 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
27 Apr 2016 - euractiv Kakva je budućnost nuklearne energije 27 Apr 2016 - nedeljnik Trideset godina od Černobila 27 Apr 2016 - energetikanet Njemačko-belgijski sukob oko starih NE 27 Apr 2016 - energetikanet ČEZ se okreće obnovljivim izvorima 4 Apr 2016 - energetikars Svijetu više ne trebaju nove elektrane na fosilna 29 Mar 2016 - energetikanet Je li vrijeme za mini-nuklearke? 16 Mar 2016 - energetikanet Revolucija pametne energije Britancima bi uštedila
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1149 do 1155 od ukupno 2964 vesti svet |
27 Apr 2016 - euractiv - Kakva je budućnost nuklearne energije Industrija nuklearne energije se, tri decenije nakon katastrofe u Černobilu, suočava sa izazovom bezbednosti i konkurentnosti na tržištu koje se još nije oporavilo od drame u Fukušimi 2011. i na kome se pojavljuje druge vrste energije. U svetu trenutno radi blizu 400 reaktora u 31 zemlji, a u planu je da se izgradi još 173. Procenjuje se i da će udeo nuklearne energije u proizvodnji struje u svetu porasti sa sadašnjih 11% na 18% u 2050. Povodom 30. godišnjice katastrofe u Černobilu generlani sekretar Međunarodne agencije za nukelanru energiju (IAEA) Jukija Amano naglasio je da se nuklearna bezbednost nikada ne sme smatrati gotovom stvari. "Glavna lekcija Černobila i Fukušime za sve učesnike u nuklearnom sektoru - operatere, vlasti i regulatore, jeste da se bezbednost ne sme shvatati kao gotova stvar", navoe je Amano u saopštenju. On je podsetio da nesreće ne poznaju granice i da je u oblasti nuklearne bezbednosti ključna efikasna međunarodna saradnja. Amano je ukazao i da katastrofa u centrali Fukušima Daiči 2011. pokazuje da "teška nesreća može da se desi i u tehnološki naprednoj zemlji sa kvalitetnim nuklearnim programom". Organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis je upozorila prošle nedelje na opasnosti koje donosi starenje nuklearnih postrojenja u svetu, posebno na Zapadu gde je većina centrala izgrađena tokom 1960. i 1970. godine. "Došli smo u fazu istrošenosti većine rekatora u svetu", pre svega Francuskoj, rekao je Šon-Patrik Stensil, stručnjak Grinpisa. On je dodao i da trebai mati u vidu da su reaktori uglavnom građeni pre opasnosti od nuklearnog terorizma. Bezbednost i konkurentnost glavni izazovi Bertran Bare, nekadašnji visoki rukovodilac u francuskoj kompaniji za nukelarnu energiju Areva, rekao je da se "u periodu 2006-2010. predvođao dosta snažan rast" za nukelarnu industriju koja je međutim 2011. "zalutala u magli. Nismo još sasvim izašli odatle ali ima znakova, poput novih zemalja koje žele nuklearnu energiju", rekao je on. Od oko 400 centrala u svetu gotovo trećina je u Kini. U planu je da se do 2030. izgradi još 173, od kojih će više od 10 biti izgrađeno u zemljama koje do sada nisu imale nuklearnu energiju, podaci su Svetske nuklearne asocijacije (WNA). Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će udeo nuklearne energije u proizvodnji struje u svetu porasti sa sadašnjih 11% na 18% u 2050, što bi podrazumevalo investicije od oko 4.400 milijardi dolara. Ovom rastu će pre svega doprineti zemlje u razvoju, čije potrebe za strujom rastu i zato su zainteresovane za ovu tehnologiju koja može da obezbedi velike količine struje. Evropa, koja ima dosta takvih postrojenja, poslata je "previše oprezna", ocenio je potpredsednik WNA Žan-Žak Gotro. Posledice katastrofa u Fukušimi su se osetile i u Nemačkoj koja je odmah zatvorila svojih osam najstarijih centrala. U Francuskoj se u tom periodu pojavila spremnost da se smanji udeo nuklearne energije, rekla je portparolka francuskog Grinpisa Siril Komije. Takođe, pitanje bezbednosti postalo je važno i pošto su vlasti uvele nova ograničenja. "Kinezi su odlučili da svi njihovi novi projekti budu generacija 3 (reaktora)", poput francuskog EPR-a ili Vestingausovog AP1000 (grupa Tošiba), rekao je Bare. Dve kineske kompanije CGN i CNNC su razvile sopstveni reaktor Hualong, a izgradnja prve takve centrale je počela prošle godine. "Industrija očekuje mnogo od Kine i pokretanja prvih centrala nove generacije", kaže DŽordž Kotman, predsednik Svetskog sajma nuklearnih tehnologija. Međutim, na gotovo svim gradilišitma novih centrala kasne radovi a negde se beleže i veliki dodatni troškovi, koji prelaze i 10 milijardi evra. Istovremeno prilike u energetici su se dosta promenile: cene fosilnih goriva i struje u Evropi su vrlo niske, što nikako ne olakšava finansiranje nuklearnih centrala. "Donošenje odluke o ulaganju je uvek izazov, pogotovo kada je reč o iznosu u igri", navodi predsednik francuskog udruženje ekonomista u energetici Kristof Boneri. On je dodao da je odluka tim teža jer su svi moderni reaktori još u izgradnji pa se ne zna koliko će na kraju ukupno koštati. O teškoćama u sektoru svedoči i to što kompanija EDF nikako ne može konačno da odluči da počne da gradi dva EPR reaktora u Hinkli Pointu u Engleskoj. Suprotno tome ruski Rosatom beleži rast izvoza, s obzirom da nudi povoljne finansijske uslove zemljama kupcima. Nepovoljnim okolnostima za nukelarnu energiju treba dodati i znatno smanjenje cene obnovljivih izvora energije, kao još jednog izvora sa malim emisijama CO2. "Nuklearna energija nije očigledan izbor za ulaganja jer postoje drugi načini za proizvodnju koji su manje skupi a pouzdani, i zato jedan broj zemalja okleva", kaže Siril Kormije. SAD su zatvorile više centrala posle 2010. otkako su počele da eksploatišu uljne škriljce i uvedeni novi propisi za bezbednost posle Fukušime, kao i poreski podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora energije. Nuklearna industrija mnogo očekuje i od ulaganja u obnovu postojećih postrojenja. U Francuskoj EDF procenjuje vrednost modernizacije svojih postrojenja na 50 milijardi evra. Produženje života rekatora predstavlja "finansijski kiseonik" za proizvođače, kaže Kotman. SAD nameravaju da produže životni vek svojih centrala sa 40 na 60 godina a nekih i čak na 80 godina. Procene WNA govore da će u svetu biti produžen životni vek 250 reaktora, dok će se 150 zatvoriti u narednih 40 godina, navodi Gotro. To će otvoriti put ka zatvaranju centrala za šta će biti potrebno više milijardi dolara. Bare je naveo da će taj proces početi u Nemačkoj koja planira da do 2022. godine zatvori sve centrale. Background Ukrajini je 26. aprila 2016. obeleženo 30. godina od katastrofe u sovjetskoj nuklearnoj centrali kod Černobila, što je najveća nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva. Tog dana 1986. godine, u 01.23 po moskovskom vremenu odjeknula je eksplozija koja je uništila četvrti reaktor, raznela krov i poslala oblak radioaktivnog materijala koji se raširio izvan granica Ukrajine i kontaminirao veliki deo Evrope, najviše Rusiju i Belorusiju, tada republike Sovjetskog Saveza. Odmah posle eksplozije stradao je 31 radnik nuklearke i vatrogasac, uglavnom od akutne bolesti od radijacije. Tokom naredne tri decenije hiljade ljudi je dobilo bolesti povezane s radijacijom, kao što je rak, ali ukupan broj žrtava nuklearne katastrofe i dugoročne zdravstvene posledice i danas su predmet sporenja. U čišćenju i sprečavanju širenja katastrofe učestvovalo je više od 600.000 sovjetskih civila i vojnika iz cele zemlje. Nivo radioaktivnosti u tom području i dalje je visok. Grupa razvijenih privreda G7 i Evropska banka za obnovu i razvoj obećali su 25. aprila da će dati 87,5 miliona evra za finansiranje izgradnje novog podzemnog skladišta za odlaganje potrošenog nuklearnog goriva iz centrale u Černobilu. Oko 200 tona visoko radioaktivne magme nalazi se unutar reaktora koji je razoren požarom i eksplozijom. Odmah posle katastrofe izgradjen je betonski pokrivač, nazvan "sarkofag", ali stručnjaci strahuju da bi delovi reaktora mogli da se sruše, što bi ponovo oslobodilo radioaktivni materijal u atmosferu. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
23 Apr 2026 insajder |
