 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
10 Feb 2017 - nekonomija Raspisan tender za obnovu sedam malih HE 10 Feb 2017 - ekapija Međunarodni dani energetike i investicija 2. i 3. 6 Feb 2017 - eps Briga o elektroprivredi Srbije 2 Feb 2017 - bif Povećanje snage TE Nikola Tesla 2 Feb 2017 - tent TE Morava POUZDAN RAD PUNIH 48 GODINA 1 Feb 2017 - rts Podaci o potrošnji energenata dostupni 30 Jan 2017 - ekapija Za 2017. planirana rekonstrukcija pet trafostanica
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1821 do 1827 od ukupno 5453 vesti Srbija 
|
6 Feb 2017 - eps - Briga o elektroprivredi Srbije Svaka civilizacija nastajala je i nestajala sa smenom energetskih izvora: od pronalaska vatre, parnog pogona, hemijskih reakcija, elektriciteta do naše ere iskorišćenja nuklearnih izvora energije, napisao je Pavle Vasić, čuveni srpski fizičar, u uvodniku knjige „Od Đetinje do Đerdapa“ 1979. godine. Time je samo još jednom potvrđen civilizacijski značaj energetike. Dugi niz godina ta knjiga bila je jedan od najvažnijih izvora saznanja o razvoju energetike u Srbiji. A mnogi zaposleni u srpskoj elektroprivredi, od rudara do distributera, decenijama su sakupljali i čuvali razne predmete, alat i delove postrojenja koji se više nisu koristili. Znali su koliko je važno sačuvati ta svojevrsna svedočanstva burnog razvoja srpske energetike. Tek formiranjem Muzeja nauke i tehnike u Beogradu 1989. godine, svi ti predmeti i sačuvana dokumentacija dobili su pravi naučni, muzeološki tretman. U okviru muzeja danas postoji odsek energije sa nekoliko zbirki predmeta. Oni su, većim delom, nekada pripadali „Elektroprivredi Srbije“, „Elektrodistribuciji Beograd“ i „Elektromreži Srbije“. Zbirke, dokumentarna i bibliotečka građa odseka reprezentuju procese i događaje od značaja za elektroprivrednu delatnost – od proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, preko razvoja domaće elektroindustrije, pa do nastanka savremenog elektroenergetskog sistema na teritoriji Srbije. Čuvar energetske baštine Srbije Odsek sadrži i materijal koji ilustruje tok elektrifikacije, sa svim specifičnostima prihvatanja ove globalne pojave u našim uslovima. Zbirke ovog odseka razvijale su se i nastajale prateći aktuelna dešavanja, pa one danas imaju materijal o relevantnim aspektima energetike – od iscrpljivanja energetskih izvora do uticaja na životnu sredinu. Odsek sadrži 10 zbirki koje ilustruju složen proces proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije: zbirku turbina, generatora i motora, transformatora, izolatora, osigurača, električnih instalacija, osvetljenja, mernih uređaja, zaštitnih uređaja i zbirku komunikacija i automatskog upravljanja. Zbirke vezane za proizvodnju električne energije sadrže manje vodne turbine, kao ilustraciju procesa proizvodnje električne energije u hidroelektranama, kao i motor-generatore za konverziju frekvencije, napona ili broja faza električne struje. Zbirke vezane za prenos i distribuciju električne energije čine turbine i generatori, energetski, strujni i naponski transformatori, rastavljači i prekidači, prigušnice, osigurači i izolatori, merni instrumenti i uklopni satovi, kablovi i vodovi, izvori osvetljenja, kao i električne instalacije. Oblast automatizacije u elektroprivredi ilustrovana je opremom vezanom za uvođenje automatizacije i neposrednog upravljanja procesom proizvodnje, prenosa i potrošnje električne energije, za praćenje tokova snage i naponskih prilika u elektroenergetskom sistemu, korišćenje automatske sekundarne regulacije učestanosti i snage razmene, kao i obavljanje razmene energije s drugim elektroprivredama. Zbirka komunikacija u elektroprivredi ilustruje razvoj sistema prenosa informacija i komunikacije o događajima i procesima koji se dešavaju na mestima proizvodnje, prenosa i potrošnje električne energije. Savremen sistem komunikacije u Srbiji razvija se od pedesetih godina 20. veka. Počelo se sa poljskim radio-stanicama, preko javne telefonske mreže sa određenim stepenom prioriteta, zatim stižu visokofrekventne veze za prenos signala, sistemi usmerenih radio- veza na ultravisokim frekvencijama, pa sve do vizuelnog prikazivanja podataka. Zbirka zaštitne opreme sadrži predmete koji služe postizanju lične sigurnosti ljudi na elektroenergetskim objektima u uslovima rada pod naponom, u blizini napona ili u beznaponskom stanju. To su sredstva i oprema za ličnu zaštitu i elektroizolacioni alat: izolacione motke i klešta za osigurače i za električna merenja, elektromonterski alat sa izolacionim ručicama, elektroizolacione rukavice i obuća, sigurnosni pojas, osiguravajuća užad, zaštitni šlemovi… Muzej čuva i predmete koji pripadaju periodu pre elektrifikacije. Oni prikazuju razvoj i primenu aparata i sprava kućne tehnike koji su bili u upotrebi pre primene električne energije, posebno za potrebe unutrašnjeg osvetljenja, grejanja i hlađenja. Sa razvojem funkcionalne organizacije kućnog prostora, menjale su se i tehnike i sredstva kućnog osvetljenja. Kada se pojavila elektrifikacija, osvetljenje je bilo jedina oblast tehnike primenjena u kući, pa je na nju elektrifikacija mogla odmah da bude primenjena. Izložbe i muzejske postavke Još od prve izložbe „Čovek i kamen“, otvorene 1990. godine, preko izložbi „Putevi srpskog inženjerstva“, „Nikola Tesla – život i delo“, „Svet hemije“, „Branislav Kojić – sećanje na arhitektu“, „Inženjer Miloš Savčić – graditelj, privrednik, gradonačelnik“, „Geodezija – zašto, kako, čime“, pa do izložbe „Od sumraka do svitanja – 120 godina elektrifikacije Srbije“, izložbe Muzeja nauke i tehnike uvek izazovu pažnju. Ne samo zato što donose nova saznanja već i zbog njihovih modernih i maštovitih postavki, koje znaju da privuku savremenu publiku. Muzej ima i svoju stalnu postavku pod nazivom „Drugi krug“. Na njoj je izloženo više od 400 predmeta iz fonda muzeja koji prikazuju tehnološki razvoj i njegov uticaj na život ljudi. Ti eksponati svedoče o tome kako se nekada u Srbiji živelo i radilo, koje tehnologije su bile korišćene, kako se razvijala elektrifikacija u Srbiji, kako se i kuda plovilo parnim brodovima, kako se štampalo bez štampača, kako su izgledali prvi kompjuteri domaće proizvodnje ili zbog čega je Teslin asinhroni motor revolucionarni izum. U Naučnom centru muzeja promoviše se učenje kroz otkrivanje, učestvovanje, eksperimentisanje i neposredan kontakt s naučnim izazovima. Interaktivnim eksponatima mogu se razotkrivati fenomeni iz oblasti astronomije, matematike, fizike, biologije, psihologije i logike. I sve to na zabavan i maštovit način! Stalna postavka „Medicina u Srbiji kroz vekove“ smeštena je u zgradi beogradske bolnice izgrađene u 19. veku, u Ulici Džordža Vašingtona. A u Vrnjačkoj Banji, najvećem banjskom lečilištu u Srbiji, sa tradicijom dugom 150 godina, nalazi se stalna postavka „Muzej banjskog lečenja“. Muzej nauke i tehnike je matična ustanova zaštite naučno-tehničke baštine Srbije. Cilj muzeja su podizanja naučno-tehničke kulture, popularizacija nauke i savremenih naučnih dostignuća. U muzeju danas ima 16 stručnih odseka, kao posebnih celina, kojima su obuhvaćene sve oblasti razvoja i primene tehničkih dostignuća u Srbiji. Muzej nauke i tehnike se nalazi u Skenderbegovoj ulici broj 51 Beograd. Više informacija o Muzeju nauke i tehnike |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
7 Jan 2026 rts,N1 |
