 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
29 Apr 2026 - blic Negativne cene električne energije prvi put na srpskoj berzi od 5. maja 29 Apr 2026 - nin Neophodno je da uspešno privedemo kraju transformaciju EPS-a 29 Apr 2026 - insajder Srbija će imati adekvatan kadar za izgradnju prve nuklearke do 2040 29 Apr 2026 - politika Niš spreman za gradnju velike gasne elektrane 23 Apr 2026 - biznis Elektromreža Srbije potpisala ugovor o dogradnji trafostanice Bajina Bašta 23 Apr 2026 - euronews Srbija povećala kapacitete obnovljivih izvora energije na 1.232 megavata 23 Apr 2026 - vreme Hoće li vestačka inteligencija da smanji greške sa računima za struju
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
9 Feb 2023 - novaekonomija - Šta se menja u Zakonu o obnovljivim izvorima energije? Izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije treba da reše pitanje izgradnje novih elektrana na vetar i sunce. Među glavnim pitanjima navodi se da li će priključenje obnovljivih izvora na distributivnu mrežu biti skuplje od ostalih. Kako prenosi Klima 101, zbog vanrednog broja zahteva operater prenosnog sistema (Elektromreža Srbije, EMS) bio je prinuđen da obustavi rešavanja zahteva. Kako se dodaje, to piše i u obrazloženju predloženih izmena i kao razlog navodi očuvnaje sigurnosti rada elektroenergetskog sistema. To kako se podseća, može dovesti do (skupih) nesigurnosti u radu sistema zbog problema balansiranja predviđenih i realnih vrednosti proizvodnje. Cilj predloženih izmena je, samim tim, pre svega da se priključenja novih (obnovljivih) izvora električne energije učine sigurnijim po elektrodistributivnu mrežu. Predložene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije ne odnose se na individualna domaćinstva koja su već, ili koja planiraju da postanu kupci-proizvođači, odnosno prozjumeri. Najavljuje se da će proizvođači struje iz OIE preuzeti deo troškova balansiranja u postupku priključenja, kao i ograničenje od 400 KW (kilo-vata) prioritetnog preuzimanja električne energije. To je de fakto vrednost preuzete energije na koju će svi proizvođači iz obnovljivih izvora biti ograničeni ako dođe do ugrožavanja rada sistema, a koja je u skladu sa direktivama EU. Ona po planu treba i da se prepolovi 2026. godine. Ukratko, priključenje će biti skuplje za proizvođače iz obnovljivih izvora, a korišćenje njihove struje biće ograničeno, ukoliko za time bude potrebe. „Izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije logična su posledica izostanka implementacije Zakona koji je usvojen pre skoro dve godine“, kaže za Klimu 101, Danijela Isailović iz udruženja Obnoviljivi izvori energije Srbije, koje okuplja veliki broj energetskih kompanija. To udruženje, kako se navodi, vidi taj predlog ministarstva kao pokušaj da se odblokira proces i omogući se održavanje prvih auckija i izgradnja novih obnovljivih izvora energije (OIE). NEPOZNATI RIZICI Međutim, iako se o njemu priča već više godina, taj ključan problem „ugroženosti sistema“ zapravo je kako se ocenjuje, poprilično misteriozan. „Ja nisam video da postoji istraživanje koje bi pokazalo na koji bi način u stvari solarne ili vetroelektrane ugrozile elektroenergetski sistem Srbije, mada često čujem kako se o tome priča“, kaže Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU. Kako dodaje, on je naprotiv primetio neka rešenja koja pokazuju da naš sistem ima fleksibilnost: „Jako je teško doneti odluku o tome ko se priključuje, a ko ne, bez jasnih kriterijuma i nedovoljno realnih podataka o samoj mreži.“ Prema poslednjim podacima, kako se dodaje, solar i vetar su obezbedili više od 22 odsto električne energije u EU prošle godine i tako učinili da varijabilni obnovljivi izvori prvi put budu najveći pojedinačni izvor struje u Uniji. Neka novija istraživanja ukazuju na to da se u EMS potcenjuje kapacitet elektroenergetskog sistema da prihvati nove varijabilne izvore. „Najviše me je iznenadilo to što je EMS-u data mogućnost da odredi obavezu obezbeđivanja novog kapaciteta iz konvencionalnog izvora ukoliko se na mrežu priključuje proizvođač iz OIE koji može da utiče na sigurnost rada sistema“, kaže za energetski ekspert Nenad Jovanović. On kaže kako to može da znači i da pored vetroelektrane dobijete obavezu da izgradite gasnu elektranu koja će omogućiti siguran rad sistema: „Ovakva formulacija se u potpunosti kosi sa ciljevima Zakona o korišćenju OIE“, dodaje Jovanović. Ilija Batas Bjelić ocenjuje da u priči o velikim solarnim i vetroelektranama ostaju samo veliki igrači: „Cilj je da se izvuku oni koji će najbolje ‘plivati’ uvođenjem tržišnih elemenata. U pitanju je sledeći način razmišljanja: imate problem gužve u tramvaju, pa kako biste je smanjili, vi prosto podignete visinu stepenika da neki ne mogu da uđu“, kaže Ilija Batas Bjelić. Prema njegovim rečima, dobija se manja gužva, ali se pravi vrlo specifičnu kategorizaciju „ko može, a ko ne može da se vozi“. KOJE SU POSLEDICE? „Najveći dobitnik ovih izmena je operater prenosnog sistema (EMS). Njemu je data dodatna privilegija“, kaže Nenad Jovanović. Kako se dodaje, ono što se sigurno menja je cena i isplativost projekata izgradnje i rada srednjih i velikih elektrana na obnovljive izvore u odnosu na 2021, kao i neodrživa situacija u kojoj je EMS obustavio rešavanje zahteva za nove elektrane. „Nakon usvajanja izmena Zakona, sledi usvajanje uredbi, te će u najboljem slučaju aukcije biti raspisane u drugom kvartalu ove godine“, dodaje Danijela Isailović. Prema njenim rečima, veliki broj investicija je na čekanju koje mogu da se realizuju samo ako zakonska regulativa bude kompletna i primenjiva. Baterije, potencijalno rešenje za nestabilnost OIE Investitori u obnovljive izvore energije, nove solarne elektrane i vetroparkove, biće u obavezi da obezbede dodatne kapacitete za distribuciju, uključujući i baterije, ukoliko to od njih zatraži Elektromreža Srbije (EMS). To će biti jedan od uslova za njihovo priključenje na mrežu distribucije. Uloga baterija biće da se reši varijabilnost, odnosno netsabilnost obnovljivih izvora električne energije i obezbedi stabilnost snabdevanja. Profesor Elektro-tehničkog fakulteta u Beogradu, Nikola Rajaković, ocenjuje da se u oblasti obnovljivih izvora stiglo u tačku kad se problemi ne rešavaju već gomilaju. On kaže da su izmene zakona svakako bile neophodne, zbog nekomplementarnosti ključnih igrača u energetskom sektoru, kao i sinergije koja je među njima potrebna. „Važno je da se izmenama Zakona balansna odgovornost rešava tržišnim kriterijumima jer se njen teret ne može prebaciti samo na Elektroprivredu Srbije (EPS). Vrlo je logično da problem koji nastaje zbog varijabilnosti proizvodnje rešava onaj ko ga je prouzrokovao“, ističe Rajaković. Rajaković, koji je i predsednik Saveza energetičara, smatra da je predložena izmena Zakona, prema kojoj EMS može investitorima tražiti da obezbede skladište energije pozitivna. Prema njegovim rečima, u stručnim krugovima može se čuti da će kroz nove podzakonske akte, koji su u pripremi, EMS uvesti obavezu depozita od 20.000 evra po MW (mega-vatu) instalisane snage vetroelektrane ili solarne elektrane. Tako bi se uveo red u veliki broj zahteva za priključenje novih elektrana na mrežu, koji su narasli na više od 15 GW (giga-vata), a ceo sistem trenutno ima oko osam giga-vata. Ovaj svojevrsni filter, kojim se odvajaju ozbiljni investitori od onih drugih, je potreban u ovoj ili nekoj drugoj formi, dodaje Rajaković. On ističe da se sa aspekta EMS-a možda može razmišljati i o drugim opcijama. Imajući u vidu aktuelno stanje u visokonaponskoj mreži moguće je, kaže, da se potencijalnom investitoru u veliku solarnu ili vetroelektranu zada određeni nivo faktora korišćenja kapaciteta i da se za odstupanje uvedu penali. „Investitor taj zadatak rešava izgradnjom skladišta u tom čvoru i tako ublažava pitanje svoje varijabilnosti proizvodnje. Tehnološki skladište može biti i baterija, ali i reverzibilna hidroelektrana, a u perspektivi i proizvodnja vodonika elektrolizom“, navodi Rajaković. On ističe da bi bilo dobro da aktuelne izmene Zakona podstiču rešavanje problema varijabilnosti i kroz sprezanje sa elektrificiranim sektorima transporta i grejanja, ali i najvažnije, sa odzivom potrošnje. „Model je jednostavan jer investitor na taj način u saradnji sa operatorima mreže uvodi digitalizaciju mreže i dolazi na najjeftiniji način do optimalnog balansiranja svoje varijabilne proizvodnje“, ističe Rajaković. ŠTA PIŠE U NACRTU? Ukoliko EMS proceni da bi priključenje nove elektrane na obnovljive izvore energije moglo da ugrozi siguran rad elektroenergetskog sistema, onda se od investitora kao uslov za priključenje može tražiti da obezbedi novi kapacitet za pružanje pomoćnih usluga, kao što su regulacija frekvencije i razmena snage. Izmene Zakona se odnose i na aukcije, pa Rajaković kaže da je važno negovati ih kao opciju pored državnih investicija i hibridnih investicionih rešenja, ali da je možda ovo prilika da se u okviru njih uvede jedan kriterijum, koji se čini sve važnijim. „Taj kriterijum je visina procenta energije koju privatni investitor prodaje garantovanom snabdevaču po netržišnoj ceni kako bi se po dostupnim cenama snabdevali građani i industrija iz naših, domaćih resursa. Na taj način, imajući u vidu visoke cene električne energije i trenutne trendove, ostavlja se dovoljan manevarski prostor za efikasnost privatnog investiranja ali i za dobrobit građana“, predlaže Rajaković. A, kao druga opcija sve se više razmišlja i o pravu preče kupovine i on smatra da i takva varijanta ima smisla. Ovako kako su sada postavljene aukcije, dodaje, čini se da ne pogađaju precizno cilj. Rajaković ističe da su fid-in tarife prošlost i to je trebalo i jasnije poručiti kroz ove izmene. One su, kako kaže, bile potrebne da se pokrenu inovativne tehnologije obnovljivih izvora, a danas su te tehnologije visoko komercijalne i osim za neke male projekte i novije tehnologije one su odradile svoje. PRIMERI GRČKE I TURSKE U Grčkoj investitori zatražili dozvole za gradnju više od 25 GW baterija, a projekti za gradnju solarnih elektrana i vetroparkova se proširuju baterijama kako bi dobili prioritetan status prilikom dobijanja priključka na mrežu. Dosad su projekti za nove elektrane snage 1.38 GW modifikovani kako bi uključili i baterije. Turska je omogućila investitorima koji razvijaju baterije da, bez konkurisanja za dozvole, izgrade elektranu pored tog skladišta istog kapaciteta, pa je dobila zahteve za gradnju kombinovanih projekata snage 67 GW. KOJE BATERIJE KORISTITI? Rajaković kaže da su slični i globalni trendovi u svim delovima sveta gde je razvoj obnovljive energije intenzivan. Uglavnom se ugrađuju litijum-jonske baterije, ali razvoj tehnologija baterija zaista obećava i konkurencija je velika. On naglašava da za jednu solarnu ili vetroelektranu kapacitet skladišta na njenoj lokaciji zavisi od karakteristika čvorišta priključenja, ali je obično dovoljno da snaga skladišta bude do 25 odsto snage elektrane. Cena solarne elektrane po MW je danas već ispod milion evra i sa dodatnom cenom skladišta odnosno baterije od manje od dva miliona evra po MW to je dalje atraktivna investicija, uverava Rajaković. Rajaković naglašava da je veoma važno da se osim litujum-jonskih tehnologija sve više susreću i komercijalna rešanja sa litijum-gvožđe-fosfatnim i nikl-mangan-kobaltnim tehnologijama. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
29 Apr 2026 blic |
