 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
14 Nov 2016 - eps Skupa uloga „zelene“ energije 14 Nov 2016 - energetikanet U Kaliforniji će se graditi plutajuća VE 9 Nov 2016 - vesti Nuklearke na remontu - Francuzi bez struje? 2 Nov 2016 - b92 Ilon Mask pravi "solarni crep" za kuće budućnosti 26 Okt 2016 - energetikanet SAD ulaže značajan novac u obnovljivce 18 Okt 2016 - 021 Naučnici na korak do beskonačne energije 18 Okt 2016 - energetikanet Raste snaga svjetskih hidroelektrana
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1107 do 1113 od ukupno 2964 vesti svet |
14 Nov 2016 - eps - Skupa uloga „zelene“ energije U poslednje vreme iz različitih institucija u svetu stižu razne, često oprečne procene i podaci o tempu rasta učešća i korišćenje obnovljivih izvora energije u svetu u narednim decenijama. One idu od toga da će ovi izvori energije u najskorije vreme potpuno ovladati u svetu, do toga da će se sve zaustaviti na nekoliko desetina procenata učešća u proizvodnji primarne energije u svetu u ovom veku. Pažnju privlače vesti poput te da je Kostarika duže od dva meseca pokrivala celokupnu svoju potrošnju električne energije samo iz obnovljivih izvora. Od juna do avgusta, 76 dana neprekidno, i to se događa već drugo leto zaredom. Američki portal Renewable Energy World naveo je da je time „pokazano da male zemlje poput Kostarike, koja ima nešto manje od pet miliona stanovnika, mogu sve svoje potrebe za strujom da zadovolje bez fosilnih goriva“. Najveći deo potražnje za električnom energijom, tom prilikom, pokrivan je iz hidroelektrana (oko 80 odsto), geotermalnih elektrana (oko 13 odsto), vetroelektrana (oko sedam odsto) i solarnih elektrana (manje od jedan odsto). Ako se dodaju i drugi dani van ovog kontinuiteta, kada je to bilo moguće, može da se dođe do ukupno oko 150 dana pokrivanja potrošnje struje u Kostariki tokom jedne godine. Svakako impresivan rezultat, mada se ne govori o tome po kojoj ceni je to ostvareno i šta se događa u preostalom delu godine. Tu je i vest da je i Portugal četiri dana snabdevao svoje potrošače električne energije isključivo iz obnovljivih izvora. Nedavno su i Danska i Nemačka imale celodnevna pokrivanja potrošnje struje iz obnovljivih izvora. Prekomerni alternativni kapaciteti Državne subvencije kompanijama koje proizvode energiju iz vetra, sunca i biootpada dovele su do izuzetnog rasta kapaciteta za proizvodnju energije iz alternativnih izvora širom Nemačke. To košta nemačke poreske obveznike oko 25 milijardi evra godišnje, što je veliki rast u odnosu na 883 miliona evra u 2000. godini. Subvencije su postale toliko popularne da Nemačka danas proizvodi mnogo više električne energije iz OIE nego što može da proda. Nedavno je ministar ekonomije i energije Zigmar Gabrijel rekao u parlamentu Nemačke da su mnoge elektrane na obnovljive izvore energije skinute sa mreže zato što energija nije mogla da bude transportovana do potrošača na jugu Nemačke, kojima je bila potrebna, jer je većina vetroturbina izgrađena na vetrovitom severu. Zato je vlada odlučila da uspori izgradnju proizvodnih kapaciteta dok infrastruktura za prenos električne energije ne bude gotova. Ekspanzija kapaciteta je bila toliko brza da bi, kako je ministar Gabrijel procenio, OIE mogli da dostignu učešće od 40 odsto ukupne proizvodnje električne energije već 2020. godine, odnosno pet godina pre predviđenog roka. Prošle godine obnovljivi izvori su činili 30 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Nemačkoj. Da bi usporila tu ekspanziju, vlada Angele Merkel je odlučila da uvede limit na broj projekata alternativne energije koje će subvencionisati.To znači da će se subvencije dodeljivati na osnovu aukcija, gde će samo ponuđač sa najnižom cenom dobiti podršku da izgradi elektranu. I australijska vlada je smanjila budžet za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije za čak 35 odsto! Izvesno je da dolazi do zasićenja i stagnacije u ovoj oblasti. To ne treba toliko da čudi. U poslednjih deset godina zabežene su impresivne godišnje stope rasta, od 23 odsto za energiju vetra i čak 50 odsto za sunčevu energiju. S druge strane, kako se navodi u novom izveštaju Svetske energetske asocijacije (WEC), njihovo zajedničko učešće u svetskoj proizvodnji električne energije iznosi tek oko četiri odsto. Obnovljivi izvori su postali i veliki biznis i u njih je 2015. u svetu investirano rekordnih 286 milijardi dolara, čime je novoinstalisana snaga postrojenja sa OIE povećana za 154.000 megavata (od čega je 76 odsto iz vetroelektrana i solarnih elektrana), dok je novoinstalisana snaga konvencionalnih elektrana u istom razdoblju iznosila 97.000 megavata. I troškovi proizvodnje su znatno opali. Od 2009. godine, prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), cene solarnih panela opale su za 80 odsto, a vetroturbina između 30 i 40 odsto. U poslednjih nekoliko godina svedoci smo dramatičnog smanjenja troškova vezanih uz proizvodnju energije iz sunca i vetra, i to čak do 28 dolara za megavat-čas iz jedne vetroelektrane u Maroku i do 30 dolara po megavat-času iz jedne solarne elektrane u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema izveštaju Blumberga „New Energy Outlook 2016“, procenjuje se da će 2040. godine učešće OIE u proizvodnji električne energije u Evropi dostići 70 odsto. Učešće hidroenergije, solarne energije i energije vetra u SAD, kako piše u prognozi Blumberga o svetskoj energetici, trebalo bi da poraste sa 14 odsto u 2015. na 44 odsto 2040. godine. Prema ovim predviđanjima, OIE će na svetskom nivou premašiti učešće gasa 2027. godine, a prevlast nad ugljem trebalo bi da usledi 2037. godine. Mada je izvesno da je reč o ozbiljnim i skupim analizama, na osnovu kojih su date neke bitnije procene u vezi sa navedenim i drugim vaganjima učešća obnovljivih izvora energije u narednim godinama i decenijama, na drugoj strani se čuju i mišljenja eminentnih stručnjaka da to neće biti tako i da postoji mit o ulozi obnovljivih izvora energije. Ovih dana pažnju javnosti privuklo je i izlaganje predsednika Naučnog veća za naftu i gas pri Hrvatskoj akademiji nauka i umetnosti Mirka Zelića. – Ako svet danas troši godišnje oko 11,5 milijardi tona ekvivalentne nafte (ten) primarne energije, a do 2035. godine potrebe će da dostignu oko 18 milijardi ten, pitanje je iz kojih izvora bi se proizvela tolika energija. Mogu li uopšte obnovljivi izvori do tih godina da pokriju makar i 30 odsto globalnih potreba za energijom – zapitao se akademik Zelić. On se pozvao i na procene velikog broja eminentnih svetskih energetskih stručnjaka da će fosilni izvori energije da igraju veoma važnu ulogu u ovom veku i da pad investicija u ovoj oblasti može lako da izazove ozbiljnu energetsku krizu. – Ono što u datim okolnostima može da se uradi jeste traženje sinteze između fosilnih i obnovljivih energenata. Svet, u prelaznom periodu, mora da osigura dovoljne zalihe fosilnih goriva. Zato obnovljivi izvori energije moraju danas da se posmatraju samo kao dopunski i dobrodošli, ali još ne mogu da budu noseći element svetske energetike – konstatovao je Zelić. Očigledno je, dakle, da procenama rasta učešća obnovljivih izvora energije u narednim decenijama treba dosta ozbiljnije i sveobuhvatnije da se pristupi. Trebalo bi da se ima u vidu i to da su „obnovljivci“ nestabilan izvor energije i da će termoelektrane zbog pouzdanosti rada elektroenergetskih sistema još dugo imati posla, za razliku od nuklearki, koje su anatemisane. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
29 Apr 2026 seebiz |
