 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
20 Apr 2026 - kurir EPS treba da buder operator buduće nuklearke elektrane 20 Apr 2026 - ekapija Na mjestu pepelišta termoelektrana Kolubara A i Morava do 2029. niču solarne elektrane 20 Apr 2026 - euronews Plug in solarni paneli u Srbiji 15 Apr 2026 - danas Do 2035. godine oko sedam milijardi evra za ulaganja u elektroenergetiku 15 Apr 2026 - biznis Solarni balkonski paneli od 500 evra niču u Nemačkoj, kod nas ih koči regulativa 15 Apr 2026 - euronews Evropa uvela novu taksu, Srbija već trpi posledice 15 Apr 2026 - euronews Koje su uštede od solarnih panela, a kakva je situacija na terenu
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5442 vesti Srbija 
|
1 Okt 2024 - euronews - Đerdap 3 ključan u energetskoj budućnosti Balkana Reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3, čija se izgradnja pripremana već decenijama, mogla bi da postane ključni igrač u energetskoj budućnosti Balkana. Sa procenjenim troškom od više milijardi evra, ovaj ambiciozni poduhvat Srbije i Rumunije, a za koji su zaintesovane SAD, mogao bi da ima uticaj na celo evropsko tržište. istraživali smo - šta koči njegovu realizaciju. Još jedan projekat koji bi mogao biti deo saradnje SAD i Srbije u energetici mogao bi biti gradnja Đerdapa 3. O tome je pre dve godine razgovarano sa američkom kompanijom Behtel. Prema najnovijim informacijama, projekat Đerdap 3 je u završnoj fazi izrade studije opravdanosti. Troškovi se procenjuju na milijarde evra, a završetak se ne očekuje pre 2035. godine, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike. "Naše očekivanje je da će se u narednih mesec dana završiti dodatni deo koji se naziva marketsimulacije, kako bi se razumeo finansijski uticaj ireverzibilnih hidroelektrana na Đerdapu ‚1 u nekim dugoročnim prognozama a nakon", kaže za Euronews Srbija državni sekretar u nadležnom ministarstvu Veljko Kovačević. Planira se izgradnja reverzibilne hidroelektrane na Dunavu sa kapacitetom od 1.200, 1.800 ili 2.400 megavata, što će zavisiti od dogovora sa Rumunima. To bi, kako navodi Kovačević, omogućilo čuvanje viška struje. "Mi za sad idemo ka tome da ona bude ne manja od 1.800, Rumunija u tom slucaju postaje korisnik projekta. rez 2.400 megavata značilo bi promenu energetske slike širom regiona”, objašnjava za naš medij državni sekretar. Rumuni zainteresovani, ali uz preduslove Rumunija, koja je ključni partner u ovom projektu, jeste zainteresovana, ali uz preduslove. "Moramo osigurati da izgradnja Đerdap 3 ne bude na štetu postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2, i da svi učinimo sve što je potrebno kako bi se očuvala proizvodnja i ekološka ravnoteža", piše u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike Rumunije. Naša redakcija se obratila Ministarstvu energetike Rumunije za dodatan komentar, ali nismo dobili odgovor. Poznavaoci ukazuju na dodatne aspekte koje treba razmotriti, pa tako novinarka "Energija Balkana Jelica Putniković smatra da bi Srbija imala značajnu korist od dodatne struje. "Treba sve da se ispita i da se odredi gde bi bilo akumulaciono jezero. Pošto je Evropa poprilično iskoristila svoje hidropotencijale, ovo bi značilo da bi Srbija tu struju mogla veoma skupo da prodaje u inostranstvu", kaže za Euronews Putniković. Ona takođe naglašava da Rumunija koristi pregovaračku poziciju posebno u svetlu istorijskih nesuglasica oko hidroelektrana Đerdap 1 i 2. “Podsetila bih da Rumuni nisu ispoštovali sve sto je trebalo oko Đerdapa 1 i 2 za vreme Tita, jer Srbija ima posledice, podignute su podzemne vode, potpoljen je deo naselja koja su bila nizvodno od hidroelktrana, i oni to nisu sve isplatili Jugoslaviji, odnosno Srbiji", dodaje naša sagovonica. Prva reverzibilna hidroelektrana u Srbiji nalazi se u Bajinoj Bašti. Iako znacajna kao pionir, njeni kapaciteti su relativno mali. Ceo projekat "na dugom štapu" S druge strane, profesor Nikola Rajaković takođe ističe da je srpska strana voljna da gradi Đerdap 3, navodeći da se radi o strateškom projektu za našu zemlju. "To je reverzibilna hidroelektrana u perspektivi, koja je od ogromnog značaja za energetsku tranziciju koja je pred nama. Energetska tranzicija podrazumeva dekarbonizaciju energetskog sektora. To znači uvođenje jako mnogo solarnih i vetroelektrana u pogon. One imaju svoju karakteristiku, to je bitna karakteristika tih elektrana, da imaju varijabilnu proizvodnju. Tu varijabilnu proizvodnju neko mora da uravnotežuje", objašnjava Rajaković naglasivši da je Đerdap 3 "idealna opcija da se to radi". Međutim, kako je rekao za našu televiziju, Đerdap 3 ima još dosta otvorenih pitanja, te da je ceo projekat "na dugom štapu". "Otvorena pitanja su to što je u nacionalnom parku, zajedničko korišćenje voda Dunava sa susednim zemljama Rumunijom i Bugarskom i konačno teren na kom bi trebalo da bude to gornje akumulaciono jezero koji je, sva je prilika, vodopropustan, i potrebno je to vrlo pažljivo analizirati", ističe profesor. Govoreći o najavama da bi američki Brehtel mogao da gradi reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3, Rajaković kaže da je to moguće očekivati. "Projekat je sigurno, ja kako ga vidim, u svojoj osnovi vrlo pozitivan energetski gledano. E sad, mora se napraviti dobra analiza ulaganja i efekata tih ulaganja i onda doneti konačne odluke. Ima smisla. Analize sigurno imaju smisla, a odgovor ćemo vrlo skoro saznati", zaključuje profesor sa Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
15 Apr 2026 danas |
