 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
17 Okt 2010 - energoportal Za redovne platiše 10 odsto popusta 12 Okt 2010 - energetika Promjene operatera u Češkoj 10 Okt 2010 - politika Корејци развијају Теслин изум 7 Okt 2010 - b92 Alstom otpušta 4.000 radnika 6 Okt 2010 - energetika Obama promoviše čiste izvore energije 3 Okt 2010 - kWh JURNjAVA ZA URANIJUMOM U RUSIJI U ODMAKLOJ FAZI 3 Okt 2010 - kWh Crno zlato ostaje na prvoj poziciji
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2080 do 2086 od ukupno 2969 vesti svet |
3 Okt 2010 - kWh - JURNjAVA ZA URANIJUMOM U RUSIJI U ODMAKLOJ FAZI Od sedam dolara za jednu funtu 2005. godine uranijum je na svetskom tržištu poskupio na 60 funti! Rusija, Indija, Kina i pojedine druge zemlje računaju s izgradnjom brojnih novih elektrana. Ukoliko se sve takve zamisli ostvare, svet će „za približno dvanaest godina ostati i bez dovoljno uranijuma i bez instalacija za obogaćivanje uranijuma“, smatra Sergej Novikov, službeni govornik „Ro- satoma“. Šef „Rosatoma“ Sergej Kirijenko veruje da će cena uranijuma rasti, ali pun je poleta, tvrdeći da u svetu počinje „nuklearna renesansa“. „Sve veći broj vlada okreće se nuklearnoj energiji i broj nuklearnih postrojenja biće do 2030. godine udvostručen, kaže Kirijenko. Ali, tačno je – trebaće sve više i više uranijuma. Rus ne misli da će cena otići u nebesa. Predviđa, ipak, da će cena pratiti tražnju, a tražnja za uranijumom će dva ili tri puta biti veća. Ruski „Rosatom“ je replika „Gasproma“, samo u domenu nuklearne industrije. Obrazovan je uz zamisao da se pod jedan šešir gurne sve čime se u Rusiji raspolaže u vojnom i civilnom nuklearnom sektoru – od istraživanja, proizvodnje reaktora, proizvodnje struje, do atomske bezbednosti. Ciljalo se, na jednoj strani, na veći udeo atomski proizvedene struje (sa 16 odsto na 30 procenata ukupne elektrike potrošene kod kuće!), a na drugoj – na proizvodnju atomskih reaktora za izvoz. Kupci bi trebalo da budu zemlje rešene da se u većoj meri oslone na „atomsku struju“, a biće ih, veruju Rusi. Četiri polja ruskog ogledanja Gas, nafta, oružje i reaktori – to su četiri polja ruskog ogledanja s razvijenim svetom, zaključila je Moskva. Želelo se da se gromada „Rosatoma“ osposobi i bude u stanju da se na svetskom tržištu ponese sa „Arevom“ (Francuske), „Simensom“ (Nemačke), „Tošibom“ (Japana), „Vesitnghauselektrikom“ (japanskim vlasništvom u SAD) ili „Dženeralelektrik-Hitačijem“... To je, ukratko, bila srž zamisli (2007), a značaj pridat „Rosatomu“ naslućivao se i po imenima „kadrova“ za taj veliki poduhvat Moskve: Sergej Kirijenko – Jeljcinov bivši premijer, Sergej Sobjanjin – bivši funkcioner Kremlja, a u njegovom Upravnom odboru: Belousov – zamenik ministra za razvoj, Borovkov – glavni savetnik za vojnu industriju, Bortnjikov – šef FSB za eko- nomsku bezbednost, Brjačev, Prihotko, Šuvalov, sve saradnici tadašnjeg šefa države Putina... Tri godine kasnije „Rosatom“ je na nogama. Konglomerat tvrdi da će narednih godina proizvoditi i prodavati po dva nuklearna reaktora godišnje. Sredinom avgusta Kirijenko je posetio Toronto. U Kanadi je „Rosa- tomov“ ARMZ pribavio za 610 miliona dolara keša kontrolni paket kanadskog uranijuma – a po javnosti nepoznatoj ceni i dva nalazišta u Kazahstanu. Dalje, spremljeno je milijardu dolara za ulaganje u uranijum u Namibiji... Rusi žure. „Rosatom“ navodi da je to u nastojanju da ruska firma obezbedi gorivo i opskrbi kupce svojih reaktora. Rusija ima 870.000 tona rezervi uranijuma, ne računajući i milion tona tuđih, ali „ukalkulisanih“, s obzirom na njene ugovore o zajedničkoj eksploataciji. Ipak – uporedo s „jurnjavom“ za rudom, u odmakloj je fazi i modernizacija reaktora, jer se razvijaju mašine kojima će biti potrebno manje nuklearnog goriva. „Renesansa“, o kojoj govori Kirijenko, podrazumeva ne samo više centrala nego i drugačije reaktore. Ideja o reaktorima koji bi bili efikasniji, a uz to i bezopasniji, nije nova. Rudolf Baklušin, danas istraživač Instituta za fiziku i energiju „Aleksandra Lipunskog“, nadgledao je 1973. godine puštanje u rad prvog sovjetskog reaktora te vrste – osposobljenog da više goriva proizvede nego što potroši, „ostavljajući za sobom“ za ljudsku okolinu manje opasan nuklearni otpad. Nove tehnologije sa manjom potrošnjom uranijuma Ideja kojom se zaneo Baklušin imala je tokom sledećih četrdeset godina uspone i padove. Nuklearni naučnik je bio osvojen njome – „zbog toga što je obećavala nov, zanimljiv rad, a (nuklearnoj) industriji veoma dobre izglede“. Troškovi izgradnje takvih reaktora bili su, međutim, visoki. I čim su geolozi naišli na nove i izdašne zalihe uranijuma razvoj ekonomičnih nuklearnih mašina otišao je u drugi plan. Nije se više smatrao prioritetnim. Renesansa stare zamisli usledila je s dolaskom u Kremlj Dmitrija Medvedeva, koji je tehnološku modernizaciju učinio glavnim zadatkom svog predsedničkog mandata. Kod tačke „nuklearna industrija“, Medvedev je očigledno zastao i pokazao ponovni interes za efikasnost reaktora, baš onako kako se time svojevremeno zaneo Baklušin. Tako je sada i uz razvoj tehnologije za brze mašine nalepljeno ono – „nacionalni prioritet“. Dabome, pošto je „prioritet“, tu je već i 3,6 milijardi dolara vladinih para za istraživanja do 2020. godine. Motiv promenjenog stava prost je i tiče se pojedinosti na početku ove hronike: nema više jeftinog uranijuma. Krajem 21. veka uranijuma „neće više biti uopšte“, ukoliko se sadašnja tehnologija reaktora za proizvodnju struje ne zameni novom (efikasnijom ali skupljom), priskočio je Baklušinu sa sopstvenom procenom Andrej Mikšis, industrijski analitičar Instituta za prirodne monopole. „Brzi reaktor“ („fast breeder reactor“) u stanju je da ponudi ono što stručnjaci nazivaju „zatvorenim krugom goriva“ – mogućnost, da nusproizvodi jedne nuklearne reakcije budu gorivo za drugu reakciju, čime se „spektakularno“ poboljšava stanje rezervi nuklearnog goriva. Reč je o upotrebi mešavine oksidnog goriva, od jedne petine plutonijuma i četiri petine neobogaćenog uranijuma... Laik novinar mora, međutim, u interesu ozbiljnosti prestati s daljim pojednostavljivanjem u opisima, računajući da je podrobnost procesa stvar stručne javnosti. Suština stvari je, nesumnjivo, u boljoj iskoristivosti uranijuma i budu li dalje probe nove tehnologije i u nastavku uspešne, Rusi misle da će do 2020. godine biti osposobljeni da tzv. brze reaktore proizvode komercijalno – profitirajući iz svojih odmaklih naučnih saznanja u odnosu na svetske konkurente. Do 2030. godine „Rosatom“ će proizvesti 26 reaktora, a „izvestan njihov broj“ činiće i oni urađeni po novoj tehnologiji, tzv. brzi, potvrdio je govornik „Rosatoma“ Novikov. Ta sledeća generacija mašina testirana je na dva mesta. Baklušinov „pokazni reaktor“ bio je u Kazahstanu, na obali Kaspijskog jezera, i zatvoren je 1999. godine. Ali njegov „naslednik“ (BN- 600) aktivan je i proizvodi struju u Belojarskoj elektrani, blizu Jekaterinburga (od 1980). „Rosatom“ se sada prihvatio izgradnje jedne još jače mašine (BN-800), takođe u Belojarskoj, pretvorenoj u svojevrsni proizvodni poligon za istraživanja. „Ustoličenje“ modela u svet Gurajući sa eksperimentima, Rusija se može nadati „ustoličenju“ svojih modela na svetskom tržištu pre nego što iko drugi uspe u tome, smatra Frensis Slejki, profesor fizike na Džordžtaun univerzitetu. „Oni procenjuju da će brzi reaktor biti nezaobilazan na tržištu i žele da što dalje odmaknu konkurentima. Od strane Rusije, to je poslovna odluka”, citiran je Slejki. Ko su to ruski konkurenti? Saglasno Institutu Kurčatova, Francuska. Francuzi su takođe ovladali tehnologijom „zatvorenog kruga goriva“ i jedan njihov (opitni) mali reaktor te vrste trebalo bi da bude sagrađen do 2020. godine. Planove sa sličnim mašinama imaju dalje Indija, Kina, Japan, Južna Koreja... S tim što će neki od njih putovati duže i sporije. Sama Rusija ima nameru da neke od svojih novoproizvedenih reaktora proda Turskoj, Češkoj, Vijetnamu, Bangladešu i Argentini. Tako da, sve u svemu, nije ni najbitnije ko će i dokle stići – činjenica je da Kirijenko, ukoliko sve bude tako kako se „Rosatom“ nada, ne greši govoreći o „nuklearnoj renesansi“. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
