 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
28 Feb 2024 - ekapija U ovoj godini drugi krug aukcija za novih 400 MW iz OIE 28 Feb 2024 - danas Kako bi Srbija mogla da napusti ugalj već do 2050. godine 26 Feb 2024 - nedeljnik EPS će do 2030. godine uložiti 5,4 milijarde evra u OIE projekte 22 Feb 2024 - politika Digitalizacija mreže unaprediće snabdevanje električnom energijom 22 Feb 2024 - politika Solarna energija novi biznis u Mačvi 18 Feb 2024 - novaekonomija Finansijski benefit za EPS od gradnje RHE Bistrica do 140 miliona evra godišnje 18 Feb 2024 - danas Kako ugalj lošeg kvaliteta i stare termoelektrane utiču na uvoz struje u Srbiju?
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 582 do 588 od ukupno 5450 vesti Srbija 
|
28 Feb 2024 - danas - Kako bi Srbija mogla da napusti ugalj već do 2050. godine Godine 2050, u proizvodnji električne energije u Srbiji predvodiće solarna energija, a pratiće je vetar i hidroenergija, sa relativno malim udelima energije na prirodni gas, i na bioenergiju i otpad. Ali najvažnije – udeo uglja, trenutno glavnog izvora struje u Srbiji, biće nula. Sa izuzetkom oko 6% proizvedene energije koja bi dolazila iz sagorevanja prirodnog gasa, ovim scenarijem bi srpska energetika bila efektivno dekarbonizovana, piše portal Klima101. Ova ambiciozna projekcija može se prvi put može pročitati u novoj verziji dokumenta „Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan” (INEKP), koji bi nakon usvajanja trebalo da postane osnovni strateški dokument energetske tranzicije u Srbiji. Nova, načelno finalna verzija ovog dokumenta, koji je prošlog leta bio na javnoj raspravi, odobrena je u decembru 2023. godine, i po svemu sudeći čeka na novu Vladu kako bi i zvanično bila usvojena. U nastavku možete pogledati kako izgleda ova budućnost naše energetike u petogodišnjim „koracima”, ukoliko pratimo scenario aktivne zelene tranzicije (određene stavke su izostale, kao što su derivati nafte, koji su zanemarljivi činilac u proizvodnji struje). Naravno, neophodno je razumeti kakve su ovo brojke. INEKP kao dokument je državni dokument sa planom (aktivnosti, troškovi, mere…) do 2030. godine, dok se kasnijim periodom od 2030. do 2050. bavi samo kao projekcijom – kada dođe vreme, 2030. godine bi trebalo usvojiti novi INEKP sa novim planom za neposredni budući period, novim projekcijama, i tako dalje. Drugim rečima, nije u pitanju scenario sa planom, niti su u dokumentu navedeni konkretni koraci koji bi doveli do napuštanja uglja kao energenta do 2050. godine. Međutim, to ne znači da napuštanje uglja do 2050. postoji samo kao deo nekakvog apstraktnog modela. Naime, Srbija se već obavezala na napuštanje uglja do 2050. godine kroz potpisivanje ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o zajmu Elektroprivredi Srbije, a ova obaveza našla se prošle godine i u usvojenoj Strategiji niskougljeničkog razvoja. Mada ih treba uzeti sa velikom dozom rezerve – kao uostalom i sve dugoročne projekcije – predviđanja iz INEKP-a kažu sledeće: 2030. godine: Udeo proizvodnje struje iz uglja prvi put pada ispod 50% ukupne proizvodnje u Srbiji 2035. godine: Udeo proizvodnje iz uglja je već drastično manji od udela obnovljivih izvora: 14,7 TWh godišnje naspram 25,5 TWh iz solara, vetra i hidroenergije zajedno 2040. godine: Proizvodnja samo iz vetra i solara (17,85 TWh) prevazilazi proizvodnju struje iz uglja, koja do tada pada na samo oko 10 TWh godišnje 2045. godine: Vetar, solar i hidroenergija pojedinačno proizvode preko dva puta više struje u Srbiji od uglja, čija se proizvodnja smanjuje na oko 6 TWh godišnje 2050. godine: Proizvodnja struje iz uglja u Srbiji pada na nulu, a od fosilnih goriva ostaje samo nešto kapaciteta na prirodni gas, sa ciljem održavanja stabilnosti mreže Naravno, 2050. godina je daleko – 26 godina daleko, i iluzorno je očekivati da će se naša budućnost odigravati tačno onako kako kažu modeli nastali na aktuelnoj realnosti, pretpostavkama i planovima. Ali domaća javnost sada prvi put ima uvid u brojke, projekcije, korake. U domaćoj javnosti, napuštanje uglja do 2050. godine više nije samo fusnota, dodata na zahtev EBRD bez neophodnog objašnjenja – sada je to i scenario potencijalne energetske budućnosti ove zemlje. Ostaje, naravno, da se vidi da li će on zaista biti i ostvaren. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
20 Apr 2026 ekapija |
