 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
27 Nov 2023 - novimagazin Na Beogradskom sajmu od sutra sajamovi energetike i ekologije 27 Nov 2023 - blic Stižu pametna brojila 27 Nov 2023 - nova Pokrenut postupak protiv Srbije zbog rada TE Morava 22 Nov 2023 - blic Više od pola domaćinstava u Srbiji potrošilo je manje struje nego prošle godine! 22 Nov 2023 - blic Jedna biogas elektrana obezbedila bi 15 radnih mesta 16 Nov 2023 - novaekonomija Srbija da ubrza energetsku tranziciju, u skladu sa ciljevima Enrgetske zajednice 11 Nov 2023 - telegraf Srbija na korak od investicije za zeleni vodonik
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 638 do 644 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
27 Nov 2023 - nova - Pokrenut postupak protiv Srbije zbog rada TE Morava Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je nedavno postupak protiv Srbije zbog kršenja „Direktive o velikim ložištima“ u slučaju termoelektrane Morava. Umesto da bude ugašena, ova elektrana je prošle godine radila dvostruko više nego godinu ranije i emitovala četiri puta više zagađenja. Ovo nije prvo kršenje Direktive, te je u toku i spor zbog toga što su EPS-ove termoelektrane 2018. i 2019. emitovale šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog, a 31. decembra stiže i obaveza zatvaranja TE Kolubara. Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Srbija se obavezala na poštovanje „Direktive o velikim ložištima“ koja propisuje maksimalne dozvoljene emisije sumpor-dioksida, azotnih-oksida i praškastih materija iz postrojenja poput termoelektrana i većih energana. Radi usklađivanja starijih postrojenja, koja ne mogu da postignu dovoljno niske satne emisije zagađujućih materija, uvedena su dva dodatna mehanizma. Jedan je poštovanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP) po kom se emitovano zagađenje ograničava na godišnjem nivou, a drugi je prestanak rada postrojenja po isteku 20.000 radnih sati počevši od 1. januara 2018. godine, ili najkasnije 31. decembra 2023. godine. Dok većina elektrana u Srbiji podleže NERP-u, na spisku za gašenje našle su se TE Morava i TE Kolubara. Tako Kolubara sme da radi do kraja decembra, a TE Morava, izgrađena kod Svilajnca još 1969. godine, svoje sate je već potrošila. „U Srbiji je 2022. godine zastarela termoelektrana, Morava, radila skoro punim kapacitetom, prekršivši režim izuzeća najverovatnije već sredinom prošle godine, s obzirom na to da joj je krajem 2021. godine ostalo samo oko 3.000 od 20.000 radnih sati“, navedeno je u izveštaju Bankwatch mreže pod nazivom „Uskladiti i zatvoriti“. U izveštaju piše i da je prošle godine, na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast u emisijama zabeležen baš iz TE Morava. Ova elektrana je radila skoro dvostruko više sati nego 2021. godine pri čemu su njene emisije sumpor-dioksida povećane četiri puta, na 33.183 tone sa 8.174 u 2021. godini. Čeka se obrazloženje iz Beograda Sekretarijat Energetske zajednice je zbog toga Srbiji 20. septembra uputio uvodno pismo, čime je pokrenut spor. Zamenik direktora Sekretarijata EZ Dirk Bušle objašnjava za list „Nova“ da bi ovaj slučaj mogao da bude zatvoren na dva načina: ispunjavanjem obaveza zainteresovane strane, u ovom slučaju Srbije, ili usvajanjem odluke Saveta ministara Evropske unije. – Srbija ima dva meseca da odgovori na uvodno pismo. Ako odgovor ne bude dovoljan za rešavanje kršenja obaveza, Sekretarijat može da zatraži obrazloženo mišljenje (Reasoned Opinion), i u trećem koraku da slučaj iznese pred Savet ministara i zatraži njihovu odluku. Ukoliko su kršenja ozbiljna i uporna Savet ministara može da izrekne mere poput suspenzije prava glasa ili suspenzije pravila za nadoknadu – navodi Bušle za naš list. Da li Srbija sprema odgovor na pismo Sekretarijata nismo uspeli da saznamo ni od Ministarstva rudarstva i energetike, ni od Ministarstva zaštite životne sredine. Iz Elektroprivrede Srbije, na pitanja zašto TE Morava još uvek radi, kad će se desiti njeno gašenje i gašenje TE Kolubara, navode da je svetska energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini primorala mnoge države i njihove energetske sisteme da menjaju ranije usvojene planove i strateške okvire. „Radi obezbeđivanja energetske sigurnosti snabdevanja građana i privrede, bilo je neophodno da i naši kapaciteti budu angažovani više nego što je prvobitno bilo planirano i očekivano, a i u narednom periodu, dokle god traje energetska i finansijska neizvesnost i nestabilnost, naši proizvodni kapaciteti radiće na način da se obezbedi energetska sigurnost Srbije“, navedeno je u pisanom odgovoru EPS-a. Još jedan postupak protiv Srbije Ovo nije jedni otvoren postupak protiv Srbije zbog kršenja „Direktive o velikim ložištima“. Tokom 2021. godine Sekretarijat EZ reagovao je na kršenje NERP-a 2018. i 2019. godine kad su srpske termoelektrane emitovale i do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenih. Osim toga, u novembru 2022. godine je i Viši sud u Beogradu naložio je EPS-u da uskladi emisije sumpor-dioksida iz svih svojih termoelektrana na ugalj sa NERP-om. Sudski postupak pokrenuo je RERI i većim delom se zasnivao na dokazima o štetnom uticaju na zdravlje. Najnoviji podaci pokazuju da su u 2022. godini emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih NERP-om u Srbiji bile su 4,8 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti. Bile su niže nego u periodu od 2018. do 2020. godine, međutim ni blizu usklađenosti, a i porasle su u odnosu na 2021. Iz 14 blokova na ugalj emitovano je 261.207 tona sumpor-dioksida, dok je maksimalna vrednost za 2022. godinu postavljena na 54.575 tona. Na pitanje lista „Nova“ šta bi još trebalo da se desi kao bi EPS počeo da radi u skladu sa međunarodnim obavezama i zakonima Srbije programski direktor RERI-ja Mirko Popović kaže: – Evropska unija mora jasno i nedvosmisleno da kaže da stoji iza načela primene vladavine prava u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu. Naš predlog je da kršenje ugovora konstatuje u godišnjim izveštajima o procesu pristupanja i to u klasteru jedan, gde se govori o vladavini prava i gde mu je mesto. EU se opredelila da su fundamentalni zahtevi na prvom mestu, a vladavina prava je fundamentalni zahtev u procesu evropskih integracija. Zeleni put u magli Iz EPS-a tvrde da postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani „Kostolac B“ trenutno radi u punom kapacitetu, te da su tamo emisije sumpor-dioksida ispod gornjih graničnih vrednosti. „U završnoj fazi je izgradnja sistema za odsumporavanje u termoelektranama ’Nikola Tesla’ A i B, to su najveći ekološki projekti ’Elektroprivrede Srbije’. Cilj je smanjenje emisije sumpor-dioksida u elektranama u skladu sa standardima Evropske unije“, navode iz EPS-a za „Novu“. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
20 Apr 2026 ekapija |
