 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
17 Okt 2010 - energoportal Za redovne platiše 10 odsto popusta 12 Okt 2010 - energetika Promjene operatera u Češkoj 10 Okt 2010 - politika Корејци развијају Теслин изум 7 Okt 2010 - b92 Alstom otpušta 4.000 radnika 6 Okt 2010 - energetika Obama promoviše čiste izvore energije 3 Okt 2010 - kWh JURNjAVA ZA URANIJUMOM U RUSIJI U ODMAKLOJ FAZI 3 Okt 2010 - kWh Crno zlato ostaje na prvoj poziciji
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2080 do 2086 od ukupno 2969 vesti svet |
3 Okt 2010 - kWh - Crno zlato ostaje na prvoj poziciji U zemljama Evropske unije ugalj učestvuje sa više od 50 odsto u proizvodnji električne energije. Svetski savet za energetiku prognozira da će se u naredne dve decenije proizvesti dvostruko više uglja nego danas. Razlog je vrlo jednostavan: ugalj je i dalje najjeftiniji energent i pred tom matematikom nema odbrane. Tona evropskog uglja ugovara se za oko 55 dolara, a američki je još jeftiniji – za oko 50 dolara. Vodeća italijanska energetska kompanija ENEL investirala je četiri milijardevra u prelazak dela termoelektrana sa nafte na ugalj. Ulaganja u nove tehnologije su dodatno motivisala evropske eksperte u termoenergetici da se vrate dobrom starom uglju. Doduše, gasne termoelektrane su jeftinije, jer se brže grade, ali su mnogo skuplje u eksploataciji. Cena kilovat-časa u termoelektranama je između 1.400 i 1.500 evra, a u termoelektranama na gas između 600 i 700 evra. Pre samo nekoliko godina, cena kilovat-časa u TE na gas bila je upola manja. Poljska je odavno poznata kao velesila po floti termoelektrana na ugalj (mrki i lignit). Region Šleske je, uz ukrajinski Donjeck, najpoznatiji evropski ugljeni basen. Tri najpoznatija poljska rudnika kamenog uglja nalaze se u Gornjoj Šleskoj, sa rezervama od čak 16,6 milijardi tona. Od 130 lokalnih nalazišta, eksploatiše se samo 47. Glavno polje kamenog uglja je Gornoslaskije Zaglebije Veglove i predstavlja jedno od najbogatijih nalazišta u svetu. Reč je o uglju izuzetno velike kalorične vrednosti. U Šleskoj se trenutno ugalj vadi u 40 rudnika. Reč je o jamskoj eksploataciji na dubini od 130 do 250 metara. Od ukupne proizvodnje, 34 odsto je ugalj za koksovanje, a ostalo služi za termoelektrane (samo 15 se nalazi u Šleskoj). Stručnjaci procenjuju da je tokom decenija eksploatacije samo u Šleskoj iskopano oko deset milijardi tona, mahom, kamenog uglja. Doduše, njega ima i u Donjoj Šleskoj, preciznije u Valvricku i Kamijenskoj gori, ali je taj rudnik zatvoren kao nerentabilan još 2000. godine. U zlatna vremena u Šleskoj se proizvodilo 130 miliona tona kamenog uglja godišnje. Rehabilitacija zagađenih rejona Poljska, danas, godišnje proizvodi oko 100 miliona tona, uz tendenciju smanjenja proizvodnje i gašenja rudnika. Razlog je okretanje prirodnom gasu, kao ekološki čistijem energentu. Jer, 40 odsto ukupnog industrijskog zagađenja u Poljskoj potiče iz oblasti Šleske. Šume, reke, celokupna flora i fauna bukvalno nestaju. Zbog nekontrolisanog ispuštanja otpada, prašine i sistematskog uništavanja životne okoline, ova teritorija jedna je od najugroženijih na planeti. Po rečima dr Pjotra Skubala, sa Ekološkog odeljenja na Univerzitetu Šleska, uništavanje biljnog i životinjskog sveta ima elemente ekološke katastrofe, dok je među stanovništvom veliki procenat smrtnosti i plućnih bolesti. U oblasti grada Bitom česte su pojave rođenja dece pre vremena, sa telesnom težinom ispod 2,5 kilograma. Uz ogromne napore poljske vlade i pomoći specijalizovanih firmi iz sveta, ovaj proces je zaustavljen i u toku je višedecenijska rehabilitacija životne sredine, uz strogu ekološku kontrolu. Uloženo je na desetine milijardi evra u sisteme za prečišćavanje i filtriranje. Inače, kod Lođa se nalazi najveća evropska termoelektrana TE „Belhatov” (na lignit) koja, posle dogradnje novog bloka od 858 megavata, raspolaže sa impresivnih 5.258 megavata instalisane snage. Posao vredan 1,6 milijardi evra odradila je francuska kompanija „Alstom”. Ista kompanija radi i na modernizaciji TE „Tural” (pojačanje pre- ostala tri bloka sa 200 na 235 megava- ta). Ukupna snaga posle modernizacije TE „Tural” biće 2.150 megavata. Radi se i na zameni starih blokova u TE „ Patnov”, kao i na TE „Lajiska” od 450 megavata. Sa nemačkom firmom „RWE Stoen”, poljska kompanija „Weglow” dogovorila je izgradnju dve nove termoelektrane u Šleskoj oblasti. Vrednost posla je 1,5 milijarda dolara. Rusija je sa 173 milijarde tona utvrđenih rezervi uglja druga na svetskoj rang-listi. Godišnje proizvodi 330 miliona tona uglja (šesta na svetu), ali je i značajan izvoznik sa 120 miliona tona. Prema planovima Ministarstva energetike, do 2020. godine trebalo bi da se proizvodi između 441 i 496 miliona tona godišnje. Posle reforme rudarstva, oko 80 odsto proizvodnje obezbeđuju nezavisni proizvođači. U Rusiji radi preko 600 termoelektrana. One se sve više lociraju u Sibiru, gde su ogromne rezerve uglja, ali i prirodnog gasa. Ne treba zaboraviti da je vek i po ugalj bio dominantni energent ruske industrije. Stranci, koji stalno kucaju na vrata ruskih rudarskih kom- panija, znaju da su njihove rezerve procenjene na preko 170 milijardi tona, a glavni resursi se nalaze u Sibiru i na Dalekom istoku. Reč je o basenima „Pecora“ (rudnik „Vorkuta“) na Uralu, rudniku „Komi“ i istočnom basenu Donjecka. U Sibiru uglja ima i oko reke Lene i duž transsibirske železnice. Ugalj iz Donbasa bez premca u svetu Ukrajina je oduvek bazirala svoje energetske planove za Donbas, region na krajnjem istoku zemlje koji se delom širi i na Rusiju. Zahvata teritoriju od 60.000 kvadratnih kilometara. Po utvrđenim rezervama antracita i kamenog uglja na drugom je mestu u svetu, odmah posle američkih saveznih država Pensilvanije, Vajominga i Montane. Antracit se koristi u TE, a kameni ugalj za koksovanje. Glavni centri su Sakartick, Horlivka i Krasnijlic. Kod Slovjanska pronađene su ogromne količine mrkog uglja i novo okno – Novodmitrovskoje, koje ima pet debelih horizonata kamenog uglja sa pola milijarde tona utvrđenih rezervi. U južnom Donbasu rezerve su dve milijarde tona uglja (sa vekom eksploatacije od 27 godina u aktivnim rudnicima, 69 godina u rudnicima u izgradnji i 76 godina u rezervnim rudnicima). Od 29 rudnika u Donbasu samo su tri sa površinskom eksploatacijom. Najveća nalazišta antracita i kamenog uglja (petina rezervi) nalazi se na dubini od 500 do 1.800 meta- ra. Ukupne rezerve u Donbasu su dovoljne za bar dva veka nesmetane eksploatacije. Po kaloričnoj vrednosti (7.600– 8.800 kilokalorija) antracit i kameni ugalj iz Donbasa su bez premca u svetu. Ukrajina ima preko pola miliona rudara. Posle ras- pada SSSR-a, rudarstvo je u njoj zapalo u duboku krizu. Nekada se proizvodilo 146 miliona tona uglja godišnje, a danas samo oko 90 miliona tona, sa čime ne mogu da se zadovolje ni domaće potrebe. Vlada u Kijevu uložila je deset milijardi dolara u oživljavanje rudnika i za smanjenje učestalih nesreća (eksplozija i požara). Svetska banka, koja je kreditno pratila Ukrajinu na ovom poslu, predložila je, ipak, zatvaranje dve trećine rudnika zbog zastarelih mašina i ogromnih gubitaka. Ukrajinski rudar proizvede godišnje samo 100 tona uglja, u Rusiji je to duplo više, a u Severnoj Americi i do 4.000 tona. Tona ukrajinskog uglja košta 50 dolara, a u svetu je duplo jeftinija. Petina lignita iz – Nemačke Nemačka je u Ruru i Saru locirala srce svoje teške industrije upravo zbog velikog bogatstva u uglju (pre svega lignita). Nemačka, stoga, daje petinu svetske proizvodnje lignita i sa proizvodnjom od oko 200 miliona tona godišnje obezbeđuju polovinu potrebne električne energije. Ali, zbog enormnog zagađenja, oni su među prvima krenuli u osvajanje novih tehnologija sa jedinim ciljem da se ono dovede na minimum. Tako je u okolini Lajpciga u 2000. godini podignuta TE „Lipendorf“, trenutno najčistija i najmodernija u Evropi. Radni vek je predviđen do 2040. godine. Projekat je koštao 2,3 milijarde evra. Ona zagreva dobar deo Lajpciga, a zamenila je staru elektranu. Jednostavno rečeno, to je centrala na ugalj bez dimnjaka. Po rečima, Luca Dornberga, portparola elektrane, to malo štetnih materija koje elektrana ne uhvati u tri stepena filtracije, putuje zelenim cevima do dva tornja za hlađenje. Voda u kotlovima se može grejati na višim temperaturama, jer su u izgradnji korišćeni vrhunski čelici. Ugalj se sa površinskih kopova dovlači trakama dugim 14 kilometara, do dva kotla koji svakog sata progutaju 750 tona mlevenog uglja. Tako je rudnik koji snabdeva elektranu veći zagađivač od nje same. Oko elektrane se sade šume i otvaraju jezera. Češka polako prelazi sa uglja na gas. Od prvobitnih sedam projekata gradnje i obnove termoelektrana na ugalj, realizuju se tri: TE „Tusimice”, TE „Prunerzat” i TE „Ledvicama”. Zanimljivo je da je u Velikoj Britaniji, francuska kompanija „Alstom” u Devonu podigla termoelektranu na ugalj, snage 885 megavata. Filijala nemačkog E.ON-a za Englesku gradi i dva nova bloka od 800 megavata u TE „Kingsport” na mrki ugalj. Britanci rade na TE „Drakelow” na ugalj. S druge strane, Britanci će ugasiti desetak TE na ugalj, ukupne snage 12.000 megavata, zbog strogih propisa Evropske unije. Naši istočni susedi Bugari su re- novirali dva bloka u TE „Marica istok” snage od po 670 megavata, menjajući stare od 500 megavata. Rumuni su već odmakli na radovima u TE „Rovinari” od 1.720 megavata. Čak su i Francuzi krenuli sa izgradnjom TE na ugalj i rudnika kod Nijevra. Reč je o termoelektrani od 1.000 megavata. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
