 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
8 Maj 2011 - energetikanet ČEZ postavlja punionice struje za vozila 8 Maj 2011 - energoportal Britanija nije ispunila plan proizvodnje iz OIE 5 Maj 2011 - economy Siemens povisio godišnju prognozu 5 Maj 2011 - energetika Ublaženi kriteriji testova sigurnosti nuklearki 4 Maj 2011 - dw Vetrenjače umesto nuklearki 2 Maj 2011 - kWh Glad za kilovat-časovima 1 Maj 2011 - blic Izgradnja solarne elektrane ugrožava pus. kornjace
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1919 do 1925 od ukupno 2969 vesti svet |
2 Maj 2011 - kWh - Glad za kilovat-časovima Više od sto godina glad za novim kilovat-časovima električne energije ne jenjava i takav trend će se nastaviti, po svim pokazateljima, do sredine ovog veka. U poređenju sa ugljem, naftom i gasom, apetiti za strujom su daleko veći, a to situaciju na globalnom planu izuzetno komplikuje. U tome prednjače Kina i Indija, kao daleko najmnogoljudnije zemlje sveta, ali i nacije koje uz Brazil realizuju nezabeležene stope privrednog rasta. Prema dostupnim energetskim izvorima, ukupan rast proizvodnje električne energije do 2035. godine planira se na nivou od 2,3 odsto godišnje. Time se čak prevazilazi stopa potrošnje svih vidova energije u razdoblju 1990–2007. godina (1,9 odsto godišnje). Potrebe za električnom energijom su nešto splasle 2008. i 2009. godine, pre svega zbog značajnog usporavanja privrednih aktivnosti u svetu. Eksperti očekuju da će se od 2015. godine ponovo tražiti što više proizvedenih kilovat-časova. Izraženo brojevima, u svetu je 2007. godine proizvedeno 18,8 triliona kWh. Taj bilans će se do 2020. godine povećati na 25 triliona kWh, a do 2035. godine na 35,2 triliona kWh. Dva su razloga zašto će se, posle kratke pauze, glad za strujom nastaviti još većom žestinom: preko potrebna elektrifikacija u Aziji i Africi, gde 1,5 milijardi ljudi još ne zna šta je to sijalica i ogromne potrebe industrije. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, prvi region koji se hitno mora elektrificirati jeste pojas južno od Sahare u Africi, gde neverovatnih 71 odsto stanovništva živi bez struje. U budućnosti električnu energiju, praktično, daleko će više trošiti siromašni nego bogati. Bitka da se poveća proizvodnja električne energije, smanji zavisnost od preskupog uvoza, po svaku cenu otkloni zavisnost od ruskog gasa, kao i da se omogući normalno snabdevanje domaćeg stanovništva stalni je izazov i za Evropu. Gledano očima statistike, Evropa je 2007. godine proizvela 3,4 triliona kWh. Do 2035. godine planira se povećanje na 4,6 triliona kWh. Tradicionalno veliki proizvođači električne energije (Rusija, Francuska, Nemačka, Ukrajina, Norveška i Velika Britanija) polako će dobijati veću pomoć Turske, Irske, Poljske, Španije, Češke, Mađarske i Danske. Još na kraju 2005. godine Evrostat je upozoravao da je proizvodnja električne energije manja za 4,5 odsto na nivou kontinenta, jer je uvoz porastao za 4,2 odsto. Uvozna zavisnost se već tada popela sa 54 na 56 odsto. U periodu 1995–2004. godina potrošnja električne energije je povećana za 11 odsto, a proizvodnja je opala za dva odsto. U istom periodu uvoz je skočio čak 29 odsto. Generalno, uvozna zavisnost u tom periodu je povećana sa 44 na 54 odsto. Od uvoza električne energije trenutno najviše zavise Kipar (100 odsto), Portugalija (99,4 odsto), Luksemburg (99 odsto), Letonija (94 odsto) i Irska (90,2 odsto). Najmanje od uvoza zavise Velika Britanija (13 odsto) i Poljska (18,4 odsto). Austrija je dugo bila veliki izvoznik struje, ali u poslednjih nekoliko godina, u špicevima potrošnje, prinuđena je da uvozi dodatne količine. Francuzi, kao vodeća nuklearna energetska sila u Evropi, već decenijama su i neprikosnoveni izvoz- nici. Prosečno godišnje izvoze od 55 do 65 milijardi kWh i obezbeđuju milijarde dolara ekstra prihoda. A Rusija jedina u Evropi ima godišnju proizvodnju električne energije iznad jednog triliona kWh (1,04 triliona kWh). Rusi su, međutim, svesni da moraju modernizovati termokapacitete, unaprediti i stalno graditi nove hidroelektrane, ali da pri tome ne zanemaruju ni nuklearni sektor. Velika pogodnost su ogromni prihodi od prodaje gasa ostatku evropskog kontinenta, što daje određeni mir pri planiranju investicija u energetici. Nemačka se grozničavo bori da svake godine znatno smanji uvoz ruskog gasa za najjaču evropsku industriju, a istovremeno je sa SAD u mrtvoj trci oko liderstva na polju vetroelektrana (ovi kapaciteti su već prešli 26.000 megavata instalisane snage). Nemci su, takođe, odavno i vodeća zemlja u termotehnologijama, a koje su i jedan od oslonaca razvoja tamošnje elektroprivrede. Sedište EU u Briselu je adresa na kojoj se lome koplja kako da 27 članica u okviru vrlo jasne energetske strategije proizvedu što više kilovat-časova, maksimalno uštede i ne ostave milione ljudi u mraku. Jedan od puteva da se dostigne takav nivo proizvodnje električne energije jeste i stvaranje jedinstvenog tržišta i distributivnog sistema. Što pre Evropa u tome uspe, veće su i šanse da bude svoj gazda u gazdovanju proizvodnjom i potrošnjom električne energije Severna Amerika znatno će smanjiti udeo u ukupnoj svetskoj proizvodnji sa 27 na 19 odsto za period do 2035. godine. Stope godišnjeg rasta proizvodnje električne energije će se kretati od 0,8 odsto u SAD, preko 1,2 odsto u Kanadi, do 3,2 odsto u Meksiku. U Aziji, kao najmnogoljudnijem kontinentu, u 2007. godini članice OECD su proizvele 1,7 triliona kWh. Procenjuje se da će 2035. godine proizvoditi 2,3 triliona kWh. Taj rast, međutim, neće nositi, kao do sada, samo Japan, nego i Australija, Novi Zeland i Južna Koreja. U delu Azije, koji ne pri- pada zemljama OECD, prednjače Kina i Indija, koje će do 2035. godine povećavati proizvodnju električne energije po stopi od 4,1 odsto godišnje. Indija očekuje da tek od 2030. godine počne polako da podmiruje potrebe stanovništva i privrede, a uslov za to su ogromne investicije, pre svega u sektoru hidroenergetike (izgradnja brana na Gangu, Indu i Bramaputri), kao i bar desetak novih nuklearki. Posebno ambiciozni planovi se vezuju za izgradnju vetrofarmi na obalama Indijskog okeana. Indija bi do tada morala bar da utrostruči instalisanu snagu svog energetskog sistema, a za 1,2 milijarde stanovnika alternative u tome nema. Kina je već na dobrom putu da zamašnim investicijama u hidrosektoru, obezbedi dobru logistiku za privredni bum kojim već nekoliko godina impresionira svet. Kinezi su u vrhu i po proizvodnji uglja za termoelektrane i u toku je nacionalni program obnove i izgradnje tridesetak novih TE, ali i postepeno prelaženje na gas iz prvenstveno ekoloških razloga. Amerikanci pokušavaju da sve veći nedostatak kilovat-časova nadomeste intenzivnom gradnjom vetroelektrana (već sada imaju 30.000 megavata instalisanih kapaciteta) i solarnih postrojenja. Duž atlantske i pacifičke obale, planiraju izgradnju džinovskih vetroparkova od nekoliko hiljada megavata. Održavaju i jaku nuklearnu flotu elektrana i vrhunskim remontima produžavaju radni vek. U termoenergetici, iako imaju velike rezerve uglja za hiljade termoelektrana, već dvadesetak godina se prelazi na gasnu tehnologiju. Kanada, već izuzetno moćan hidrosektor pojačaće sa nekoliko novih HE u Kvebeku, Britanskoj Kolumbiji, Alberti i u bespućima Nju- faundlenda na krajnjem severoistoku zemlje. Posebna priča su vetroelektrane, koje će, kako planiraju sa 4.000 megavata snage, do 2025. godine, podići na bar 15.000 megavata. Brazil, je sve karte stavio na Amazon i njegove pritoke, čime bi na dug rok obezbedio izdašne energetske kapacitete. Reč je o branama i hidroelektranama sa nekoliko desetina hiljada megavata instalisane snage. Australija, kao najveći svetski izvoznik uglja, obezbeđuje tako desetine milijardi dolara za investicije u proizvodne kapacitete, pre svega za gradnju termoelektrana, vetrofarmi i solarnih parkova. Afrika je, ipak, kontinent sa najvećim neiskorišćenim energetskim potencijalima. Mnogo se očekuje od megaprojekta serije brana na reci Kongo, ali i od eventualnog početka realizacije hidroprojekta veka između Crvenog i Mrtvog mora. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
