu ove godine više struje nego u istom periodu lane, zahvaljujući pre svega većoj potrošnji domaćinstava. U Poljskoj, gde ČEZ ima dve elektrane, kako je potvrdio Pleskač, zaista se ne oseća kriza – prodaja je na istom nivou kao lane, ako ne i nešto veća... S krizom se, naročito u Bugarskoj i Rumuniji, pogoršao i moral plaćanja, a nešto su, po njegovim rečima, povećani i tzv. netehnički gubici (tj. krađe struje). U Bugarskoj oko 50 odsto potraživanja ČEZ-a plaća se posle isteka roka za njih, ali je „tamo je i uobičajeno da se plaća s umerenim kašnjenjem, navikli smo da radimo s tim“. U Rumuniji je veliki problem jedan veliki neplatiša – Državne železnice koje distributivnoj firmi ČEZ duguju oko 32 miliona evra. Njima se, međutim, po zakonu ne sme isključiti struja... Uslovi na dva nova tržišta u Turskoj i Albaniji – sasvim su različiti. U Turskoj gde je ČEZ s tamošnjim partnerom preuzeo distributivnu firmu u industrijskom regionu sa oko 1,2 miliona korisnika, plaćanje je na pristojnom nivou. Visok je udeo potrošnje domaćinstava zbog starosne strukture stanovništva u kome je 60 odsto ljudi mlađe od 30 godina, a zbog toga se može očekivati i dinamičan rast potrošnje. Albanci – slabe platiše Sasvim je drugačiji slučaj Albanija, gde je ČEZ vlasnik 76-postotnog udela u državnoj i jedinoj distributivnoj kompaniji. Dva su tamo dugoročna problema, prvi su netehnički gubici, a drugi je nizak moral plaćanja ne samo stanovništva nego i firmi, pa čak i državnih institucija. Sa firmama i institucijama je počelo aktivnije da se pregovara, efekata već ima, počeli su da plaćaju, što neki uopšte nikad nisu ranije činili. Za probleme s plaćanjem kod stanovništva formirana je poseban tim koji čine ljudi iz firmi u Bugarskoj i Rumuniji koji su tamo stekli dosta iskustva kako to rešavati. Ima dosta korisnika kod kojih se potrošnja uopšte i ne meri. Albansko državno elektroenergetsko preduzeće je ranije pripojilo na mrežu oko 70.000 korisnika koji uopšte nemaju strujomere. Oni plaćaju, stoga, paušale prema nekakvoj procenjenoj potrošnji, pa je prvi zadatak ČEZ-a bio da svi oni dobiju nove strujomere. Ali, moraju se pregledati i svi postojeći uređaji jer su mnogi od njih na razne načine zaobiđeni ili usporeni. Ukupni gubici u albanskoj mreži se, inače, kreću oko 35 odsto, a sami netehnički gubici su oko 20 odsto. Napravljen je zato plan da se netehnički gubici svake godine smanjuju bar za tri odsto... Pleskač priznaje da Albanija nije baš idealna zemlja za investiranje ali je distributivna kompanija sa milion korisnika kupljena za svega 102 miliona evra, odnosno po korisniku je plaćano 100 evra, što je veoma jeftino – u Rumuniji i Bugarskoj je ta cena bila dva puta viša, a sada je u Rumuniji čak 10 puta viša... On, međutim, priznaje da je ČEZ konzervirao svoje projekte gradnje elektrana u Moskvi i rekonstrukcije elektrane u podmoskoskovskom Ščekinu. Jednostavno, ocenjeno je da je rusko tržište previše rizično za ČEZ koji, ipak, ima sasvim dobre mogućnosti za investiranje u drugim zemljama Evrope. Zato je i odlučeno da se konzerviraju projekti i zakoče aktivnosti u Rusiji... |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
