 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
28 Sep 2026 - snm Srbija do 2030. može imati 3,5 gigavata novih kapaciteta iz OIE 28 Sep 2026 - forbes Da li je sistem subvencija za kupovinu električnih vozila u Srbiji pogrešno postavljen 26 Sep 2026 - rtv Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu 26 Sep 2026 - biznis U oktobru prvih 100.000 tona uglja sa kopa Radljevo 26 Sep 2026 - blic Solarni paneli mogu da smanje račune 26 Sep 2026 - euronews Da li se isplate balkonski solarni paneli u Srbiji? 23 Sep 2026 - b92 Treća sekcija Transbalkanskog koridora vredna 113,5 miliona evra
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5560 vesti Srbija 
|
28 Sep 2026 - forbes - Da li je sistem subvencija za kupovinu električnih vozila u Srbiji pogrešno postavljen Električna vozila sve češći su izbor vozača u Srbiji poslednjih godina. Takav trend se može očekivati i ubuduće ekspanzijom jeftinijih kineskih brendova električnih vozila (EV) koji u Srbiji doživljava zamah. Volju da voze ekološki prihvatljivija vozila pokazuje i to što je broj kupaca koji uz pomoć subvencije država pokušavaju da dođu do EV sve veći iz godine u godinu. Ipak, državna pomoć po svemu sudeći ne prati tempo kojim raste tržište. Novac namenjen za subvencije za kupovinu električnih vozila trenutno je dovoljan tek za deo zainteresovanih. Prošle i ove godine situacija je takva da je interesovanje kupaca daleko premašilo iznos sredstava opredeljenih za tu namenu. Konkretno za 2026. opredeljeno je 170 miliona dinara. Budžet za ovu godinu pokriva oko 300 do 600 vozila u zavisnosti od kategorije, a interesovanje je pet puta veće nego ranijih godina. Veliki broj prijava za subvencije za električna vozila Iz resornog ministarstva ukazali su ovih dana, a mediji preneli, da je interesovanje znatno veće nego prošle godine i da među podnosiocima ima i pravnih lica, kompanija i javnih preduzeća koja su podnela zahteve za nabavku više desetina vozila. Prema Uredbi kojom se uređuju uslovi i način dodele subvencija za kupovinu novih vozila sa isključivo električnim pogonom, iznos subvencije se razlikuje od vrste vozila, pa je tako predviđen iznos od 250 evra za mopede i lake tricikle, 500 evra za motocikle, motocikle sa bočnim sedištem, teške tricikle, lake i teške četvorocikle, kao i iznos od 5.000 evra za teretna vozila i vozila za prevoz putnika. Zbog velikog broja zainteresovanih rok za podnošenje zahteva za subvenciju produžen je do 1. decembra 2026. (prvobitni rok je bio do 30. septembra). Međutim, produženi rok ne znači automatski da će sredstva biti dostupna do 1. decembra. Pravila u pogledu kriterijuma nalažu da se subvencije dodeljuju prema redosledu pristiglih i urednih zahteva. U Uredbi se navodi da se isplaćuju sve dok ima raspoloživih sredstava u budžetu za ovu namenu. U prevodu, važi načelo „first come, first served“ ili u srpskoj verziji – „ko pre devojci njegova devojka“ , odnosno subvencija. Građani i firme pod istim uslovima za subvenciju Ono što je neobično za ovaj program je da pravna lica, preduzetnici i fizička lica imaju identične uslove. Opšti podaci o korišćenju subvencije, međutim, ne oslikavaju i ravnopravnu zastupljenost u pogledu raspodele novca. Tako su prošle godine od oko 1.000 električnih vozila kupljenih uz državnu pomoć, 773 nabavila pravna, a svega 207 fizička lica. Odnosno, gotovo četiri petine u korist kompanija. Iako su državne subvencije za kupovinu električnih vozila formalno dostupne i građanima i kompanijama, ovakvi podaci o njihovom korišćenju otvaraju pitanje da li je takav model zaista pravedno postavljen i da li pogađa suštinu ideje kome treba pomoći da se elektrifikuje. I na koji način. Jer ako najveći deo subvencionisanih vozila kupuju pravna lica, dok se građani za isti ograničeni fond takmiče sa kompanijama koje mogu da nabavljaju čitavu flotu postavlja se pitanje da li fizička lica imaju samo jednako pravo na subvenciju – ili i u konačnici jednaku šansu da do nje zaista i dođu. Nepravedno postavljen sistem Pitali smo stručnjake i analizirali uslove koji su predviđeni kod nas, ali i rešenja u drugim državama. Sagovornici Forbes slažu se da je sistem u Srbiji u najmanju ruku nepravedno postavljen. Iako se subvencija od 5.000 evra za mnoge kupce ovih automobila ne čini velikom, pokazalo se da sa dostupnošću sve povoljnijih EV može biti presudna za odluku da li će kupiti električni automobil. Ipak, mišljenja su i da to ne znači da kompanije treba da budu isključene iz programa dodele subvencija. Posebno zbog toga što njihove flote mogu prelaziti veliki broj kilometara. Za firmu koja vozilo koristi svakodnevno, naročito u transportu, dostavi ili drugom vidu prevoza, prelazak na električni pogon može imati jasnu ekonomsku računicu. Ograničiti broj vozila za firme, a garantovati fond za građane Predsednik Udruženja vozača električnih vozila „E-mobilnost“ Nebojša Margetić za Forbes Srbija kaže da bi sprečavanje zloupotreba moglo da se ograniči definisanjem broja subvencija koje jedno pravno lice može dobiti u toku jedna godine. Građani, kao posebna kategorija korisnika, prema njegovom mišljenju trebalo bi da imaju garantovan deo sredstava. „U nekim zemljama su razdvojene kvote za građanstvo i za privredu, odnosno firme, kada je reč o nabavci EV. I ta mera ima smisla, jer se lakše prate trendovi i efekti subvencionisanja„, dodaje sagovornik. Obzirom na uštedu goriva i smanjene troškove održavanja, najveći interes za ovakva vozila imaju oni koji prelaze najviše kilometara u godini. To su transportne firme, taksi, kurirske službe i svi oni kojima priroda posla zahteva veliku kilometražu, naročito u gradovima. „Oni su i najveći zagađivači, pa njih treba što pre elektrifikovati. Tu subvencionisanje ima svoje veliko opravdanje“, dodaje. S druge strane, građani zbog svoje brojnosti treba da budu stimulisani za prelazak na EV, navodi sagovornik. „Firme i monopol“ Margetić navodi da razdvajanje građana i privrede ne mora da znači da se jednoj grupi ukida podrška. Može značiti da se instrument podrške prilagođava ekonomskoj poziciji i načinu korišćenja vozila. „Mislim da je to važno zbog monopola koje neke firme imaju kod nas… Imamo situaciju da neko dobije subvenciju za 20 vozila, a dosta fizičkih lica ne dobije nijednu“, objašnjava. (Treba imati u vidu da prema važećoj Uredbi i fizička lica mogu da podnesu zahtev za subvenciju za više vozila, kao i kompanije) Margetić ukazuje na primere da su neke države limitirale subvencije u odnosu na vrednost vozila. Ako neko kupuje vozilo od recimo 100.000 evra neće imati pravo na subvenciju, što je logično, dodaje. „Subvencija ipak treba da gađa socijalnu komponentu, a ovde je kod nas dobijaju i oni koji imaju novca“, ističe. Kako kaže, Uredbom su mogli bolje da se definišu ti detalji i navodi primer Hrvatske gde jedna firma može da konkuriše za pet vozila. Takođe, u Hrvatskoj postoji i obaveza da se vozila ne otuđuju minimum dve godine kako se subvencije ne bi dalje zloupotrebljavale dok kod nas ta klauzula ne postoji. „Ko pre devojci njegova devojka“ Takođe, sagovornik ukazuje da ni sistem dodele subvencije u Srbiji nije dovoljno transparentan odnosno nigde javno nije izložen spisak da se vidi kada se ko prijavio i podneo dokumentaciju za subvenciju. Na pitanje kakva vozila najčešće uzimaju firme, a kakva građani, pošto subvencije mogu da dobiju po jednakim uslovima, navodi da se za skuplja vozila najčešće odlučuju pravna lica. Odnosno firme kojima to ne predstavlja prevelik trošak. Koja električna vozila voze direktori, a koja obični građani Za taj tip vozila češće konkurišu kurirske firme koje imaju potrebu za više vozila pa u tome vide interes, dodaje sagovornik. One biraju komercijalna laka dostavna vozila. Gornja srednju klasu, vozila od 35.000 evra najčešće bira mendžment. Manja gradska vozila koriste se za niži mendžment i komercijalu u preduzećima. Prema informacijama ovog udruženja, građani uz korišćenje subvencije najviše se odlučuju za manja gradska vozila. Uglavnom biraju automobile srednje klase, cenovnog raspona od oko 25.000 evra. Takođe, Margetić ukazuje i na još jednu neogičnost – da na subvencije imaju pravo i državna preduzeća, odnosno budžetski korisnici. Tako imamo situaciju da se kroz ove subvencije opredeljuje novac i za Poštu, odakle su se nedavno pohvalili da u floti imaju 100 električnih vozila, ali i druga državna preduzeća. Margetić smatra da nabavka EV vozila za državu, organe uprave i budžetske institucije ne bi trebalo da se ubraja u subvencionisana vozila. Prvenstveno zato jer je njihovo kompletno finansiranje budžetsko. Visina subvencije Kada je reč o visini subvencije, Margetić ističe da ona nije jedini kriterijum koji utiče na korišćenje i povećanje broja električnih vozila. Značajnija je ukupna količina sredstava opredeljenih za tu svrhu. „Opredeljena sredstva u budžetu su i prošle i ove godine početno pokrivala oko 288 vozila. Uključujući i lake kategorije“, ukazuje Margetić. Ističe da je to nedovoljno, odnosno samo za deo zainteresovanih. Na pitanje koliko će značiti produžetak roka u Srbiji i da li se očekuje dovoljno novca za sve koji su se prijavili, Margetić smatra da je produženje roka više marketinški potez nego stvarna mera. „U prvom roku bilo je mnogo više zainteresovanih nego opredeljenih sredstava. Ako se obezbedi dovoljno sredstava za stvarno podsticanje kupovine EV, onda rok za prijavu treba da bude cele godine“, kaže sagovornik. Raspodela prema kategorijama bi bila dobro rešenje Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, kaže da cilj mora biti da svi građani i kompanije, koji ispune uslove i dobiju odobrenje, subvenciju na kraju zaista i dobiju. Budući da u Srbiji kompanije većinski učestvuju u ukupnoj kupovini novih putničkih i lakih komercijalnih vozila, objašnjava da nije primarni cilj da se subvencijama finansijski pomogne ni kompanijama ni uvoznicima vozila. „Cilj je da se podstakne prelazak na vozila sa nultom lokalnom emisijom i time doprinese kvalitetnijoj životnoj sredini, posebno u gradovima“, precizira Ćorović. Kaže da bi, imajući u vidu taj cilj, teško bilo opravdati isključivanje pravnih lica kada su u pitanju električna vozila. „Ako bismo, recimo, njih izuzeli iz programa, veliki deo tržišta nastavio bi da kupuje vozila sa konvencionalnim pogonom. Time bi se umanjio upravo ekološki efekat koji subvencije treba da postignu. Zato smatram da program treba da ostane dostupan i fizičkim i pravnim licima“, dodaje. Ono o čemu bi eventualno vredelo razmišljati za narednu godinu jeste raspodela ukupnog budžeta po kategorijama korisnika. „Mogao bi se unapred opredeliti određeni deo sredstava za fizička, a drugi za pravna lica. Time bi se obezbedila ravnomernija dostupnost programa“, navodi primer. Važni i nefinansijski posticaji za električna vozila Ukazuje i da kompanije odluku o kupovini EV donose pre svega na osnovu ekonomske računice. „Pre svega gledaju da li vozilo smanjuje troškove transporta i ukupne troškove vlasništva i, na kraju, da li doprinosi većoj profitabilnosti poslovanja. Kod fizičkih lica presudne su lične preferencije“, navodi predstavnik Asocijacije. Da li je subvencija od maksimalnih 5.000 evra dovoljna? Kada je reč o tome da li je subvencija od 5.000 evra dovoljna, on kaže da kod automobila od 25.000 evra predstavlja veoma ozbiljan podsticaj, dok je kod skupljih znatno manji. „Imamo zemlje u okruženju sa podsticajima i do 9.000 evra (Hrvatska), ali i tržišta EU koja su subvencije ukinula, tako da smatram da je sadašnji iznos kod nas u ovom trenutku adekvatan„, dodaje. Prema informacijama kojima raspolaže asocijacija, celokupan iznos subvencija za ovu godinu bio je rezervisan kroz zahteve već u prvih nekoliko nedelja programa, kaže sagovornik. Zato očekuju dodatna sredstva i veruju da samo produženje roka predstavlja dobar signal da će ona biti obezbeđena. „Sada je ključno da produženje roka prati i obezbeđivanje dovoljno sredstava, kako bi svaki zahtev koji ispunjava propisane uslove mogao zaista da bude realizovan“, dodaje Ćorović. Kakav je sistem subvencionisanja u drugim zemljama Analizirali smo kako je sistem subvencija uređen u drugim zemljama. Ono što je opšti zaključak da je većina u ovom programu jasno razdvojila poslovne korisnike i određene kategorije komercijalnih vozila. Nemačka je tako na primer u 2026. promenila pristup pa ima poseban program finansijske pomoći za građane. Kod firmi veći deo podrške ostvaruje kroz poreske olakšice, povoljne kredite i ciljane programe. Građani imaju direktnu subvenciju koja je čak socijalno orijentisana prema prihodu i broju dece, dok se kompanijama prelazak na električna vozila podstiče prvenstveno kroz poreski sistem, povoljne kredite i infrastrukturu. Tako, recimo, stanovništvo za kupovinu novog električnog automobila ima saveznu subvenciju od 1.500 do 6.000 evra, zavisno od prihoda, broja dece i vrste vozila. Program je namenjen prvenstveno domaćinstvima sa nižim i srednjim prihodima. Kompanije nemaju klasične subvencije, ali se pomoć velikim delom ostvaruje kroz poreske olakšice i subvencije za infrastrukturu, a ne kroz direktnu premiju za svaki automobil. U Austriji fokus na infrastrukturi U Austriji su odlučili da ove godine ulože sredstva u podsticanje e-mobilnosti, pri čemu će budući fokus biti na širenju infrastrukture za punjenje, posebno brzih punjača. U ovoj zemlji trenutno nema opšte savezne subvencije za kupovinu novog električnog putničkog automobila za stanovništvo. Što se tiče kompanija, takođe nisu predviđene subvencije za kupovinu električnog službenog automobila. Posebne kategorije poput e-taksija i auto-škola do sada su imale podršku. Prethodni program za privatna lica koji je zatvoren odnosio se uglavnom na električne bicikle/motocikle i infrastrukturu za punjenje, ali ne i na subvenciju za kupovinu električnog automobila. Takođe fondovi za građane koji kupuju putnički automobil razdvojen je od firmi koje kupuju flotu lakih komercijalnih vozila. Hrvatska Novi javni poziv za subvencionisanje kupovine električnih vozila u Hrvatskoj za građane biće objavljen u oktobru uz osiguranih 20 miliona evra iz Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost. Ipak, nije poznato koliko će iznositi visina podsticaja koji će građani moći da dobiju. Proteklih godina maksimalan iznos subvencija prilikom kupovine električnog auta iznosio je 9.000 evra. Uz uslov da su čisto električna i da ne smeju da se otuđe pet godina. Za razliku od građana koji mogu da kupe jedno vozilo, firme mogu podneti zahtev za više vozila odjednom. Maksimalni ukupni iznos subvencije koji jedna firma može da povuče u jednom krugu iznosi do 90.000 evra. Direktorski auto i vozilo za građane ne idu iz istog fonda Italija trenutno ima nekoliko različitih programa, ali za 2026. treba razlikovati privatna lica od firmi, jer nisu isti uslovi. U 2026. postoji program za komercijalna električna vozila kategorija N1/N2, ali je namenjen prvenstveno malim i srednjim preduzećima koja se bave prevozom robe. Postoje i regionalne subvencije, koje mogu biti dodatne na nacionalne mere. Kod nekih programa nacionalno i regionalno finansiranje može da se kombinuje, u zavisnosti od konkretne mere. Za subvencije za električne automobile za građane postoje subvencije povezane sa prihodom domaćinstva. Kreću se od 7.500 evra do 13.750 evra. Što se kompanija tiče, za običan električni putnički automobil nema opšte subvencije kao za građane. Drugim rečima, firma koja želi da kupi električni putnički auto za direktora/zaposlene nema automatski pravo na istu subvenciju koja je namenjena fizičkim licima. Švedska U Švedskoj postoji nova savezna subvencija za kupovinu ili lizing električnog automobila. Domaćinstva sa vrlo niskim prihodima mogu dobiti dodatna sredstva. Subvencija nije za sve građane. Namenjena je isključivo domaćinstvima koja žive u ruralnim područjima i imaju prihod ispod propisanog nivoa. Kompanije nemaju na raspolaganju opšte subvencije za kupovinu električnog putničkog automobila. Za njih je pretežno predviđena podrška za infrastrukturu za punjenje. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
28 Sep 2026 forbes |
