Rat struja

Krajem XIX veka počela je šira upotreba električne energije. Iako je u to vreme bila nov fenomen, njene pogodnosti su privlačile sve veći broj potrošača. Uporedo sa širenjem električnih mreža povećavao se i broj problema vezanih za njen prenos i distribuciju.

Autor: Saša Stojanović (www.b92.net)

Problemi su proizilazili iz činjenice da je u upotrebi bila jednosmerna struja (DC-direct current) koja je imala svoje mane. Na električnim vodovima dužina i od samo jednog kilometra padovi napona su bili preveliki, bilo je velikih gubitaka pri transportu električne energije. Zatim, nije bilo moguće jednim električnim vodom dovesti različite napone do potrošača koji su tako nešto zahtevali. Na primer, nekim fabrikama je bio potreban jedan naponski nivo za osvetljavanje, a drugi za pokretanje motora. To je iziskivalo zasebne vodove, što je pak značajno povećavalo troškove prenosa ovog sve više traženog vida energije.

Usled novonastalih problema javila su se dva suprotna viđenja rešenja. Na jednoj strani bili su pobornici nastavka korišćenja jednosmerne struje među kojima je bio i Tomas Edison. Njihovo rešenje predviđalo je smeštanje proizvodnje blizu potrošača, tako da bi bilo nepotrebno koristiti dugačke vodove. U drugoj grupi inženjera i biznismena, među kojima je bio Nikola Tesla, imali su drugačije mišljenje. Oni su smatrali da je bilo neophodno uvođenje potpuno novog sistema proizvodnje prenosa i distribucije električne energije. Taj sistem, koji su oni zagovarali, zasnivao se na Teslinom polifaznom sistemu naizmenične struje (AC-alternating current). Ova dva suprotna mišljenja su izrodila sukob koji je u istoriju ušao pod nazivom „Rat struja“. Taj sukob je od dva saradnika Tesle i Edisona stvorio dva protivnika.

Tesla je 1882. godine počeo da radi u Edisonovom ogranku u Parizu. Dve godine kasnije 1884. po dolasku u Ameriku, Tesla je nastavio rad za Edisona u njegovoj laboratoriji u Njujorku. Iako su im se ideje sukobljavale Tesla je izuzetno cenio Edisona, a o njihovom prvom susretu rekao je:

„Susret sa Edisonom bio je značajan događaj u mom životu. Zadivio me je taj izuzetan čovek koji je tako mnogo postigao, bez pravovremenog obrazovanja i naučnog iskustva. Ja sam učio desetine jezika, proučavao književnost i umetnost, a najbolje godine svoga života sam proveo po bibliotekama čitajući sve što bi mi došlo do ruke, od Njutnovih Principa do romana Pola de Koka i osetio sam da sam uludo protraćio najveći deo svog a života. Međutim ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje što sam mogao da uradim“.

Različiti pogledi na budućnost elektrifikacije između ove dvojice genija uslovili su njihov razlaz. Prava je šteta što se to dogodilo, jer ko zna kakve bi se blagodeti za čovečanstvo izrodile iz njihove saradnje. Već 1885. dvadesetdevetogodišnji Nikola Tesla osnovao je svoju sopstvenu kompaniju „Tesla Arc Light Co“. U svojoj laboratoriji je radio na usavršavanju svojih pronalazaka i na stvaranju novih. Od napuštanja Edisona pa do 1888. godine Tesla je patentirao veliki broj pronalazaka iz oblasti polifaznih struja.

Uvideo je da postojeće probleme u prenosu električne energije naizmenična struja može da reši, pre svega zbog lakoće kojom se mogu menjati naponski nivoi pomoću transformatora. Takođe pogodnost u distribuciji je bila u tome što se za neku snagu pri velikim naponima imala relativno mala struja, a kako veličina struje najvećim delom utiče na gubitke električne energije pri prenosu, ovo je bilo izuzetno povoljno.

Tesla je svoja otkrića i saznanja predstavio 16. maja 1888. pred Američkim institutom elektroinženjera, kada je održao predavanje: „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje“. Iste godine Džordž Vestinghaus, i sam pronalazač i preduzetnik, otkupio je Tesline patente u oblasti polifaznih struja, videći u njima rešenje za probleme koji su se javljali pri korišćenju jednosmerne struje. Tesla je napisao:

„Džordž Vestinghaus je za mene bio jedini čovek na svetu koji je u datim okolnostima mogao da preuzme moj sistem naizmeničnih struja i da dobije bitku protiv predrasuda i moći novca. On je bio veličanstveni pionir, jedan od istinskih svetskih plemića kojim se Amerika može ponositi i kome svet duguje beskrajnu zahvalnost.“

U naredne dve godine Tesla je uz pomoć Vestinghausovih inženjera usavršavao svoje patente kako bi ih podesio za praktičnu realizaciju.

Ulaskom u partnerstvo sa Vestinghausom i proizvodnjom generatora i motora naizmenične struje, nije sve bilo gotovo. Moćna propaganda, kojoj su pobornici jednosmerne struje pribegavali, bila je na njihovoj strani. Da bi dokazali da postoji opasnost od naizmeničnih struja Edison i njegovi saradnici su ubijali naizmeničnom strujom razne životinje, a ovo je kulminiralo egzekucijom jednog slona.

Snimak ovog događaja Edison je prikazivao na skupovima na kojima je govoro protiv naizmenične struje. Strah od novog i malo poznatog bio je njegov saveznik. Edison je imao običaj da kaže da je jednosmerna struja kao reka koja mirno teče i uliva se u okean, a naizmenična struja kao bujica koja ruši sve pred sobom i plavi preko nasipa.

Ipak progresu se nije moglo stati na put. Povodom proslave 400 godina od Kolumbovog otkrića Amerike, u Čikagu je 1893. godine priređena prva sveelektrična svetska izložba. Za posao osvetljavanja su se prijavile Dženeral elektrik (General Electric Company), koja je u međuvremenu preuzela Edisonovu kompaniju i Vestinghausova kompanija.

Cena koju je Dženeral elektrik dostavio bila je milion dolara. Najveći troškovi su se odnosili na bakarne provodnike koji bi se koristili za prenos jednosmerne struje. Njihovu ponudu pokopala je Vestinghausova koja je bila upola manja.

Svetsku izložbu je 1. maja 1893. godine svečano otvorio tadašnji američki predsednik Grover Klivlend. Uključivši stotinu hiljada šljaštećih lampi osvetlio je celo sajmište, a prizor koji se tada mogao videti na sajmištu jasno je dao do znanja posetiocioma da je budućnost elektrike u naizmeničnoj struji. „Grad svetla“ je bio delo Tesle i Vestinghausa a napajalo ga je oko devet megavata električne energije dobijene iz generatora takođe smeštenih na sajmu. U Velikoj Hali elektrike Tesla je ponosno prikazao svoj polifazni sistem proizvodnje i prenosa naizmenične struje. Taj sajam je posetilo dvadeset i sedam miliona ljudi koji su bili svedoci pobede Teslinih izuma u „Ratu struja“.

Nakon ovog događaja više od osamdeset procenata potraživanih električnih uređaja bili su vezani za naizmeničnu struju. Od odustajanja od jednosmerne struje ipak nije u potpunosti došlo. Potrošači koji su bili u mreži jednosmerne struje koristili su je i dalje, ali su vremenom i oni polako prelazili na AC sistem. Poslednjih 1600 potrošača, sa Menhetna, isključena su sa DC mreže 2005. godine. Jednosmerna struja se danas uglavnom koristi u automobilima, kao i u mnogim prenosnim uređajima koji zahtevaju upotrebu električne energije smeštene u baterijama. U električnoj mreži, za proizvodnju i distribuciju električne energije, koja čak i danas uzima sve više maha, preovladava upotreba naizmenične struje. Najveće zasluge za to pripadaju svakako Nikoli Tesli.

 

Posetite sajt Muzeja Nikole Tesle http://www.tesla-museum.org/