 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
8 Feb 2011 - energoportal Praćenje potrošnje struje znatno smanjilo račune 8 Feb 2011 - energoportal Gradnja prve NE u Belorusiji od septembra 3 Feb 2011 - energetikanet Brazil uporan 3 Feb 2011 - energetikanet Bruxelles traži veća ulaganja u OIE 2 Feb 2011 - emportal Sta može izazvati kompjuterski virus u NE u Iranu 30 Jan 2011 - kWh EVROPA DRŽI INVESTICIONI KORAK 30 Jan 2011 - kWh Hladni tuš za elektromobile
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1989 do 1995 od ukupno 2969 vesti svet |
30 Jan 2011 - kWh - EVROPA DRŽI INVESTICIONI KORAK Komisija za energiju Evropske unije žila je kucavica energetike na Starom kontinentu. Do 2030. godine napravljena je detaljna strategija ulaganja u sve sektore energetskih sistema (termo, hidro, nuklearke, vetro i solarne kapacitete, plus energija iz morskih talasa). Cilj je da se što više smanji zavisnost od uvoza ruskog gasa za potrebe industrije najrazvijenijih evropskih ekonomija. Jedan od ciljeva je da se do 2020. petina potreba za strujom obezbeđuje iz energije vetra i instalisani kapaciteti bi dostigli 230.000 megavata, od čega 40.000 MW na otvorenom moru. Zato se krenulo u projektovanje mreže vetroelektrana na Severnom moru. Reč je prvoj multinacionalnoj mreži sa jedinim ciljem: obezbediti što jeftiniju proizvodnju uz maksimalno korišćenje ogromnih resursa vetra, sunca i plime. Visokonaponskim podvodnim kablom ispod Severnog mora transportovala bi se širom Evrope u narednih deset godina električna energija u vetroelektranama, solarnim postrojenjima i pomoću plime. Na moru će nići još 17 visokonaponskih interkonekcija između susednih zemalja. Investitori bi uložili 16 milijardi evra. Kako bi sistem bio energetski zaokružen planirano je još 11 HVAC daljinskih supermrežnih interkonekcija vrednih čak 100 milijardi evra. U projektu učestvuju Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Irska, Luksemburg, Holandija, Velika Britanija i Norveška (jedina van EU). Ideja je da se struja proizvedena na vetrofarmama duž obala Velike Britanije i Nemačke poveže s norveškim hidropostrojenjima, plimskim stanicama na danskoj i belgijskoj obali i solarnim i vetrofarmama na kopnu kontinenta. Tako bi se obezbedilo 100.000 megavata instalisane snage. Tokom deset godina devet zemalja planira da uloži 40 milijardi evra u izgradnju ovakvog sistema. Finansiranje će obezbediti poreski obveznici i energetske korporacije. Idejni projekti su gotovi, sada slede procedure sklapanja ugovora i finalizovanje finansija. Kada je reč o termosektoru, Evropa je u velikim investicijama za prelazak na gasnu tehnologiju. Pored jasnih ekoloških koristi, cena kilovat-časa na ugalj je 1.400 do 1.500 evra, a na gas od 600 do 700 evra. Nemačka, kao vodeća evropska zemlja u termoenergetici, planira do 2020. godine da obezbedi dodatnih 40.000 megavata. Prva „čista“ TE na mrki ugalj Planovi, za sada, postoje za samo 10.000 megavata u termoelektranama na gas. Kompanija E.ON planira da izgradi dve TE na gas, ali i tri na lignit. Vrednost ulaganja je 11 milijardi evra. Do 2015. u centru Berlina treba da se pusti u rad prva „čista“ TE na mrki ugalj. Koncern „Waterfal“ vodi zamašan projekat. U Poljskoj do 2013. u Šleskoj treba da se završe dve nove termoelektrane od 800 megavata. Posao su zajednički dogovorili poljski „Weglow“ i nemački partner „RWE Stoen“. Vrednost posla je 1,5 milijardi evra. Kompanija „Alstom“ modernizuje TE „Tural“ (pojačavaju se preostala tri bloka sa po 262 megavata). Prva tri bloka su već pojačana sa 200 na 235 megavata. Ukupna instalisana snaga TE „Tural“ biće 2.150 megavata. Austrijanci planiraju da do 2015. godine izgrade novih 2.400 megavata u gasnim termoelektranama. Posao je vredan 2,3 milijarde evra, plus 900 miliona evra u nove gasovode. Kompanija „Verbund“ gradi u Melahu termoelektranu od 800 megavata i proširuje kapacitet u bečkom „Semeringu“ za dodatnih 400 megavata. U TE „Timelkam“ se gradi još jedan blok od 400 megavata. Češka kompanija ČEZ se okreće sve više gasu. Počela je gradnja dva bloka TE „Počerdi“ snage od po 440 megavata, što košta 720 miliona evra. U toku su radovi na jednom bloku TE „Užine“. Italijani planiraju da izgrade TE u Gisiju od 800 megavata. U Velikoj Britaniji filijala nemačkog E.ON-a za Englesku gradi dva nova bloka od 800 megavata u TE „Kingsport“. Vrednost posla je 1,5 milijarda evra. Trenutno se rade TE „Drakelow“ na ugalj (400 megavata), TE „Killinghome“ na gas od 450 megavata, TE „Steven Croft“ na biomasu od 400 megavata i TE „London Array“ na gas od 1.000 megavata. Evropa trenutno raspolaže sa 180.000 megavata instalisane snage u hidrokapacitetima. Lideri hidroenergetike su Norvežani (jedini zadovoljavaju sve potrebe za strujom iz nekoliko stotina brana i elektrana) i, naravno, Rusija kao najjača evropska zemlja u hidroenergetici, sa 100.000 megavata instalisane snage. Od značajnih projekata, Norvežani grade HE „Sona“ od 270 megavata, Englezi HE „Glendou“ od 100 megavata, a Austrijanci rekonstruišu tri hidroelektrane sa ukupnom snagom od 650 megavata. Širenje „reverzibilki“ Rusija planira do 2020. godine novih 20.000 megavata u hidrosektoru. Na Jeniseju u regionu Krasnojarska, Irkutska i Sakha planira se izgradnja tri hidroelektrane sa impresivnih 12.000 megavata. Reč je o HE „Niznekurejska“, HE „Jevankilska“ i HE „Motuginska“. Na Amuru se grade HE „Nizneburejska“ i HE „Niznejzeska“. Na Amuru je, inače, planirana izgradnja još 12 brana, a za najveću „Kiganski“ još traju pregovori Rusije i Kine. Brana „Boguncanska“, na reci Angari od 3.000 megavata, trebalo bi da se završi do 2012. godine. Aktuelan je i veliki projekat u regionu Krasnojarska na reci Tunguski (jedna od pritoka Jeniseja). Reč je o HE „Turukansk“ od 8.000 megavata u prvoj fazi, a kada se sistem zaokruži ukupno 12.000 megavata. Orijentaciona cena bi bila 15 milijardi dolara. Kada je reč o reverzibilkama, do 2020. širom Evrope se planira novih 70.000 megavata. Ukrajina gradi HE „Dnjepar“, najjaču reverzibilku u Evropi od 2.268 megavata. Prva faza je gotova, a očekuje se da kompletan posao bude gotov do 2012. godine. Rusi na reci Šapši grade takođe veliku reverzibilku od 1.560 megavata. Kompletan posao, prema dinamici radova, trebalo bi da se završi do 2017. godine. Švajcarska je odavno velesila sa pravom „flotom“ reverzibilki. U gradnji je HE „Lithal GL, Lith – Limmern“ (2.015 megavata), sa rokom završetka 2015. godina. Posao je vredan 1,5 milijardi evra. Gradi se i HE „Nant de Drance“ od 600 megavata, sa idejom da se snaga podigne na 900 megavata. Poduhvat je vredan 800 miliona evra. Austrijanci proširuju reverzibilku „Feldsee“ za dodatnih 75 megavata (ulazi u sistem do kraja ove godine). U izgradnji je i HE „Limberg“ od 480 megavata (2012. godina). Počeli su i radovi na HE „Reisseck“ od 430 megavata (2014. godina 335 miliona evra). U pregovorima su sa Česima oko izgradnje zajedničke reverzibilke, od češke brane „Lipno“ na Vltavi i austrijske hidroakumulacije „Ašah“ na Dunavu (500 megavata, milijarda evra). Luksemburžani proširuju kapacitete reverzibilke „Vianden“ sa 1.000 na 1.200 megavata (2014, 150 miliona evra). Portugalci grade HE „Baiho Sabor“ (171 megavat, do 2013. godine). Investicija je vredna 354 miliona evra. Španci povećavaju kapacitet na HE „Mueva“ sa 635 na 852 megavata, kao i HE „San Esteban“ sa 177 na 263 megavata. Francuzi renoviraju HE „Revin“ od 800 megavata (2012. godina). Uvođenje i reaktora četvrte generacije Na polju nuklearki, Francuska je apsolutni evropski lider u proizvodnji električne energije iz reaktora, ali i proizvodnji opreme za nuklearne centrale. Sa flotom od 59 aktivnih nuklearki, Francuzi drže drugo mesto u svetu sa impresivnih 75.000 megavata instalisane snage. Inače, Evropa raspolaže sa 195 nuklearki u 17 zemalja i 170.000 megavata u instalisanim kapacitetima. U rekonstrukciji je 13.500 megavata (Bugarska, Finska, Francuska, Rusija, Slovačka i Ukrajina). Zavidan potencijal elektrana imaju Rusija (32), Velika Britanija (19), Nemačka (17), Ukrajina (15) i Švedska (10). Italija je na putu da bude 18. zemlja sa nuklearkama, jer je sa francuskim proizvođačima opreme sklopila ugovor za izgradnju četiri nuklearne elektrane. Rusija planira da do 2020. godine izgradi još osam elektrana i revitalizuje 10 aktivnih. U Parizu već postoje planovi za razvoj nuklearki do 2040. godine. Reč je o uvođenju reaktora četvrte generacije, koji bi radili po principu „brzih neutrona“, gde sagorevaju ne samo uranijum, nego i njegov izotop koji se nalazi u prirodnom uranijumu. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
