 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
16 Jan 2017 - energija Bez uglja se ne može 16 Jan 2017 - energija „Gugl“ potpuno „zelen“? 12 Jan 2017 - seebiz UAE planiraju ogromna ulaganja u OIE 11 Jan 2017 - bizlife Solarna energija uskoro jeftinija od klasične 11 Jan 2017 - b92 Budućnost je stigla: Oni se voze na vetar 11 Jan 2017 - b92 Država spasava posrnulu nuklearku 6 Jan 2017 - dnevnik Kina ulaže 361 milijardi dolara u OIE
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1079 do 1085 od ukupno 2964 vesti svet |
16 Jan 2017 - energija - Bez uglja se ne može Posle silnih zagovaranja i pritisaka da se ugalj odbaci, ispostavlja se da takvi trendovi u ovom trenutku nisu realni. U poslednje vreme svedoci smo raznih promena u izjavama i potezima nekih čelnika Evropske komisije, što ukazuje da se nešto menja u dosadašnjem tretmanu. U ponašanju Brisela, kada je reč o klimatskim promenama, odnedavno se uočava naklonost prema uglju, a s tim u vezi, Evropska komisija priprema i izmene pravne regulative. Dok Evropska komisija tvrdi da je nastupila sa ambicioznim paketom mera u pravcu sprečavanja klimatskih promena na nedavno održanoj globalnoj klimatskoj konferenciji u Marakešu, njen novi predlog regulative o tržištu električne energije, koji je dospeo do američkog portala Politiko, najavljuje mogućnost subvencionisanja novih termoelektrana na ugalj, uz otežavanje prilika za korisnike obnovljivih izvora energije. Reč je o, za mnoge spornom, uvođenju mehanizama kapaciteta širom Evropske unije. Portal konstatuje da principi dizajna za mehanizme kapaciteta (korišćenje uglja za rezervne kapacitete u termoelektranama, kada vetroelektrane i solarne elektrane ne rade) znače da on ima potencijal da se koristi za subvencionisanje novih termoelektrana na ugalj. Prethodno je usledila i optužba da Evropska komisija, takozvanim Junkerovim planom, podstiče upotrebu uglja, umesto da deluje obrnuto. Grupa nevladinih organizacija objavila je analitički izveštaj kojim ukazuje da čak 15 odsto Junkerovog plana za podsticanje privatnih investicija, vrednog 21 milijardu evra, stimuliše upotrebu uglja, što je u suprotnosti s klimatskim ciljevima EU. Prema analizi, fosilna goriva u ukupnom volumenu finansiranja učestvuju sa 15 odsto. A te su investicije, kako je navedeno, daleko od inovativnih projekata i projekata sa nultom karbonskom emisijom, koji bi trebalo da pomognu Evropi da postigne ciljeve iz Pariskog klimatskog sporazuma. Suprotno od očekivanja Evropski poslanik i portparol parlamentarne grupe Zelenih za pitanja energetske politike Klod Turmes objavio je ovih dana pregled kompletnog paketa novih energetskih mera Evropske komisije i postavio pitanje: Da li su potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič i komesar za klimatsku politiku i energiju Arijas Kanjete zaista odani promovisanju nove energetske politike? Jer, kako je naveo, prvi od procurelih dokumenata komisije uočava više tržišnih prepreka za obnovljive izvore energije. S druge strane, nema nijedne mere koja uklanja privilegije uglju i nuklearnoj energiji i mehanizmi rezervnih kapaciteta će, kako konstatuje Turmes, ohrabriti izgradnju novih termoelektrana na ugalj u Evropi. Očigledne su promene u energetskoj orijentaciji u vrhu EK. Kada je reč o svetskom tržištu, tu su stvari već krenule drugim tokom. Uprkos predviđanjima o „izumiranju“ uglja, on je sada jedna od „vruće robe“ na svetskom tržištu i očekuje se dalji rast tražnje. Porast kineskog uvoza uglja, kojim se kompenzuje smanjenje domaće proizvodnje, prouzrokovalo je porast cena uglja u Evropi do maksimuma u poslednjih 18 meseci. Trgovci predviđaju dalje poskupljenje uglja. – To je roba koja je bila na klizavom terenu tokom prethodne četiri godine i sada beleži neverovatan oporavak - rekao je Erik Stavset, analitičar u firmi „Arktik sekjuritiz“. Nemačka je najavila da će posle zatvaranja nuklearki krenuti i sa zatvaranjem termoelektrana na ugalj, ali odnedavno je izvesno da se i tu nešto menja. Nemački ministar privrede Sigmar Gabrijel izjavio je da Nemačka neće odustati od lignita pre 2040. godine, jer vlada traži način da osigura minimum gubitaka radnih mesta u pogođenim regijama sa ugljenokopima. Nedavno se nemačka vlada distancirala od početnih predloga kojima je trebalo da se utvrdi plan za postepeni izlazak iz korišćenja uglja u proizvodnji električne energije, u skladu sa nacionalnim klimatskim planom. To je očigledan zaokret u nemačkoj energetskoj politici, jer je ovde ovladalo mišljenje da sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije zahteva trajnu i sigurnu osnovu, koja ne zavisi od vremenskih prilika, iz koje će se proizvoditi električna i toplotna energija. Sada nemački stručnjaci tu osnovu vide u do sada dosta potcenjenom i zaboravljenom uglju! „Zelena termoelektrana“ To je bio i povod da se nedavno predstavi novo postrojenje – blok RDK-8, u vlasništvu „EnBwa“, kao najefikasnija parna termoelektrana na ugalj u Evropi, sa do sada nedostižnih 47,5 odsto iskoristivosti uglja, koji je ovu elektranu uveo u Ginisovu knjigu rekorda. Ona je ekološki prihvatljivija od svih postojećih elektrana ovoga tipa, jer ima za 40 odsto manju emisiju ugljen-dioksida. Pritom je godišnja potrošnja uglja smanjena za 275.000 tona. Većina stanovništva i organizacija u Nemačkoj smatra da je ugalj veliki zagađivač, ali da sa ovako modernom tehnologijom to nije slučaj. I Britanci su se, po svemu sudeći, vrlo brzo predomislili. Odluka da napuste Evropsku uniju, izvesno je, primorala ih je da dobro razmisle o odustajanju od već dogovorenog zatvaranja termoelektrana na ugalj do 2023. To se vidi i po tome što će termoelektrane na ugalj ove zime dobiti finansijsku podršku za rad. Na drugoj strani, francuski predsednik Fransoa Oland objavio je na nedavnom sastanku o klimatskim promenama u Marakešu da će njegova država do 2023. ugasiti sve preostale termoelektrane na ugalj na svojoj teritoriji i da će za najdalje sedam godina biti država bez termoelektrana koje za proizvodnju električne energije koriste ugalj. Oland je tada iskoristio priliku da napadne budućeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je obećao da će ova zemlja istupiti iz Pariskog sporazuma i da će američku potrebu za energijom zadovoljiti ugljem, odnosno sirovinom čiju su upotrebu potpisnice navedenog sporazuma pristale da znatno smanje. Dakle, zbivanja sa korišćenjem uglja ni izbliza neće biti tako jednostavna kao što se mislilo u nekim razvijenim zemljama. Na Starom kontinentu je zaustavljeno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja, a van Evrope se ni ranije nisu mnogo upinjali da eliminišu ugalj, jer je jasno da je u svetu „crno zlato“ dominantan energent za proizvodnju električne energije. Na primer, Poljska čak skoro 96 odsto električne energije dobija iz uglja, Kina 80 odsto, SAD 56 odsto... Svaka zemlja ima svoje specifičnosti i mora da nađe meru korišćenja obnovljivih i konvencionalnih izvora energije koja omogućuje održivi ekonomski razvoj i čistu životnu sredinu. Izvesno je da to sa brzim proterivanjem uglja neće ići nimalo lako i, prema nekim novim procenama, na globalnom nivou se ne očekuje smanjenje potrošnje uglja sve do 2050. Neke projekcije ukazuju čak i na dalji rast potrošnje. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
15 Apr 2026 forbes |
