 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
22 Avg 2018 - srbija danas EPS zapošljava 163 stručnjaka 20 Avg 2018 - seebiz Državne firme duguju EPS-u oko 200 miliona evra 20 Avg 2018 - index ŠEST MESECI 3.500 SLUČAJEVA KRAĐE STRUJE 30 Jul 2018 - sd ZELENA ENERGIJA: Košava pokreće 186 turbina 9 Jul 2018 - politika „Zelena” energija iz Banata 27 Jun 2018 - rts Kako EMS dočekuje jubilej 27 Jun 2018 - rts ETF: Među 10 inovativnih energetskih uređaja
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1737 do 1743 od ukupno 5579 vesti Srbija 
|
9 Jul 2018 - politika - „Zelena” energija iz Banata Kada vozom ili putem krenete iz Beograda ka Vršcu, negde u ataru sela Vladimirovci pa dalje do Alibunara uočićete mnoštvo vetrenjača. To nisu vetrenjače poput onih iz romana „Don Kihot”. U ovoj našoj priči reč je o modernim čeličnim grdosijama, čije će elise na visini od 178 metara pod naletima vetra proizvoditi megavate struje. Ovo je treći vetropark u Srbiji. Srbija je vetrovito područje, a posebno je poznata košava. Pored Vojvodine, idealna mesta za postavljanje vetrogeneratora je potez Đerdapa, što potvrđuju iskustva i pejzaži susedne Rumunije, na obroncima Karpata, duž 110 kilometara Đerdapske klisure. Rumunija je snagu vetra za dobijanje električne energije počela da koriste mnogo pre nas, s obzirom na to da kao članica Evropske unije obilato koristi njene fondove za ove projekte. Banatska kukuruzišta i žitna polja u okolini Alibunara su bogomdana za vetroparkove, iz kojih se dobijaju jeftiniji i ekološki znatno čistiji kilovati jer na ovim prostorima vetra uvek ima, pa i manji povetarac ovde pokreće moćne elise savremenih vetrenjača. Višegodišnji podaci kažu, na primer, da u Vršcu u toku godine ima više od 200 vetrovitih dana. Najjači vetrovi su u periodu jeseni i zime, a košava ovde dostiže brzinu i do 120 kilometara na sat. Prvi vetropark u Srbiji je izgrađen u ataru Kule, novembra 2015. godine. Pogodne lokacije za vetroparkove su još Zlatibor, Kopaonik, Stara planina, Deli Jovan, Divčibare i druge planine. Naša zemlja će zahvaljujući snazi vetra do 2020. dobiti još 500 megavata struje. Stručnjaci pak procenjuju da bi uz još veća ulaganja mogla da dobije duplo više „zelene” energije. Čiste da čistije ne može biti. Vetroparkovi ne zagađuju životnu sredinu, grade se uglavnom van naseljenih mesta, malog su gabarita u osnovi, pa ne oduzimaju puno od plodne vojvođanske ravnice. Banaćani su navikli na metalne tornjeve i raznobojne elise savremenih vetrenjača. Neka se one što više okreću kao zlatnožute pogače suncokreta koji se u ovom delu Srbije gaji na velikim površinama. Zajedno su dobro društvo i za nas višestruko značajni. Neka ih samo bude više. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
16 Okt 2026 rts |
