 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
19 Nov 2016 - rtv Besplatno zemljište za uzgoj biljaka za biomasu 18 Nov 2016 - rtv Tesla zona i drugi spektakli 17 Nov 2016 - novosti Građani ne odustaju od grejanja na struju 10 Nov 2016 - b92 Elektromreža Srbije je sad akcionarsko društvo 9 Nov 2016 - balkanmagazin NIS ĆE GRADITI GEOTERMALNE ELEKTRANE 6 Nov 2016 - biznis Značaj hidropotencijala za energetsku bezbednost 2 Nov 2016 - beta Srbija trećinu električne energije proizvodi u HE
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1989 do 1995 od ukupno 5579 vesti Srbija 
|
2 Nov 2016 - beta - Srbija trećinu električne energije proizvodi u HE Srbija koristi 55 odsto hidropotencijala za proizvodnju električne energije, ali i da koristi celokupan ne bi mogla da obezbedi energetsku stabilnost bez termoelektrana, rekao je danas direktor sektora za strategiju Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević. "Srbija sada dobija trećinu električne energije iz hidroelektrana, odnosno oko 10,5 teravata (TW) i na drugom je mestu, posle Rumunije, po koriščenju vode za proizvodnju električne energije", rekao je Jakovljević na konferenciji o značaju hidropotencijala za energetsku bezbednost. On je dodao da postoji potencijal da se proizvede još oko devet teravata, ali da to treba uzeti sa rezervom jer su procene rađene pre tridesetak godina. Jakovljević je istakao da je sada prioritet obnova postojećih hidroelektrana i da će se za te namene do 2025. godine potrošiti pola milijarde evra. "Hidroprojekti se teško realizuju jer sadašnja cena struje ne obezbeđuje isplativost, a projekcije govore da će i narednih godina razlika između bazne i vršne cene biti mala, nema mnogo ni lokacija koje omogućuju elektrane veće snage, a osim toga probleme stvaraju i imovinsko-pravni odnosi", objasnio je Jakovljević. On je dodao da je ponekada potrebno izmeštati i infrastrukturne objekte kako bi se podigla neka hidroelektrana što značajno poskupljuje projekte. "Izgradnja hidroelekrana Đerdap 3 i Bistrica se u ovom trenutku ne isplati, osim ako bi država zbog energetske stabilnosti odlučila da pomogne realizaciju. Osim toga, izgradnja hidroelektrana na Drini ili Dunavu zahteva i dogovore sa susednim državama, čiji se propisi o energetici razlikuju od domaćih", rekao je Jakovljević. Direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energije EPS-a Dejan Ostojić rekao je da su u toku revitalizacije hidroelektrana Đerdap, Zvornik, Elektromorava, da bi im se povećala snaga i pouzdanost, a priprema se i projekat za Vlasinske hidroelektrane. Šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić rekla je da su hidroelektrane "zeleni izvor energije" i da ne zagađuju životnu sredinu, ali utiču na temperaturu i hemijski sastav vode, i na biljni i životinjseki svet. "Do 2025. godine tri četvrtine svetske populacije živeće u oblastima pogođenim nedostatkom vode, a istovremeno će se povećati potrebe za 40 odsto. Zbog toga pored energetske sigurnosti i gradnje hidroelektrana treba imati u vidu i potrebe za vodom", dodala je Božanić. Ona je istakla da će do 2020. godine prosečna temperatura na Zemlji porasti od 0,7 do dva stepena Celzijusa, a do 2100. godine od 3,2 do četiri stepena. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
16 Okt 2026 danas |
