 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
20 Jan 2017 - ekapija Za naše tržište već ima zainteresovanih investitor 17 Jan 2017 - novosti Klima "izduva" i 2.000 iz džepa 16 Jan 2017 - energija Čuvar Tesline zaostavštine 16 Jan 2017 - ems Temelji završeni, niču čelične konstrukcije 11 Jan 2017 - nekonomija Cena struje na berzi utrostručena zbog nevremena 11 Jan 2017 - press Oživela inicijativa: TENT da greje ceo Beograd 10 Jan 2017 - beta EPS: Spremno dočekan ledeni talas
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1835 do 1841 od ukupno 5453 vesti Srbija 
|
16 Jan 2017 - energija - Čuvar Tesline zaostavštine Prema sudskoj odluci američkih vlasti, donetoj nakon smrti Nikole Tesle u januaru 1943, staranje o imovini čuvenog naučnika pripalo je Savi Kosanoviću. Novinar, publicista i član jugoslovenske kraljevske vlade u izbeglištvu, Kosanović je stekao to pravo kao sin Tesline najmlađe sestre Marice. Bilo mu je potrebno gotovo devet godina da Teslinu imovinu prebaci u Beograd. Ipak, u septembru 1951. 60 različitih kofera, metalnih sanduka, bačvi i paketa sa Teslinim stvarima, predmetima i spisima uplovilo je brodom „Srbija“ u Rijeku. Odatle su vozom preneti na Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Sava Kosanović je svu naučnu i ličnu Teslinu zaostavštinu poklonio državi. Stvaranje muzeja U junu 1952. pristigli Teslini predmeti preneti su sa Elektrotehničkog fakulteta u vilu Đorđa Genčića, koja se nalazi u Krunskoj ulici. Već u decembru iste godine osnovan je Muzej Nikole Tesle, a za prvog direktora izabran je Veljko Korać, čuveni profesor Filozofskog fakulteta. Odmah se započelo sa sređivanjem materijala, popisom i obradom Tesline zaostavštine. Celokupni pristigli materijal podeljen je na naučni rad, patente i patentnu dokumentaciju i ta podela sačuvana je do danas. Muzej je za javnost otvoren 20. oktobra 1955. godine, kao prvi tehnički muzej u Jugoslaviji. Dve godine kasnije, Muzeju je predata na čuvanje urna s Teslinim pepelom. To je bila želja Milice Trbojević, ćerke Tesline sestre Angeline i naslednice Save Kosanovića. Urnu, preuzetu iz jugoslovenske ambasade u Vašingtonu, prenela je Šarlota Mužar, Teslina dugogodišnja sekretarica. Urna je dopremljena trgovačkim brodom „Triglav“ u Rijeku, a ubrzo je stigla i u Beograd. Postolje urne uradio je slikar Mario Maskareli, a sferičnu kuglu vajar Nebojša Mitrić. Na stalnoj postavci mogli su da se vide prvi Teslini indukcioni motori, maketa hidroelektrane koja ilustruje Teslin polifazni sistem prenošenja energije, razni generatori, transformatori i teledirigovana maketa broda. A jedan od najatraktivnijih eksponata i danas je Teslin transformator sa antenom na kome se zasniva fluorescentno svetlo. Dejstvo obrtnog magnetnog polja predstavljeno je istim onim jajetom koje se našlo i na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Vredne muzejske zbirke Danas muzejsku kolekciju čini devet zbirki sa originalnim tehničkim predmetima iz oblasti mašinstva i elektrotehnike, hemijske tehnologije, Teslini lični i odevni predmeti, memorijalni predmeti, medalje, sitni tehnički predmeti, dela likovne i primenjene umetnosti i zbirka tekstila i kože. Zbirka predmeta iz oblasti mašinstva sadrži 122 eksponata, među kojima su turbomašine, oprema za merenje brzine, dužine i temperature, merni alati, pribor za tehničko crtanje i pisanje, mašinski sklopovi i elementi. Elektrotehničku zbirku čine električni merni instrumenti, električni uređaji i njihovi delovi, medicinski instrumenti, predmeti iz oblasti prenosa električne energije, žice i izolacione trake. Od posebne važnosti su sačuvani prototip Tesline pumpe i pet brzinomera. Najbrojnija zbirka u fondu Muzeja Nikole Tesle je zbirka predmeta od tekstila i kože. Sadrži oko 500 odevnih predmeta, izrađenih industrijski ili ručno. Tu su Teslina odela, košulje, kravate, kragne i okovratnici, šeširi, rukavice, obuća, torbe, štapovi i cvikeri. Jedini predmet u ovoj zbirci koji se po stilu i načinu izrade razlikuje od ostalih je tkana lička torba sa ornamentima i resama. Pretpostavlja se da ju je napravila Tesline majka Đuka. U okviru zbirke memorijalnih predmeta čuvaju se Tesline posmrtne maske, posmrtni otisak Tesline desne ruke i urna sa Teslinim posmrtnim pepelom. Teslina lična arhiva sadrži gotovo 164.000 dokumenata, rukopisa, naučnih beležaka, proračuna, šema i crteža nastalih od 1856. do 1943. Tu su i Tesline razne zabeleške napisane na ceduljicama, štampane vizitkarte sa dopisanim porukama, poštanske marke, računi, čekovi, tekstovi kucani pisaćom mašinom, diplome, povelje... U okviru zbirke ličnih dokumenata sačuvani su Teslina krštenica, svedočanstva, potvrda carinskog biroa luke Njujork o Teslinom dolasku parobrodom „City of Richmond“, američko državljanstvo, pasoš, albumi sa fotografijama sa raznih svečanosti i proslava, pisma, diplome i dokumenta koja su vezana za Teslinu smrt i sahranu. Među predmetima za ličnu upotrebu sačuvan je Teslin pribor za ličnu higijenu (četkica za zube, pribor za brijanje, britva u kutiji, pribor za nokte, češalj i stono ogledalo). Tu su i predmeti koje je Tesla koristio za rad – mastionica sa perom, noževi za papir, kutije sa vizitkartama, pečati i dve mašine za otiskivanje suvog žiga Teslinih komapanija. Muzej čuva i predmete iz sobe broj 3327 u hotelu „Njujorker“, u kojoj je naučnik živeo poslednjih deset godina – njegov krevet, frižider, metalni orman, metalni kabinet, ormariće i putne kovčege. Celokupna građa ovog Muzeja je digitalizovana i mikrofilmovana, a napravljene su i kopije i makete mnogih aparata i opreme. Na hiljade posetilaca iz celog sveta svake godine poseti Muzej Nikole Tesle. Mnogi dolaze da proučavaju bogatu muzejsku građu u nadi da će otkriti još neko Teslino genijalno delo. Danas je Muzej Nikole Tesle kompleksna institucija. Kao institucija kulture, bavi se zaštitom i predstavljanjem Tesline ostavštine. U naučnom smislu, u Muzeju se obavljaju istraživanja, publikuju se originalni Teslini spisi, a zaposleni i saradnici Muzeja učestvuju na naučnim skupovima i objavljuju rezultate tih istraživanja. Od posebne je važnosti obrazovna uloga Muzeja, imajući u vidu veliko interesovanje koje i danas pobuđuje Nikola Tesla, naročito kod mladih. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
8 Apr 2026 politika |
