ELEKTROENERGETIKA

Početak elektrifikacije u Srbiji

Kraj 19. veka označava i početak elektrifikacije u Srbiji. Pre više od jednog veka upaljena je u Beogradskoj varoši prva električna sijalica koja je bila postavljena na uglu ulica Kolarčeve i Makedonske. Bilo je to 23. septembra 1893. godine, ili 06. oktobra po novom kalendaru. Tako se jedna mala varoš, sa oko 55 hiljada stanovnika, i pored skromnih materijalnih mogućnosti, zahvaljujući dalekovidosti gradske uprave, birajući između električnog i gasnog osvetljenja, opredelila za najsavremenije dostignuće.

"Da elektrika pored 'leba i vode, postane svakodnevna potreba i to, kako za varošanina, tako i za najsiromašnijeg seljaka našeg'', kako je govorio predsednik Nadzorne komisije za osvetljenje Beograda, profesor Đorde Stanojević (1858-1921).



Predavanje koje je „unelo” elektriku u Beograd

Oktobra 1890. godine Nikola Pašić, predsednik Opštine, sazvao je konferenciju na kojoj je Đorđe Stanojević, tada profesor mehanike i fizike na Vojnoj akademiji, održao predavanje „Kojim bi – električnim ili gasnim osvetljenjem – trebalo osvetliti Beograd”. Pored odbornika, predavanju su prisustvovali i zainteresovani građani. Na početku svog izlaganja, Stanojević je rekao: – Pred nama stoje dve vrste veštačkog osvetljenja: gasno i električno. Prvo je mnogo starije, poznatije, pa i primamljivije; drugo se pojavilo tek pre vrlo kratkog vremena, dosta je retko u većem razmeru upotrebljeno, pa zato i nepoznato. Ima samo jedna vrsta veštačkog osvetljenja koja daje dovoljno jaku svetlost, koja ne zagreva jako onoga kome svetli, koja ima gotovo istu boju kao i dnevna svetlost, koja svojim postojanjem ne kvari vazduh, a ta je svetlost električna, zaključuje Stanojević.

Prednost električnoj energiji dao je i kada je u pitanju njena „industrijska” strana – električne mašine će noću davati osvetljenje, a danju, kad su bez posla, davaće elektricitet industrijskim radnjama i to vrlo jeftino. Dao je i detaljnu analizu sa ekonomskog stanovišta i na primerima mnogih gradova pokazao da se više isplati električno od gasnog osvetljenja. Stanojević je na kraju objasnio i zašto su mnogi evropski gradovi i dalje koristili gas: to je zato što su oni već ranije uveli gasno osvetljenje i sklopili ugovore na dugi niz godina. Predavanje je završio rečima: – Prema tome, znam da ću s mirnom savešću odgovoriti i savremenoj nauci i napretku za kojim treba svi da težimo, i kome treba svi da spremamo teren i u našoj opštini i u našoj državi, ako vam preporučim električno osvetljenje za varoš Beograd.

Elektrana na Dorćolu

Beograd je tako pre većine drugih evropskih prestonica, a i prestonica sveta, dobio električno osvetljenje. Do tada je Beograd bio osvetljen fenjerima sa tečnim gasom. Na Dorćolu je 1893. godine, izgradjena i prva električna centrala koja je snabdevala tramvaj i javno osvetljenje sa 600 ''parnih konjskih snaga'', tj. 447,6 kW. 1894. godine je krenuo prvi tramvaj na električni pogon na relaciji Terazije - Topčider, samo šest godina pošto je prvi krenuo u Ričmondu u Americi.

Prva industrijska hidrocentrala

Prva industrijska hidrocentrala u Srbiji puštena je u pogon na Ilindan 1900. godine, na reci Đetinji, kod Užica. To je prva električna centrala podignuta po Teslinim principima polifaznih struja u Evropi i druga u svetu, svega četiri godine posle puštanja u rad hidroelektrane na Nijagari u Americi. Hroničari zapisaše da su se u Užicu jedni tome radovali, a da su drugi u čitav poduhvat sumnjali. "Po varoši se poče govoriti kako je ta rabota postavljena na pogrešnoj osnovi i ko je još dosad video da od vode postane vatra i da preko žice kroz tavan prođe vatra u sobu, a da ne zapali kuću", pisao je jedan savremenik. Inače, u centralu na Đetinji instalirane su tri mašine firme Siemens & Halske, koje su tada dopremljene iz Beča i čija je ukupna instalisana snaga 364 kW. Povodom proslave stogodišnjice od njene izgradnje, stara centrala je potpuno obnovljena i na Ilindan 2000. godine opet osposobljena za rad. Dve stare Siemens & Halske mašine i danas proizvode struju u centrali na Đetinji, a u planu je da se osposobi i treća.

Ostale hidrocentrala

Posle centrale na Đetinji, puštene su u pogon centrale u Valjevu (1900), Vučju kod Leskovca (1902), Kraljevu, na Ribnici (1903), Sveta Petka u Sićevačkoj klisuri kod Niša (1908) i Gamzigradskoj Banji kod Zaječara (1910), Moravica kod Ivanjice (1911).

Prva hidrocentrala na Balkanu urađena po Teslinim principima polifaznih struja (INFO+SLIKE)

Hidrocentrala Pod gradom u Užicu (VIDEO)

Male hidrocentrale u Valjevu (INFO+SLIKE)

Hidroelektrana Vučje (VIDEO)

Hidroelektrana Sveta Petka (INFO+VIDEO)

Mala hidroelektrana Moravica (INFO+SLIKE)