 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
22 Feb 2026 - kurir Hoćemo li ostati bez struje za pet godina? 22 Feb 2026 - b92 Srbija pokreće prvu fazu razvoja nuklearnog programa 22 Feb 2026 - kurir Šta je gasna elektrana koju Srbija gradi u Nišu 22 Feb 2026 - rts Data centri niču na sve strane i gutaju 22 Feb 2026 - N1 Od gasne elektrane do RHE Bistrice i modularnih nuklearnih reaktora 22 Feb 2026 - kurir Gradi se najveća solarna elektrana u Sremu 22 Feb 2026 - politika Priprema inženjera za nuklearne nauke je maraton a ne sprint
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 43 do 49 od ukupno 5439 vesti Srbija 
|
22 Feb 2026 - N1 - Od gasne elektrane do RHE Bistrice i modularnih nuklearnih reaktora Potpisivanjem bilateralnog ugovora Srbije i Azerbejdžana postalo je izvesno da će jednog dana početi izgradnja gasne elektrane u naselju Krušce kod Niša. Godinama traju najave o izgradnji Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica - za koju je planirano da krene sa radom 2032. godine - a predsednik Srbije ima i novi adut za sigurnost elektro snabdevanja potrošača - izgradnju modularnih nuklearnih reaktora (SMR - Small Modular Reactors). Ima li Srbija novca, stručnjaka i u kom vremenskom periodu su izvodljive sve ove zamisli vrha države? Gasna elektrana kod Niša Sa instalisanom snagom od 500 MWe (megavata) elektrana koja struju stvara od prirodnog gasa gradiće se u okolini Niša. Vučić je rekao da su u opticaju tri lokacije, a to su Trupale, Krušce i Niška Banja, ali da misli da su Krušce "najbliži u ovom trenutku". Naselje Krušce nalazi se 11 kilometara zapadno od Niša. Za sada je, prema pisanju Balkan green energy, projekat procenjen na 600 miliona evra, a plan je da bude završen tokom 2029. godine, odnosno nešto više od dve godine od početka pripremnih radova. Dakle, značajan energetski kapacitet Srbija bi mogla da dobije za tri godine, ali praksa pokazuje da je to vrlo optimistično očekivanje, a iskustvo nam pokazuje da 600 miliona evra teško da bi bila konačna cena. Između više mogućih lokacija kod Niša o kojima se razmatralo, naselje Krušce sada ima najveće šanse da bude lokacija gasne elektrane zbog trenutne infrastrukture i blizine gasnog interkonektora. Dodatni benefiti izgradnje gasne elektrane su da se dolazi dobija snažan stub “bazne energije”, koji za razliku od solarnih i vetroelektrana radi neprekidno, gas kao energent je mnogostruko više ekološki od lignita, na kome se baziraju termoelektrane u Srbiji. Reverzibilna hidroelektrana Bistrica Predviđeno je RHE Bistrica ima četiri generatora od po 157 MWe, ukupne instalisane snage 628 megavata. Nalaziće se na teritoriji opštine Nova Varoš. Pripremni radovi i izgradnja infrastrukture planiraju se za proleće 2026. godine, a da elektrana bude puštena u rad 2031. godine. Kao u većini velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji cena izgradnje je promenljiva. Tako je 2022. godine bio plan da sve košta 560 miliona evra, kako je preneo portal nova.rs, zatim je procena dignuta na više od 835 miliona evra 2023. godine, a sada se predviđa - 1,2 milijarde evra. Država planira projekat RHE Bistrica u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA), koja je pokazala veliku spremnost da povoljno kreditira projekat, prepoznajući ekološki značaj postrojenja. Ogromna “baterija” EPS-a Dok bi gasna elektrana u Nišu donela stabilnu baznu energiju, RHE Bistrica bila bi ključna za balansiranje sistema, ali i čuvanje viškova struje, što je neophodno zbog sve većeg broja solarnih i vetroelektrana. Nova RHE bi se koristila kao izvor električne energije ali i kao ogromna “baterija” EPS-a za čuvanje struje i njeno angažovanje kada ostali izvori energije podbace (vetar, solar, termo elektrane). Čuvanje viškova energije biće glavna karakteristika ove elektrane kao što to decenijama radi RHE Bajina Bašta na Drini. Kako radi RHE? Reverzibilne elektrane rade na principu da postoje dva velika jezera-rezervoara vode koji se nalaze na različitim nadmorskim visinama. Kada je EPS-u potrebna struja da “ispegla” povećanu potrošnju električne energije u Srbiji, u budućnosti bi, pored RHE Bajina Bašta stare pola veka, to radila i RHE Bistrica. Ona bi koristila vodne potencijale reka Lim i Uvac. Iz gornje akumulacije Klak, koja će tek biti stvorena pregrađivanjem reke Uvac i koja će imati zapreminu od 108 miliona kubika, voda bi padala kroz velike cevi u generatore električne energije koji će se nalaziti u mašinskoj zgradi u blizini naselja Bistrica, koje je smešteno na teritoriji tri opštine - Nove Varoši, Priboja i Prijepolja. Voda koja svoju kinetičku energiju prenese na agregate u RHE trebala bi da otiče u postojeće jezero Potpeć, formirano izgradnjom brane na Limu. RHE Bistrica imala bi šest puta veću snagu (628 MW ili 646 MW prema resornom ministarstvu) od postojeće HE Bistrica (104 MW) koju vodom snabdeva brana sa Radoinjskog jezera. U poređenju sa izgradnjom gasne elektrane kod Niša (600 miliona evra) i reverzibilne hidroelektrane Bistrica (1,2 milijardi evra), slične instalirane snage, cena modularnih nuklearnih mini elektrana (SMR) je ogromna i meri se milijardama evra. Male modularne nuklearne elektrane (SMR) se prave sa električnom snagom od 15 MW do 300 MW (najčešće od 50 do300), a blokovi se mogu dodavati jedan pored drugog. Postoje i mikro modularni nuklearni reaktori koji se izrađuju do instalirane snage do 15 MW. Male modularne nuklearne elektrane imaju znatno manje dimenzije od klasičnih nuklearki. SMR reaktori su kompaktni i mogu se transportovati i montirati na samoj izabranoj lokaciji. U fabrikama se SMR proizvode kao standardizovani moduli. Zagovornici ove tehnologije navode da tako nešto omogućava bržu izgradnju i potencijalno niže troškove u serijskoj proizvodnji. Ovakve male nuklearke proizvode kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država, Ruske Federacije, Kine i Velike Britanije. Ima projekata, ali operativnih SMR samo nekoliko Kao prednosti malih modularnih reaktora navode se projektovano kraće vreme izgradnje u odnosu na velike nuklearne elektrane, pojedine od njih (ali ne i svi dostupni dizajni) imaju smanjene potrebe za vodom za hlađenje u odnosu na klasične reaktore. Stabilan su izvor energije, jer ne zavise od vremenskih uslova, mogu se koristiti za proizvodnju industrijske toplote i za desalinizaciju morske vode. U svetu se razvija oko 80 različitih projekata malih modularnih reaktora, prema izveštaju IAEA. Dakle, ovaj broj ne predstavlja operativne elektrane (njih je vrlo malo, svega nekoliko), nego dizajne i koncepte koji su registrovani i praćeni kroz IAEA baze podataka. Tehnologija još nije široko komercijalizovana, a regulativa i međunarodni standardi se tek prilagođavaju ovim reaktorima. Početni troškovi razvoja su visoki, a broj komercijalno operativnih postrojenja je mali – trenutno operativne male modularne reaktore imaju Rusija i Kina, dok su projekti u SAD i drugim zemljama još u fazi razvoja. Primer rumunske kompanije: Planiraju, ali im treba 6–7 milijardi dolara Prema pisanju specijalizovanog londonskog časopisa World nuclear news, akcionari rumunske nuklearne kompanije Nuclearelectrica doneli su tzv. Konačnu investicionu odluku (FID) za izgradnju SMR elektrane u Doicești, od 462 MW, koristeći američku NuScale tehnologiju, sa šest modula na lokaciji bivše termoelektrane na ugalj u tom mestu koje se nalazi na oko 90 kilometara severozapadno od Bukurešta. Planiraju da svaki modul ima instalisani kapacitet od 77 MW, a da elektrana ima vek od 60 godina. Dakle, Nuclearelectrica je donela korporativnu odluku da se ide u projekat, ali kompletno projektno finansiranje i dalje nije zatvoreno. O tome svedoče i reči premijera Rumunije Ilije Boložana koji je na pitanje o planovima investitora, prema pisanju medija, ocenio da se to neće videti brzo. "Koliko se sećam, reč je o prilično velikom iznosu, 6–7 milijardi američkih dolara, a poslovni plan mora da uzme u obzir i način na koji će se energija trošiti. Investicija će biti realizovana kada se pronađe model finansiranja. Imajući u vidu veoma veliki iznos novca, složenost takvih projekata i činjenicu da je tehnologija još u ranoj fazi, procenjujem da investiciju nećemo videti odmah.“ U decembru je Ministarstvo energetike saopštilo da je, nakon „razgovora sa akcionarima projektne kompanije, identifikovano rešenje za potpuno finansiranje trenutne faze razvoja“ i da će „na osnovu zaključaka studije izvodljivosti projekat biti otvoren za investitore“. Takođe je navedeno da se razmatra mogućnost razvoja dodatnih SMR projekata u Rumuniji. Srbija i nuklearna energija Jugoslavija, a kasnije i Srbija, imale su moratorijum na nuklearnu energiju – uveden 1989. godine, što je faktički značilo zabranu razvoja nuklearnih elektrana, a nakon havarije u černobilju. Srbija je krajem 2024. godine ukinula moratorijum. Prema izveštaju Svetske nuklearne asocijacije predstavljenom u Davosu u planu je da Srbija do 2042. godine izgradi mali modularni reaktor (SMR) snage 250 MW. Šta je najrealnija opcija za Srbiju? Najrealnija je realizacija gasne elektrane kod Niša, zbog brzine gradnje, finansijske potpore iz inostranstva i iskustva koje azerbejdžanske kompanije imaju na polju izgradnje elektrana na gas. Za 600 miliona evra - 500 MW. Reverzibilna hidro elektrana Bistrica bi za 1.200 miliona evra (za sada) “dala” 628 MW, što je skoro duplo skuplje od gasne elektrane. Deluje da bi izgradnja SMR u Srbiji mogla da bude na "dugom štapu", ako se pogleda rumunska projektovana cena. Naravno, koliko košta neka modularna nuklearka zavisi i od lokacije, upotrebljene tehnologije i brojnih drugih faktora, pa je nezgodno praviti poređenja. A procena koliko bi koštao srpski projekat - nema. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
26 Mar 2026 ekapija |
