 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
2 Jan 2011 - seebiz Prijelaz na obnovljive izvore nemoguć preko noći 30 Dec 2010 - balkans Solarna energija deset puta jaća od nuklearne 28 Dec 2010 - energoportal Nove oznake za en. efikasnost električnih aparata 28 Dec 2010 - b92 ČEZ uzima kredit od 100 mil. evra 28 Dec 2010 - beta Južnokorejcima dozvola za UAE nuklearne reaktore 27 Dec 2010 - kWh „FOLKSVAGEN“ PRODAJE PODRUMSKE MINI ELEKTRANE 27 Dec 2010 - kWh Brisel kolo vodi
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2017 do 2023 od ukupno 2969 vesti svet |
27 Dec 2010 - kWh - Brisel kolo vodi Stroga pravila oko distribuije i prodaje električne energije u Evropi, posle teških rovovskih okršaja, definiše i sprovodi Evropska unija. Preciznije, Savet EU za energetiku u Luksemburgu je oktobra 2008. godine postigao dogovor o anbandlingu, odnosno razdvajanju proizvodnje od prenosno-distributivne mreže, pri čemu države biraju način kako će to učiniti. Evropski parlament je to lane potvrdio, a države su dobile dve godine da to ugrade u svoje zakone. Reč je o svojevrsnom kompromisnom rešenju, jer svako može naći u njemu nešto što mu odgovara. Ponuđene su tri vrste anbandlinga: potpuni, kojim se predviđa da država prinudi firme da prodaju prenosne sisteme nekom drugom. Druga varijanta jeste uvođenje nezavisnog sistemskog operatera (ISO), koji bi preuzeo kontrolu nad prenosnim sistemom, ali bez promene vlasničkih odnosa. Treću varijantu predložili su Francuzi i Nemci koji su predvodili grupu od osam zemalja. Na njihovo insistiranje, posle burnih rasprava, predloženo je uvođenje operatora (TSO) koji bi kontrolisao prenosnu mrežu, ali bi i vlasnik sačuvao deo uticaja. Kako bi takva mogućnosti bila realna, Evropska komisija je utvrdila unapred nekoliko ograničenja. Operator bi odlučivao u šta će ići ulaganje i odakle će se naći novac. Svake godine TSO bi morao nacionalnom regulatoru da predlaže investicioni plan zasnovan na prognozi kretanja ponude i tražnje. Rad operatora bi kontrolisao supernadzorni savet u kome bi svog zastupnika imala i država. Članovi tog tela bili bi nezavisni, bez ikakve veze sa vlasnikom. Slični limiti predviđeni su i za rukovodstvo prenosne mreže. Dogovoreno je, takođe, bilo i da se osnuje agencija za saradnju evropskih energetskih regulatora. Dogovoru u Luksemburgu prethodile su godine teških razmimoilaženja oko demonopolizacije i liberalizacije tržišta električne energije. Evropska komisija pripremila je tokom 2007. godine paket zakona sa ciljem da se uvede veća konkurencija među igračima na tržištu. Andris Piebalgs, tadašnji evropski komesar za energetiku, želeo je da natera velike kompanije da se odreknu kontrole nad elektroenergetskom mrežom, kao i trgovine strujom na veliko. Pokušavao je da progura i veća prava nacionalnih kontrolnih organa, koji bi pratili da li su se moćne firme zaista razdelile i kako se kreće cena na veliko. Jedanaest zemalja, sa Velikom Britanijom na čelu, bilo je za podelu koncerna na proizvodnju električne energije i na elektroenergetsku mrežu, dok je devet zemalja predvođenih Francuskom i Nemačkom bilo apsolutno protiv. Dve najveće evropske energetske kompanije, nemački E.ON i francuski EdF, stalno su bile kategorički protiv. Evropska komisija je predložila dva načina razdvajanja. Po jednom, kompanije bi mogle da prevedu mrežu na „nezavisnog investitora“ ili na „nezavisnog upravljača“. Komisija je predložila i da se trgovina strujom na veliko stavi pod strogu kontrolu države. Kompanije bi morale regulacionim kancelarijama da prijavljuju cene, količine kojima se trguje, kao i trajanje važenja ugovora. Time bi se novim igračima na tržištu u startu obezbedili fer uslovi za poslovanje. Činjenica je da je u periodu od 2001. do 2007. godine u zemljama EU, gde je liberalizovano elektroenergetsko tržište, struja poskupela od 32 do 92 odsto! To su neoborive činjenice koje samo potvrđuju da je reč o vrlo bolnom procesu, pre svega za često zbunjene potrošače. Najbolji primer za to je Francuska. Posle prelaska na slobodno tržište električne energije, jula 2007. godine, nastala je pometnja. Naime, potrošači su shvatili da im niko više ne garantuje cene električne energije na duži rok. S druge strane, ko jednom napusti EdF (državna kompanija) kao snabdevača, nema više povratka. Novi igrači su pokušali da privuku mušterije garantovanjem cena na godinu dana, ali kupci su, s razlogom, veoma nepoverljivi. Rusija, kao najmoćnija energetska sila van EU, odlučila je da deo kolača od prodaje i distribucije električne energije prepusti strancima, kako bi se obezbedilo čak 90 milijardi dolara investicija u unapređenje proizvodnih kapaciteta energetskog sistema. Zaokret je počeo 2006. godine, a na inicijativu Anatolija Čubajsa, ideologa privatizacije u Rusiji. Ključne firme i dalje kontroliše država. Od 2007. godine krenulo se sa liberalizacijom energetskog tržišta, pa su značajno podignute cene električne energije velikim sistemima. Država je povećala uticaj u distribuciji, ali je strancima omogućeno da kupe akcije u 16 firmi. Norveška je deregulisala elektroenergetski sistem, iako nije članica EU. Pristup tržištu struje je slobodan. Država još igra važnu ulogu, jer su elektrane i distributivne kompanije u vladinim rukama u različitom vlasničkom procentu. Najveća kompanija je „Statskraft“. Ona kontroliše trećinu proizvodnih kapaciteta, a ostalo otpada na regionalne kompanije. Švajcarska ima vrlo specifičan elektroenergetski sistem. SIG je glavni distributer električne energije. Federalna vlada je predložila kantonalnim vlastima da na svaki kilovatčas potrošači doplate 0,45 santima za razvoj obnovljive energije, kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja u godinama koje dolaze. Bogati uvek planski štede. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
