 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
10 Feb 2012 - nmagazin Nemačka zbog zime pokrenula nuklearke 7 Feb 2012 - energoportal Kriza „steže“ korišćenje OIE 7 Feb 2012 - blic Angažovano samo 10% kapaciteta japanskih NE 6 Feb 2012 - kWh NE na vodi: Struja za 50.000 ljudi 5 Feb 2012 - blic Kvar sistema za hlađenje u NE u Kaliforniji 1 Feb 2012 - b92 Nemačka solarna revolucija u Africi 1 Feb 2012 - rts Struja zatvorila nuklearku
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1695 do 1701 od ukupno 2969 vesti svet |
6 Feb 2012 - kWh - NE na vodi: Struja za 50.000 ljudi Posle “nuklearki” na kopnu evo i atomskih centrala na vodi, plutajućih. Načinili su ih Rusi. Jedna njihova plutajuća platforma s dva “pridodata” reaktora, kakvih je tokom prošlih pedeset godina bilo uglavnom samo na podmornicama ili ledolomcima, napustiće narednih meseci Sankt Petersburg, odakle će je “odšlepati” čak do daleke Kamčatke, da bi tamo, na ruskom Dalekom istoku, počela da radi kao prva plutajuća elektrana. Reč je o “Akademiku Lomonosovu”, objektu “prezimenjaku” ruskog naučnika ( i pisca ), koji će kada proradi proizvoditi struje za približno pedeset hiljada ljudi. “Akademik L” je međutim univerzalan, pa njegova dva KTL-40C, osim što generišu 70 MW struje mogu imati i druge, alternativne misije – da, recimo, produkuju grejanje za grad od 200 hiljada ljudi ili pak osiguravaju po 240 hiljada kubika pitke vode – dobijene preradom iz morske. “Lomonosov” i još sedam sličnih atomskih “plovaka”, samo ne uvek s reaktorima jedne iste snage ( namene cen- tralama su različite! ) delo su „Rosatoma“ – udruženog napora ruske objedinje- ne nuklearne industrije da izađe na tržište. Projektant mašina je OKBM Afrikantov. Reaktore proizvodi Ižorski zavod turbo-generatore isporučuje fabrika u Kalugi, a sklapa ih „Atomenergoprojekt“, institut u NJižnjem Novgorodu... Svih osam jedinica prve serije isporučiće se zaključno s 2015, obavezao se „Rosatom“. Putinov zadatak „Rosatomu“ je da povrati prestiž koji je imala sovjetska nuklearna industrija. ❚ “Akademik Lomonosov” Suštinski, “Akademik Lomonosov” je nekakav morski šlep ( ili splav ), pasivno plovilo 144,4 metra dužine koje se tegli. Nije samoplovno, te po tome nije ni brod. “Šlep” je trideset metara širok i deset metara visok, s 5,6 metara brodskog gaza – ali bez plovnog pogona. To je ono prvo čime se “splav” razlikuje od široko poznatih atomskih ledolomaca, kakav je svojevremeno bio “Lenjin”. Plutajuća atomska centrala imaće 69 članova “posade”, sastavljene od ljudi koji će brinuti o proizvodnji i reaktorima. Pojedina druga “plutala” tog tipa biće slična, ali modifikovane snage, a umesto “Lomonosovljevih” reaktora imaće, na primer, mašine ABV-6M, odnosno VBER-300 ili RITM-200 – prikladno manjim ili većim očekivanim učincima. Obnova nuklearnog goriva na ovim originalnim elektranama obavljaće se na svake tri godine. Računa se da se njihovom upotrebom u elektroprivredi štedi po 200 hiljada metričkih tona uglja i sto hiljada tečnog goriva godišnje. Upotrebni vek elektrane projektovan je na 40 godina, a posle svakih dvanaest godina “službe” centrala će se odvoziti na pregled i remont. O njenom nuklearnom otpadu brinuće ruska atomska industrija. Nikakva radijacija se ne očekuje tamo gde elektrana bude “na dužnosti”, naveo je „Rosatom“. “Lomonosov” je planiran još 2000, kada je ondašnje Ministarstvo za atomsku energiju odabralo da se objekat gradi u brodogradilištu podmornica u Severodvinsku, u Arhanglovskoj oblasti. Gradnja je tamo i početa, ali 2008. preseljena je i sada se privodi kraju u baltičkom brodogradilištu u Sankt Petersburgu. Nisu objašnjeni razlozi promene graditelja objekta. Prva elektrana novog tipa trebalo bi da košta 335 miliona dolara – značajno jeftinije nego slični objekti na kopnu. ❚ „Gasprom“ - prvi kupac Pet, od osam, prvih plutajućih atomskih centrala, kupiće „Gasprom“ i to, uglavnom, da bi pribavio struju za ljudstvo i opremu u zoni Arktika, angažovanim na novonađenim naftnim i gasnim poljima. Govori se o nalazištima na poluostrvima Jamal i Kola. Ostale pomenute lokacije su na poluostrvima Tajmir (Dudinka), Kamčatka (Viljučinsk) i Čukči (Pevek). ). Republika Saha i „Rosatom“, takođe, imaju ugovor o izgradnji jedne elektrane s reaktorom manje moći za sever Sa- he. Rusi veruju da poslovi tek predstoje. Saglasno „Rosatomu“, čak petnaest drugih zemalja, među kojima Kina, Indonezija, Malezija, Alžir, Namibija, Zeleni Rt i Argentina, izražavaju interes da eventualno kupe ili iznajme njihovu plutajuću mini elektranu. Protagonisti poduhvata računaju da su performanse njihovog noviteta dovoljno atraktivne kupcima širom sveta i da bi potencijalno interesovanje za “ploveće centrale” – možda opravdalo eventualno veću proizvodnju i izvoz plutajućih reaktora. Pokušaj je izraz opredeljenosti atomske industrije za veći izvoz i u tom smislu prvi proizvedeni reaktori nesumnjivo su na izvestan način “roba u izlogu”. Reklamiranje podobnosti reaktora za desalinizaciju morske vode ukazuje da Moskva čak kao kupce ima na umu bliskoistočne i druge države, kojima snabdevanje vodom izrasta u problem. Rusija nije jedina koja žuri s pokretnim reaktorima, mada je možda glasnija od drugih. Razmatranje mogućnosti da se podmornički i brodski reaktori prilagode novoj primeni nije novost. Uveliko se u stručnim krugovima govori o usavršenim reaktorima koji su prvobitno bili namenjeni podmornicama ili vasionskim brodovima – što će reći ponekad toliko malim da se mogu smestiti “i unutar jednog dvorišta”. Međunarodna agencija za atomsku energiju IAEA predviđa da će “najmanje 40 a možda i 90” takvih mini-reak- tora biti u službi širom sveta već do 2030. Prednost takvih elektrana je što se mogu razmestiti i u zabačenim krajevima zemalja u razvoju, maltene u pustinjama. I daleko od koridora nacionalnih sistema za prenos električne energije. “Najbrže raspoloživo rešenje”, reklamira novu robu jedan od funkcionera „Rosatoma“. „Namestite je – i eto struje da u blizini podignete fabriku, instalirate naftnu pumpu ili vojnu bazu..,” citiran je. Rusi ističu – iza njih je pola veka iskustva s nuklearno pokretanim ledolomcima, bez i jednog opasnog otkaza takvih postrojenja. Po njima, nove centrale jednostavno su prelazak iz faze u fazu, bezbedna tehničko-tehnološka tranzicija. Dok suštinski, stvar je ista. Nastoji se otkloniti podozrenje javnosti kad god je reč o elementima nuklearnog i strah, spontan ili podstaknut da mali reaktori lako mogu postati velika opasnost za svet i okolinu. ❚ Struja i u pustinji Recimo, u slučaju da reaktori-plovila angažovani u desalinizaciji morske vode iznenada postanu plen gusara, kakvih je bilo ili ih ima u Adenskom zalivu. Neće li to biti način da se teroristi dokopaju “atomske bombe”? A šta ako plutajuća nuklearka završi kao žrtva nekog cunamija, i podeli sudbinu japanske Fukušime? Pitanja o širem riziku i bezbednosti ima sve više, skoro u srazmeri s primicanjem datuma prvog rasporeda prve plutajuće elektrane. Ekološka “zlopamtila” ne poriču ruski uspeh. Navode, ipak, da je u ruskom iskustvu bilo i padova ne samo uspona – recimo, ilustrovanih svojevremenim neprilikama atomskog ledolomca Lenjin 1965. i 1967, kada je situacija nalagala hitnu zamenu sva tri reaktora. Bez obzira na to što je brod spasen i zadržan u službi sve do 1989. godine! Teško je u svemu što se tim povodom kaže razabrati šta je šta, gde počinje ili prestaje iskrena strepnja, a gde radi lobi možda konkurentskih nuklearnih industrija. Jer, kako god se priča okrenula, nuklearna električna energija ostaće na energetskom meniju još dugo u budućnosti. A, samim tim, i nadmetanje onih koji će je nuditi. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
