 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
12 Avg 2026 - danas Električna energija na berzi dostiže rekordne cene 12 Avg 2026 - biznis Vetropark Kostolac kasni dve godine 8 Avg 2026 - euronews Nizak vodostaj Dunava stvara izazove, situacija stabilna 8 Avg 2026 - blic Region na nogama jer se proizvodi sve manje struje 8 Avg 2026 - blic Treba tražiti novi energetski miks 4 Avg 2026 - rts Đerdap radi sa četvrtinom kapaciteta 4 Avg 2026 - telegraf Stručnjaci otkrili najveći rizik za struju u Srbiji
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5515 vesti Srbija 
|
12 Avg 2026 - danas - Električna energija na berzi dostiže rekordne cene U poslednjih mesec dana, berzanska cena električne energije u regionu maksimum je dostigla 3. avgusta u osam časova uveče. Tada je cena struje na berzi u Srbiji dostigla čak 550 evra po megavat-času, i to nije bio rekord u regionu. U tom trenutku, najviša berzanska cena struje u regionu bila je u Sloveniji, gde je iznosila 717 evra po megavat-času. Hrvatska je takođe u tom trenutku imala skuplju struju od Srbije, a cena je iznosila 650 evra po megavat-času, pokazuju podaci Energy Fluxa. U Rumuniji je u tom trenutku iznosila 535 evra po megavat-času, a u Mađarskoj 510 evra po megavat-času. Za to vreme, berzanska struja u Severnoj Makedoniji bila je 217 evra po megavat-času, a u Bugarskoj 290 evra po megavat-času. Sledeći najviši pik bio je dan kasnije, 4. avgusta, takođe uveče, oko osam časova. Tada je berzanska cena struje u Srbiji iznosila 497 evra po megavat-času i bila je ponovo treća najviša cena u regionu. Iznad Srbije bila je Slovenija, gde je u tom trenutku cena dostigla 573 evra po megavat-času. Iznad Srbije bila je i Hrvatska sa cenom struje od oko 538 evra po megavat-času. U Rumuniji je tada cena struje iznosila 420 evra, a u Mađarskoj 405 evra po megavat-času. Bugarska i Severna Makedonija ponovo su imale u tom trenutku najnižu berzansku cenu struje u regionu, koja je iznosila 200 i 290 evra po megavat-času. Zašto cene električne energije rastu? Cene električne energije na berzi u regionu drastično su porasle u poslednjih mesec dana zbog suše, odnosno niskog vodostaja Dunava i ostalih reka. Nizak vodostaj reka smanjio je količinu vode potrebne za hlađenje nuklearnih elektrana i termoelektrana u regionu, kao i količinu vode dostupne za proizvodnju struje u hidroelektranama. Zbog toga su mnoge od ovih elektrana u regionu drastično smanjile proizvodnju. U Mađarskoj je smanjena proizvodnja struje u nuklearnoj elektrani „Pakš“, a jedno vreme bila je isključena i termoelektrana u toj zemlji. Rumunija je takođe smanjila proizvodnju u nuklearnoj elektrani „Černavoda“, a ne dobija ni dovoljno struje iz hidroelektrane „Đerdap“. Srbija je takođe smanjila proizvodnju struje i u „Đerdapu 1“ i „Đerdapu 2“. Nuklearna elektrana „Krško“, koja je veoma važna i za Sloveniju i za Hrvatsku, zbog izuzetno visoke temperature Save i niskog vodostaja morala je da smanji proizvodnju. Sledeći razlog visokih cena struje jeste i visoka potrošnja. Energetski stručnjaci ukazuju da se zbog visokih temperatura i potrebe za hlađenjem letnja potrošnja gotovo izjednačila sa zimskom potrošnjom. Potrošnja najveći pik dostiže u predvečernjim časovima, zbog čega cena struje na berzama dostiže najviši nivo upravo u to vreme. Još jedan razlog zbog kojeg je cena struje na berzi najskuplja oko osam časova uveče jeste to što u tom trenutku prestaje proizvodnja struje iz sunčeve svetlosti. Sa zalaskom sunca, nestaje i proizvodnja struje iz solarnih panela. Zašto su Bugarska i Severna Makedonija izuzetak po nižim cenama struje u regionu? Bugarska je zahvaljujući brzoj ekspanziji baterijskih sistema za skladištenje energije i obnovljivih izvora postala ključna za stabilizaciju elektroenergetskih sistema u jugoistočnoj Evropi. Za razliku od nuklearnih elektrana „Černavoda“ u Rumuniji i „Pakš“ u Mađarskoj, nuklearna elektrana „Kozloduj“ u Bugarskoj nastavlja normalno da radi zahvaljujući dizajnu koji omogućava hlađenje čak i kada je nivo vode u Dunavu izuzetno nizak, objavio je portal EUalajv (EUAlive). Tokom protekle dve godine, Bugarska je postala svetski lider po udelu kapaciteta baterijskih sistema za skladištenje energije u odnosu na veličinu svog elektroenergetskog sistema. To pokazuje, navodi portal, kako strateška ulaganja u skladištenje menjaju tržišta električne energije širom jugoistočne Evrope. Stručnjak za energetiku i bivši bugarski ministar za životnu sredinu Julijan Popov tvrdi da su proizvodnja solarne energije i skladištenje u baterijama u Bugarskoj, kao i sve veći kapaciteti solarne i vetroenergije u Grčkoj, sprečili širu regionalnu energetsku krizu, nakon što su Mađarska i Rumunija izgubile oko 2,5 gigavata baznog kapaciteta. Kada je reč o Severnoj Makedoniji, dobra povezanost sa Bugarskom i Grčkom pomogla joj je da lakše prevaziđe aktuelnu energetsku krizu. Šta je rešenje za Srbiju i ostale zemlje regiona? Suša će se, po svemu sudeći, ponavljati i u godinama pred nama. Stručnjaci upozoravaju da bi mogla da bude i veća i češća. Zbog toga se postavlja pitanje šta je potrebno da države u regionu, kao što su Srbija, Mađarska, Rumunija, pa i Slovenija i Hrvatska, promene kako bi imale dovoljno električne energije i smanjile troškove visokog uvoza. Stranka SRCE nedavno je objavila da je Elektroprivreda Srbije (EPS) u subotu, 8. avgusta, uvozio 1.568 megavata po ceni od 146,05 evra po megavat-času, dodajući da je za sat vremena ukupno potrošila čak 230.000 evra. Prema podacima Energy Fluxa, Srbija je najviše struje u avgustu uvezla 1. avgusta između 13 i 15 časova i tada je uvezla rekordnih više od 1.800 megavat-časova energije. Energetski stručnjak Dušan Vasiljević kaže za Danas da cena svake berzanske robe, pa tako i električne energije, zavisi od ponude i potražnje. Kada je potražnja velika, a ponuda mala, cena, ističe naš sagovornik, raste. Osim toga, dodaje naš sagovornik, živimo u ekstremnim klimatskim uslovima u kojima se javljaju neočekivano visoki nivoi potrošnje električne energije, zbog čega cena u takvim situacijama može da ode iznad svih dosadašnjih maksimuma. Da bi se takve situacije sprečile, smatra Vasiljević, Srbija bi trebalo da nastoji da obezbedi samodovoljnost u proizvodnji električne energije u maksimalnoj mogućoj meri. Kao jedan od dobrih modela navodi Bugarsku, koja veoma intenzivno ulaže u skladištenje električne energije kroz baterijske sisteme. Na taj način, kaže Vasiljević, može u trenucima velike potražnje, da energiju iz svojih skladišta plasira na tržište i u mrežu i tako ublaži nagle skokove cena električne energije. Vasiljević smatra da bi sličan model mogao da se primeni i u Srbiji i da bi to bio jedan od načina da se rešavaju ovakvi energetski udari. Druga mogućnost skladištenja energije jesu, dodaje, reverzibilne hidroelektrane. Ipak, kako upozorava, problem je što hidroelektrane zavise od dostupnosti vode. „Kada vode nema dovoljno, proizvodnja iz tih postrojenja je ograničena. Ipak, reverzibilne hidroelektrane imaju značaj i iz drugih tehničkih razloga, jer generisanje električne energije iz sinhronih generatora obezbeđuje stabilnost mreže i doprinosi održavanju frekvencije, što je potrebno svakoj elektroenergetskoj mreži, pa i srpskoj“, objašnjava Vasiljević. Zbog toga je, smatra Vasiljević, potrebno paralelno sa reverzibilnim hidroelektranama razvijati i druge sisteme koji mogu brzo da reaguju i vrate energiju u mrežu onda kada je ona najpotrebnija, kao što su baterijska skladišta. S druge strane, naš sagovornik ukazuje da postoje još dva važna načina koja bi omogućila Srbiji dovoljno energije, a jedna od njih je decentralizacija elektroenergetskog sistema. „Cilj je da se omogući da mali i srednji potrošači, kao i mali i srednji proizvođači električne energije koji se nalaze na lokalnom nivou, mogu proizvodnju i potrošnju da organizuju lokalno. Na taj način ne bi dodatno opterećivali veliku mrežu, a istovremeno bi se sprečili pikovi i opterećenja mreže u situacijama kada ima previše sunčeve ili energije vetra koju mreža ne može da prihvati“, objašnjava Vasiljević. Dodaje i da ti mali proizvođači tokom sunčanog i toplog vremena stvaraju i viškove, ističući da ti viškovi mogu da se iskoriste upravo na lokalnom nivou, kada su potrebni drugim potrošačima, čime bi se, kako kaže, bolje izbalansirala proizvodnja i potrošnja i smanjio pritisak na veliku mrežu. Još jedan ključan način za ublažavanje ovakvih energetskih udara jeste efikasna potrošnja struje, naglašava Vasiljević. „Kada postoji neefikasnost u potrošnji električne energije, deo novca koji ulažete biće zapravo potrošen na gubitke. Zato je potrebno mnogo više raditi na uvođenju i korišćenju efikasnih tehnologija, ali i na edukaciji građana, industrije i svih drugih potrošača o tome kako i na koji način da troše što manje energije“, smatra Vasiljević. Istovremeno, navodi, potrebno je obezbediti sisteme koji će omogućiti efikasniju potrošnju, poput dobre izolacije i zamene stolarije, kako bi se smanjili gubici kroz zidove i prozore. To se, ističe, odnosi i na građane i na privredu. „To će sve da košta, ali će mnogo manje da košta ukoliko ne budemo radili ništa“, zaključuje Vasiljević. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
12 Avg 2026 danas |
