 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
2 Okt 2012 - novosti Milion za Teslin centar 1 Okt 2012 - kWh Megavati plutajućih Čuda 28 Sep 2012 - rtv Kapacitet vetroelektrana u EU premašio 100 gigavat 27 Sep 2012 - energoportal Značajan rast broja intelegentnih strujomera 26 Sep 2012 - b92 Istraga kineskih solarnih panela 25 Sep 2012 - balkans Ukrajina započela izgradnju dalekovoda 15 Sep 2012 - zelena Francuska do 2016. zatvara najstariju NE
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1590 do 1596 od ukupno 2969 vesti svet |
1 Okt 2012 - kWh - Megavati plutajućih Čuda Kod pisca Horhea Luisa Borhesa Zaratan je (u „Knjizi nestvarnih bića”) okeanska kornjača, s oklopom takvih razmera da liči na ostrvo, a na njemu čak raste i šuma. U Severnom moru, imenjak Borhesove kornjače Zaratan je pak jedna barža ili, mnogo bolje, jedno plutajuće mehaničko čudo, ali ne manje nestvarno od onog izmišljenog. Mada ono, ipak, postoji. To Zaratan plovilo u stanju je da po komandi i „ustane” i ako treba osloni se na svoje 85 metara visoke hidraulične „noge” – skoro koliko da „premeri” plićak, reklo bi se sa strane. Ove jeseni taj plićak je nemačko Severno more. To je onaj večno sivi, retko kada i kome atraktivan prostor ustalasane vode šiban vetrovima, nad kojim Berlin, u teritorijalnim vodama Nemačke, ima nameru da „ubere” struju koja bi elektroprivredi zemlje zamenila nuklearnu energiju. Poduhvat je jedinstven, bez nečeg sličnog u prošlosti, s obzirom na to da je reč o 10.000 megavata elektrike iz vetra već 2020. (što je produkt deset A- centrala) i o 25.000 megavata 2030. i kasnije. Takav je plan nemačke vlade, rešene da 2022. isključi iz rada i poslednje aktivne atomske centrale. Zaratan i Levijatan, „kornjača” posestrima Zaratana u vlasništvu britanske of-šor firme Sidzeks, „popločavaju” platformama nemački plićak između voda Danske i voda Holandije. To rade stotinama budućih nepomičnih, tvrdo ukotvljenih paluba, nad kojima će se umesto jarbola videti stubovi, kapsule (s generatorima) i elise u pokretu. Niču šume stubova, a svaki od njih će počivati na šipovima od čelika, zabodenim 40 metara duboko u dno. Samo jedan takav šip težak je 750 metričkih tona i dugačak 70 metara, a na doku za utovar u obližnoj luci Zaratan i Levijatan ukrcavaju ih po četiri, a onda lagano plove prema zadatim lokacijama. Tu će stati, a onda polako „ustati” na mehaničke noge i početi da ukivaju čelik u podvodno tlo. Samo Zaratan će „ukucati” 80 takvih „klinova” tokom nekoliko meseci. To je bučno. Zvuk čeSV ET „Patosiranje” Severnog mora U zalivu između obala Danske i Holandije počinje montaža stotina nepomičnih, tvrdo ukotvljenih paluba, nad kojima će se umesto jarbola videti stubovi, kapsule (s generatorima) i elise u pokretu. Odatle će stizati struja, predviđena da zameni nemačku nuklearnu energiju ❚❚„Inovejšn„ – brod sa najmoćnijim kranom na svetu kWh ..... septembar 2012. 47 kića u radu dostiže 160 decibela. Previše je za morsku prasad, čiji letošnji podmladak još stasava, te je operacija fiksiranja vetrenjača zastala i čeka jesen – znači, još tmurnije oblake i još veće talasanje vode. Međutim, očuvanje prirodne sredine je deo cene, a cena samo ove operacije izračunata je na milijardu i po dolara. ❚❚Rulet s mnogo milijardi Mnogo je milijardi položenih uz rulet ovog nemačkog energetskog preokreta. I brojne su korpulentne pojave korporacija angažovanih i raspoređenih naokolo (ne samo nemačkih) – RWE , E.ON, WindMW , TrianalGmbH, Vattenfall... Da su radovi koji počinju nešto nesvakidašnje zapaža se već po obali s dokovima i opremom pripravljenim za naročite mašine i terete. Windreich AG unajmio je i dopremio „Inovejšn„ – brod s najmoćnijim kranom na svetu, sposobnim da podigne 1.500 metričkih tona tereta. Prvo radilište mašine je uz „Global tek I”, na farmi vetrenjača 90 kilometara od obale. Međutim, ni neizvesnosti povodom uspeha celog poduhvata nisu manje. Od onih s kojima verovatno redovno polazi na počinak politički arhitekta i potpisnik preduzetog preokreta kancelarka Angela Merkel, do onih investitorskih ili menadžerskih, tamo gde su uprave i na terenu gde su radovi. WindMW je angažovan u izgradnji sistema prenosa elektrike. Pionirski je to poduhvat u uslovima kakvi jesu. Kancelarija izvršnog šefa WindMW „instalirana” je neposredno tu, na obali lučkog Bremerhavena – ali 37-godišnji Jens Ašer češće je u svom „audiju” na autobanu, nego u fotelji. U nju se spusti uglavnom tokom poslovnih video- konferencija u trouglu Nemačka- Danska-Engleska, a inače „zuji” između kancelarija nadležnih u vladi u Berlinu i finansijera WindMW u Frankfurtu. Kristijan Dalke smešten je u Hamburgu, u sedištu Federalne pomorsko- hidrografske agencije (BSH). Nazivaju ga „premijerom Severnog mora”, s obzirom na to da je nadležan za zahteve i graditeljske dozvole. Na radnom stolu „premijera mora” ovog trenutka je „hrpa” od 126 zahteva za izgradnju „farmi” – 8.900 rotora, od kojih su neki i na 150 kilometara od obale, ali i tamo na dubini od 50 metara. Pojedini imaju i imena – Žil Vern, Nautilus ili Neptun. U ovako teškim, a novim stvarima nije sve kao uvek uhodano. Mnogo šta nije isprobano, a ponegde su već iskušane neugodnosti. Samo jedan proizvođač turbina usudio se da kuša sreću s vetrovima u nezaštićenim vodama Severnog mora. Reč je o preduzetništvu ruskog magnata Bekera, koji je 2010. počeo još nedovršenu farmu „Bard-1”, sa 80 turbina od po pet megavata. Od tada, stotine ljudi rade i danju i noću, po 40 ih spava u haubama „platforma-hotela”, ali kasni se i mogućnost gubitka od milijardu evra lebdi nad glavama. Šta će se dogoditi ako počnu da se nagomilavaju neuspesi i prekidi, pita se povodom cele stvari nemački „Špigl„? Ko je onaj „krajnji odgovorni”? Nemačka vlada odobrila je nedavno zakon kojim se of-šor proizvodnim turbinama garantuju podsticajne nadoknade u slučaju da ove počnu rad, a gube novac, jer na primer nisu povezane s prenosnim mrežom. Ko će platiti tu preuzetu vladinu obavezu pred investitorima u turbine - u dilemi je „Špigl„. - Neće li obaveza biti još jedan teret više za potrošače energije i tako već opterećene troškovima skretanja proizvodnje sa tradicionalne na savremenu? Priroda posla određuje ko o čemu brine, finansijeri o opasnostima neuspeha, ministri o „energetskoj revoluciji” za koju kažu da je, na šta god da se naiđe, „nezaustavljiva”. Nezaustavljiv je i turizam. Njemu se raduju na Helgolandu, ostrvu sa 59 stanovnika, gde policajci patroliraju na biciklima, a poslednje ubistvo koje se pamti datira iz 1719. godine. U to doba, na ostrvo su povremeno svraćali samo pirati. Danas su tu već redovno monteri elisnih turbina, za čije servisne baze skoro da ne može da postoji pogodnije mesto, ali još brojniji su turisti. Za mnoge među njima Helgoland je „buz rok”, „stena pijanstva”, ali ima i drugih, željnih da sa visina „stene” osmatraju sivi kovitlac Severnog mora. Dovozili su ih „puter feribotima” i do 900.000 tokom jedne godine. Taj broj poseta smanjen je kasnije na trećinu, ali i dalje je turizam lep izvor prihoda retkim ostrvskim stanovnicima. ❚❚Osmatranje vetrenjača Prosperitet Helgolanda koji predstoji naslućuje se po novoniklim zidovima i građevinama Južne luke. Kompanija RWE izgradila je trideset apartmana za svoje mehaničare, akrobate na talasima. WindMW planira smeštaj svojih. Aktivirale su se kuhinje i kuvari koji hrane ljudstvo. Gradonačelnik Jorg Singer govori o projektu i ulaganju 30 miliona evra i o povećanju broja žitelja. Računa, posada od najmanje 150 ljudi biće neophodna za održavanje vetrenjača. Dok pak Klaus Firtmajer, direktor lokalnog turizma, skoro da već sanja brodske ture i kabine s ljubiteljima „osmatranja elisa” prispelih sa kopna. Četrdeset minuta od obale! Zar je to daleko ako se sa lađe mogu videti „elise koje proizvode struju”? I „osvežiti se”, i opravdati ono – Helgoland „buz rok”? |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
7 Maj 2026 novaekonomija |
