 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
12 Feb 2026 - dnevnik GDE JE STRUJA NAJSKUPLJA U EVROPI 12 Feb 2026 - b92 AI kao "spas i prokletstvo" 12 Feb 2026 - vesti Uprkos problemima pokrenuta najveća nuklearka na svetu 6 Feb 2026 - beta Data centri i veštačka inteligencija troše 1,5 odsto svetske električne energije 4 Feb 2026 - blic Kina ne odustaje od uglja! 4 Feb 2026 - blic Napravili bateriju koja će nadživeti i automobil 31 Jan 2026 - biznis Proizvodnja nuklearne energije u EU povećana za 4,8 odsto u 2024. godini
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 106 do 112 od ukupno 3036 vesti svet |
12 Feb 2026 - b92 - AI kao "spas i prokletstvo" Jedan upit putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje, što za 700 miliona upita dnevno predstavlja godišnji utrošak jednak potrošnji 35.000 američkih domaćinstava i količini pijaće vode dovoljnoj za potrebe 1,2 miliona ljudi. Svaka interakcija sa ChatGPT-jem zasnovana je na ogromnoj fizičkoj infrastrukturi: serverima koji gutaju električnu energiju, rashladnim sistemima koji troše vodu, čipovima izrađenim od retkih metala, kablovima od bakra i silicijumskih pločica koji spajaju sve te procese u jedinstvenu mrežu, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u analizi "AI i globalna trka za energijom, vodom i metalima". Paradoksalno, veštačka inteligencija je istovremeno najveći potrošač i najveća nada energetske tranzicije, navela je autorka analize Katarina Stančić. Dok AI sistemi gutaju ogromne količine električne energije, oni nude i alate koji mogu pomoći da se ta energija koristi racionalnije. Već danas, algoritmi optimizovani za energetske mreže mogu precizno da predviđaju proizvodnju iz vetra i sunca, da balansiraju fluktuacije potrošnje u realnom vremenu, pa čak i da automatski preusmeravaju višak energije tamo gde je najpotrebniji. Kreativna rešenja U industriji, veštačka inteligencija analizira procese grejanja, hlađenja i transporta kako bi smanjila gubitke, dok se u gradovima koristi za upravljanje saobraćajem, osvetljenjem i javnim zgradama stvarajući prve obrise "pametne energetske infrastrukture". Postoje i kreativna rešenja koja pokušavaju da ublaže ekološki otisak samih data centara. U Helsinkiju i Stokholmu, toplota koja nastaje radom servera preusmerava se u sisteme daljinskog grejanja i koristi za zagrevanje stambenih zgrada. Na Islandu, gde je hlađenje prirodno olakšano klimom, energija se gotovo u potpunosti dobija iz geotermalnih izvora, pa data centri tamo funkcionišu kao deo zatvorenog energetskog kruga. Drugim rečima, AI može postati i deo rešenja, a ne samo deo problema. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
8 Sep 2026 telegraf |
