 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
17 Sep 2008 - beta Podrška projektu solarnih sistema 17 Sep 2008 - biznis ITALIJA ZAINTERESIRANA ZA DRUGI BLOK U NUKLEARCI K 17 Sep 2008 - hrt INVESTICIJE U ENERGETIKU HRVATSKE 10 MILIJARDI EUR 15 Sep 2008 - srna RS: POČELA GRADNjA DVIJE ELEKTRANE VRIJEDNOSTI 12 15 Sep 2008 - kWh MAKEDONIJA: SVE VEĆA NESTAŠICA PROIZVODNIH KAPAC 14 Sep 2008 - biznis ATEL POBIJEDIO NA TENDERU ZA STRUJU 14 Sep 2008 - pmagazin ČEZ gradi vetrenjače u Rumuniji
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3431 do 3437 od ukupno 4042 vesti Balkan 
|
15 Sep 2008 - kWh - MAKEDONIJA: SVE VEĆA NESTAŠICA PROIZVODNIH KAPAC U nedostatku domaćih energetskih kapaciteta i sirovinskih resursa, Ma kedonija će i dalje pored nafte morati da uvozi i skupu struju. A to alarmantno „pumpa“ trgovinski deficit zemlje, koji je samo u prvoj polovini godine već dostigao rekordnih milijardu i po dolara! Najoptimističkije progno ze, pri tome, ukazuju da su za početak realizacije nekih najavljenih inves ticija vlade u elektroenergetskom sek toru potrebne najmanje još tri godine. Otvoreno je pitanje, međutim, koliko je to i realno, pošto je za start bilo kog proizvodnog elektroenergetskog objekta od početka njegove izgradnje potrebno bar sedam do osam godina. Nedostatak električne energije i moguća rešenja, samim tim, sve više zaokupljuju javnost. Pored državnih zvaničnika u tim debatama učestvuju i eksperti, kao i predstavnici međuna rodnih finansijskih institucija. Os novna poenta u tim raspravama je da bi što pre trebalo započeti sa ulaganji ma u elektroenergetski razvoj, kako bi se podizanjem novih moćnijih kapaci teta smanjila zavisnost od uvoza elekt rične energije, koja je već dostigla i 45 odsto. Državni organi, stoga, najavljuju realizaciju nekoliko novih investi cija. To se, najpre, odnosi na izgradnju kombinovane TETO na gas u Skoplju, sa instalisanom snagom od 300 megava ta za proizvodnju struje, odnosno 150 MW za toplotnu energiju. Pošto na odabranoj lokaciji u staroj železari postoji kompletna infrastruktura, uz rešen pristup gasa, vlada nastoji da – sa državnim učešćem od 51 odsto i sa stranim investitorom – takav projekat završi za manje od 30 meseci. U planu je, takođe, da se davanjem du gogodišnjih koncesija stranim inves titorima izgrade i dve velike hidro elektrane „Čebren“ i „Galiđte“ na reci Crnoj, ukupne snage od oko 550 megavata. Rast proizvodnje električne energije, na osnovu koncesija takođe, sagledava Koncesijama do veće proizvodnje električne energije: reka Crna se i u nastavku izgradnje nalih HE i to na rekama čiji resursi još nisu pro dati. U prilog smanjivanju deficita struje u tim planovima računa se i sa većim korišćenjem obnovljivih izvo ra energije – od solarne i bioenergije, pa sve do eksploatacije toplih podzem nih voda i vetra, kao i sa realizacijom bar dela mera iz programa za štednju i racionalnije korišćenje energije. Naučna i stručna javnost u Make doniji, međutim, ima sasvim suprotne stavove kada je reč o putevima izlaska proizvodnje električne energije iz krize. Prema rečima akademika Tome Boševskog, prvo što država u tržiš noj ekonomiji treba da uradi je da prati paritet cena i da ne dozvoli da struja ostane socijalna kategorija. Manjak proizvodnih kapaciteta u Makedoniji upravo je posledica za postavljenog razvoja – kaže Boševski. – Najviše brige u vladi pokazano je za to da mandati funkcionera što ugod nije prođu, a ceh je platila električne energija, čija je cena zadržana na ne razumno niskoj granici. Da bi se bar unekoliko nadoknadilo propušteno u razvoju, jedino što nas može izvući je ubrzana izgradnja nuklearne elek trane. Region Mariovo u Zapadnoj Ma kedoniji, na primer, ima izvanredne uslove za gradnju takvog strateškog energetskog objekta. Ali, ako opet pre tegnu stavovi da za nju nema mogućnos ti, rešenje je i da država učestvuje u finansiranju izgradnje novih post rojenja nuklearke „Belane“ u Bugarskoj, s tim da Makedonija koristi deo ove perspektivno velike proizvodnje. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
11 Nov 2026 telegraf |
