 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
1 Maj 2025 - nin Evropska energetska mreža pod pritiskom: 1 Maj 2025 - nedeljnik Ima li sličnosti između dva masovna nestanka struje? 1 Maj 2025 - ekapija Danska spremna da ukine zabranu nuklearne energije? 29 Apr 2025 - bbc Vraća se struja u Španiju i Portugal, utvrđuje se uzrok 29 Apr 2025 - euronews Veliki požar na trafostanici u Londonu 28 Apr 2025 - b92, nedeljnik Tri zemlje ostale bez struje: Objavljeno šta je uzrok 26 Apr 2025 - insajder Černobilj 39 godina od nuklearne katastrofe
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 169 do 175 od ukupno 2962 vesti svet |
26 Apr 2025 - insajder - Černobilj 39 godina od nuklearne katastrofe U Černobilju u Ukrajini se na današnji dan pre 39 godina dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji, kada je eksplodirao reaktor broj četiri černobiljske nuklearne elektrane. Katastrofa se dogodila tokom testiranja mogućnosti parne turbine da napaja pumpe za napojnu vodu u slučaju potrebe, odnosno ukoliko istovremeno dođe do prekida napajanja i pucanja cevi za rashladnu tečnost. Iako je obližnji grad Pripjat evakuisan narednog dana, dva miliona stanovnika Kijeva nije obavešteno, uprkos opasnosti. Ostatak sveta za katastrofu je saznao tek nakon što je u Švedskoj otkriveno pojačano radioaktivno zračenje. Nakon slučajnog pada snage reaktora na gotovo nulu, operateri su ponovo pokrenuli reaktor, pripremajući se za test turbine sa zabranjenom konfiguracijom kontrolne šipke. Nakon uspešnog završetka testa, reaktor je zatim zatvoren radi održavanja. Zbog raznih faktora, ova akcija je rezultirala udarom struje u bazi reaktora, što je dovelo do pucanja komponenti reaktora i gubitka rashladne tečnosti, što je izazvalo eksplozije i topljenje. Potom je usledio požar u jezgru reaktora, koji je trajao do 4. maja 1986. godine, tokom kojeg je došlo do širenja radioaktivnosti po SSSR-u i Evropi. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je oko 30.000 smrtnih slučajeva povezano sa ovom katastrofom, dok je više od sedam miliona ljudi bilo izloženo radijaciji nakon incidenta. Prva žrtva u Černobilju bio je Valerij Kodemčuk, radnik koji je pratio rad vodenih pumpi. Oko 680.000 vojnika, stručnjaka i dobrovoljaca učestvovalo je u saniranju posledica nesreće, a među njima je bilo i 14 novinara, od kojih je osmoro preminulo. Radioaktivna prašina iz Černobilja stigla je sve do severa i zapada Evrope, a navodno čak i do istočnog dela SAD. Procenjuje se da je eksplozija oslobodila najmanje 400 puta više radioaktivnih materija od bombe koju su Sjedinjene Američke Države bacile na Hirošimu u Japanu 1945. godine. Grad Pripjat, u kojem su uglavnom živeli radnici nuklearne elektrane sa porodicama, potpuno je evakuisan. Procenjuje se da će biti potrebno da prođe više od 3.000 godina da bi Pripjat ponovo bio bezbedan za život i stanovanje. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
20 Apr 2026 n1 |
