 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
28 Avg 2026 - nedeljnik Zašto (ni)smo na pragu baterijskog buma? 25 Avg 2026 - blic EPS: Trošite struju racionalno, spremni smo za novi toplotni talas 25 Avg 2026 - mondo Direktor SEPEKS-a upozorio da nas čeka teška zima zbog suše 19 Avg 2026 - rtv EPS pokriva potrebe za električnom energijom iz sopstvene proizvodnje 17 Avg 2026 - danas Hidroelektrana Bistrica će obezbediti Srbiji sigurno snabdevanje 17 Avg 2026 - rts Cene električne energije u regionu do 700 evra – da li Srbija ima razloga za brigu 17 Avg 2026 - ekapija Verozelena biće na mreži 2028. godine
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5524 vesti Srbija 
|
28 Avg 2026 - nedeljnik - Zašto (ni)smo na pragu baterijskog buma? U ponedeljak, 24. avgusta 2026. godine u 15:15 časova, potrošnja električne energije u Srbiji dostigla je 4.054 megavata, dok je domaća proizvodnja iznosila svega 3.000 megavata. To znači da je Srbija u tom trenutku više od 30 odsto svoje potrošnje pokrivala uvozom, preuzimajući 1.225 megavata struje iz susednih sistema. Zvanični podaci Elektromreže Srbije u tom piku potrošnje pokazali su i da smo se gotovo u potpunosti oslonili na ugalj, pa je iz termoelektrana dolazilo čak 82,8 odsto ukupno proizvedene struje, odnosno 2.485 megavata. Usled letnje suše, hidroelektrane su pokrivale svega 413 megavata, dok je reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta trošila dodatnih 168 megavata u režimu pumpanja vode. odakle trenutno uvozimo struju? Da bi se pokrio domaći manjak i obezbedio rad pumpnih akumulacija, struja je u Srbiju masovno ulazila sa severa i istoka, najviše iz Mađarske sa 623 megavata, Rumunije sa 431 megavatom, Hrvatske sa 307 megavata i Bugarske sa 237 megavata. To je i presek situacije u kojoj se našao srpski elektroenergetski sistem, koji u satima najveće letnje potražnje nema dovoljno sopstvene fleksibilnosti, pa je prinuđen na uvoz od komšija koji su, poput Bugarske, ugradnjom baterijskih skladišta već naučili kako da sačuvaju energiju i obore cene na mreži. Štaviše, Bugarska je kroz masovnu integraciju baterijskih skladišta uspela ne samo da obezbedi stabilnost svog sistema i zadrži među najnižim cenama struje u regionu, već i da značajne količine energije izvozi. Da li bi Srbija trebalo da se ugleda na Bugarsku, pa i da pokuša da je stigne? Sa jedne strane, postoji značajna zainteresovanost investitora koji žele da ulažu u baterijske sisteme, ali im na putu stoje regulatorno-birokratske barijere. Baterijskih sistema u srbiji „praktično nema“… Potreba za savremenim kapacitetima za skladištenje električne energije nikada nije bila veća ali su industrijska baterijska skladišta u Srbiji još u povoju, a Srbija se u upravljanju mrežom i balansiranju sistema i dalje primarno oslanja na kapacitete izgrađene u prošlom veku. “Srbija trenutno raspolaže zanemarljivim kapacitetima u elektrohemijskim skladištima energije (BESS), odnosno praktično ih nema. Postoji nekoliko instalacija u okviru solarnih elektrana priključenih na distributivni sistem električne energije, dok se izgradnja većih kapaciteta očekuje. Naš elektroenergetski sistem se za balansiranje i dalje primarno oslanja na reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta instalisane snage 614 MW, koja je decenijama jedini značajan izvor sistemske fleksibilnosti”, kaže za Nedeljnik Danijela Isailović, menadžerka udruženja OIE Srbija. …ali je podneto 55 zahteva za priključenje Prema njenim rečima, sa izmenama zakonske regulative tokom 2024. godine i zahtevima EMS-a za balansiranje, tržišni interes je vidljivo porastao. “ Prema podacima operatora prenosnog sistema, do sada je podneto 55 zahteva za priključenje ukupno 2.021 MW / 5.899 MWh baterijskih skladišta. Ti kapaciteti se dele na samostalna skladišta (stand alone), oko 1.073 MW / 2.982 MWh kroz 11 projekata, i skladišta uz postrojenja na obnovljive izvore, oko 948 MW / 2.917 MWh kroz 44 projekta. Većina ovih projekata je i dalje u fazi projektovanja, izrade studija priključenja, pribavljanja dozvola i pripreme ugovora. Naša procena je da će prvi veći BESS biti izgrađen u okviru solarnih elektrana Noćaj 1 i 2 za koje je pribavio dozvole naš član Fortis”, ističe Isailović. Veliki broj podnetih zahteva za priključenje možda stvara privid da je Srbija na pragu baterijskog buma, ali analitičari upozoravaju da je realnost znatno složenija. Zbog tehničkih i administrativnih prepreka, većina ovih projekata zarobljena je u fazama izrade studija i pribavljanja dozvola, bez jasnog vremenskog okvira kada bi mogli stupiti na mrežu. Još dve karakteristike ovog portfelja su ograničavajuće. “Prvo, baterijski sistemi u najvećem broju projekata primarno su orijentisani na balansiranje, a ne i na druge uloge BESS-a kojima bi se, kao u slučaju Bugarske, doprinelo širem sistemu: vremenskom pomeranju viškova proizvodnje, upravljanju zagušenjima u mreži, pružanju sistemskih usluga i tržišnoj arbitraži. Drugo, iako se poslednje dve godine pojavio i značajan broj projekata po principu samostalnog BESS-a, kao u Bugarskoj, procedura priključenja u Srbiji je i sa tehničkog i sa administrativnog ugla prekomplikovana. Realno je očekivati da će samo pojedinačni projekti dostići fazu potpisivanja ugovora u kratkom roku, te da Srbija neće dobiti ozbiljne kapacitete BESS-a u 2026. i 2027. godini“, upozorava Marijan Rančić, direktor poslovnog razvoja u kompaniji New Energy Solution i član OIE Srbija. Sistemski problemi Jedan od najvećih sistemskih problema u Srbiji trenutno predstavlja tretman hibridnih postrojenja. Ukoliko investitor koji već poseduje operativnu solarnu ili vetroelektranu želi da na istoj lokaciji ugradi baterijski sistem kako bi sačuvao viškove energije, domaći propisi od njega zahtevaju da prođe kroz identičnu proceduru priključenja kao da gradi potpuno novu elektranu. Ovakav administrativni pristup direktno usporava primenu najbržeg i najjeftinijeg vida fleksibilnosti, jer se umesto brze dogradnje postojećih objekata investitori izlažu višemesečnim i višegodišnjim birokratskim procedurama. Da bi se razumeo obim prilike koju Srbija propušta zbog sporih procedura, dovoljno je pogledati podatke iz najnovijeg izveštaja globalne organizacije Ember o napretku baterijskih tehnologija u svetu. Bugarska i čile na svetskom vrhu Prema analitici Embera, solarna energija je u prvoj polovini ove godine dostigla rekordnih 10 odsto udela u globalnoj proizvodnji struje, pri čemu u podnevnim satima pokriva preko četvrtine svetske potražnje. Međutim, bez skladištenja energije, solarni doprinos nakon zalaska sunca pada na nulu, ostavljajući elektroenergetske sisteme ranjivim i zavisnim od skupih fosilnih goriva. Bugarska je na ovaj izazov odgovorila najbržom integracijom baterija u Evropi. Od gotovo nultog kapaciteta u 2023. godini, Bugarska je do maja ove godine instalirala 8,6 gigavat-sati baterijskih skladišta. Prema podacima Embera, Bugarska i Čile danas predvode svet po sposobnosti da sačuvaju solarnu energiju, jer mogu da preusmere preko 77 odsto svoje nove dnevne solarne proizvodnje u van-sunčane sate. Tokom letnje krize i suše na Dunavu, kada su nuklearke u Mađarskoj i Rumuniji imale ozbiljne probleme, Bugarska je zahvaljujući kombinaciji nuklearke Kozloduj, solara i baterija uspešno pokrivala 24 odsto svoje večernje potražnje iz solara i baterija. Oko šezdeset odsto sačuvane energije iskorišćeno je za domaću potrošnju i obaranje cena, dok je preostalih četrdeset odsto izvezeno u Rumuniju i Grčku. Odakle bugarskoj novac za investicije u baterijske sisteme? U domaćoj javnosti, kako kaže Marijan Rančić, često se može čuti opravdanje da je Bugarska svoj baterijski bum ostvarila zahvaljujući stotinama miliona evra iz evropskog programa RESTORE i Mehanizma za oporavak i otpornost, koji nisu direktno dostupni zemljama koje nisu članice Evropske unije. “Sredstva iz programa RESTORE bila su katalizator, ne suština. Grantovi su išli do 50 odsto opravdanih troškova, uz gornju granicu od 80.000 evra po MWh korisnog kapaciteta. U prvoj rundi odobreno je oko 587 miliona EUR, a u drugoj dodatnih 117 miliona EUR za 31 projekat i preko 4 GWh (na 93 pristigle prijave). Tih približno 700 miliona evra javnih sredstava pokrenulo je znatno veći obim privatnih ulaganja, procenjen na red veličine oko 2 milijarde evra. Otuda i ocene pojedinih posmatrača da je izgradnja bila preterana ili nepotrebna, koje su se u međuvremenu pokazale kao promašene, jer su baterije tokom suše i rekordnog pada vodostaja postale upravo onaj stabilizacioni oslonac koji je hidroenergiji nedostajao”, objašnjava direktor poslovnog razvoja kompanije New Energy Solution. Iako je tačno da Srbija ne može direktno koristiti ove specifične fondove namenjene članicama Unije, tvrdnja da naša zemlja nema pristup evropskom novcu za baterijska skladišta predstavlja potpunu zabludu. finansijski mehanizmi dostupni Srbiji Srbiji su, kako ističe naš sagovornik, na raspolaganju poprilično izdašni finansijski mehanizmi, pre svega kroz Plan rasta za Zapadni Balkan i Instrument za reforme i rast, čiji je ukupan okvir procenjen na šest milijardi evra do 2027. godine, pri čemu je za Srbiju indikativno opredeljeno oko 1,6 milijardi evra. Pored toga, na raspolaganju su bespovratna sredstva iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), fondovi IPA III i izuzetno povoljni zajmovi međunarodnih finansijskih institucija kao što su EIB, EBRD i KfW. “Do sada odobreni srpski projekti u okviru Plana rasta odnose se na hidroelektranu Potpeć (15,8 miliona EUR podrške) i solarno termalno postrojenje u Novom Sadu (25 miliona EUR podrške), dok baterijska skladišta još nisu među podržanim projektima. Upravo tu je prilika: Srbija bi kroz WBIF i Instrument za reforme i rast mogla da kandiduje BESS kao prioritet, ali to zahteva pripremljene, dozrele projekte i regulatorni okvir koji ih čini bankabilnim. Grant sredstva ovde nisu zamena za tržište, već poluga koja obara trošak kapitala i ubrzava ulazak privatnih investitora”, savetuje Rančić. Kako odabrati prioritete za ulaganja? Iskustvo susedne Bugarske, ali i podaci globalnih istraživanja, jasno pokazuju da država ne mora sama da investira milijarde u izgradnju skladišta. Uloga države je da stvori predvidiv regulatorni okvir koji će privatnim investitorima omogućiti sigurno ulaganje. Naš sagovornik zato zaključuje da Srbija, ukoliko želi da napravi iskorak poput Bugarske, mora da odabere tri prioriteta i sprovede ih u delo. Prvi prioritet je omogućavanje jednostavne i brze hibridizacije. “Vlasnicima postojećih i novih solarnih i vetroelektrana mora se omogućiti da ugrade baterijske sisteme bez ulaska u dugotrajne procedure novog priključenja, čime bi se u najkraćem roku dobile značajne količine fleksibilnosti na mreži. Drugi korak jeste uspostavljanje jasne, transparentne i vremenski oročene procedure za priključenje samostalnih baterijskih skladišta. Investitori moraju unapred znati tačne rokove, tehničke uslove i troškove priključenja, po ugledu na model koji je primenila Bugarska”, kaže Rančić. Treći korak je omogućavanje baterijskim sistemima da učestvuju na svim nivoima tržišta električne energije. “Baterije u Srbiji moraju dobiti mogućnost da ostvaruju prihod kombinovanjem više usluga, od pružanja sekundarne i tercijarne rezerve i upravljanja zagušenjima u mreži, do trgovine na dnevnim berzama i učešća u mehanizmima obezbeđenja snage”, objašnjava naš sagovornik. Srbija, dakle, poseduje sve preduslove da postane lider u zelenoj tranziciji regiona, jer ima izuzetan solarni potencijal, veliku zainteresovanost privatnih investitora i dostupna evropska sredstva. Jedina prepreka koja stoji između Srbije i stabilnog energetskog sistema može da bude brzina kojom će domaće institucije prilagoditi propise i omogućiti baterijama da preuzmu svoju ulogu na mreži. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
28 Avg 2026 nedeljnik |
