 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
3 Sep 2020 - srbijadanas Za 33 odsto veća proizvodnja hidroelektrana EPS-a 2 Sep 2020 - energija Proizvodnja u ogranku Drinsko-Limske HE 31 Avg 2020 - danas Kostolačke elektrane iznad plana 19 Avg 2020 - talas Šta smo naučili o problemima MHE u Srbiji? 19 Avg 2020 - ekapija Kompanija Bio Pan Gas gradiće biogasnu elektranu u Sečnju 16 Avg 2020 - blic, mondo Beogradski univerzitet zadržao staru poziciju 15 Avg 2020 - dnevnik Studije na DEET-u otvaraju vrata kompanija
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1373 do 1379 od ukupno 5453 vesti Srbija 
|
16 Avg 2020 - blic, mondo - Beogradski univerzitet zadržao staru poziciju Univerzitet u Beogradu i ove godine zauzeo je poziciju između 401. i 500. mesta na prestižnoj Šangajskoj listi, koja je objavljena danas. Univerzitet u Novom Sadu više nije među 1.000 najbolje rangiranih univerziteta u svetu. On je prošle godine zauzeo poziciju između 901. i 1000 mesta, dok se ove godine nije našao na listi. Među prvih 10 rangiranih univerziteta, osam je američkih i dva su britanska. Univerzitet u Beogradu je zadržao prošlogodišnju poziciju. UB najbolje je bio rangiran 2017. godine, kada se nalazio između 201. i 300 mesta. Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, rangirani su još Univerzitet u Zagrebu od 401. do 500. mesta i Univerzitet u Ljubljani 501. do 600. mesta. Šangajska lista je neformalna, ali je stvar prestiža biti na njoj, jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta. Kriterijumi za rangiranje su: alumni dobitnici Nobelove nagrade, nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade, broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature. Ovo rangiranje sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong još od 2003. godine. Univerzitet: Dobri rezultati Kako je danas saopštio beogradski univerzitet, pozicija BU je zadržana na Šangajskoj listi uprkos relativno nepovoljnim uslovima za razvoj naučnoistraživačke delatnosti u prethodnoj godini. Na ovoj listi Univerzitet u Beogradu se prvi put našao 2012. godine, među 500 rangiranih. Čekamo da proradi Izašla je ovogodišnja Šangajkska lista i srpski univerizeti se nisu proslavili rangom. Zašto je na listi samo jedan univerzitet, i to ne visoko, odgovor daju nadležni ali i najcitiraniji srpski naučnik, profesor Stojan Radenović. "Bolje pozicioniranje univerziteta iz Srbije na Šangajskoj listi može se očekivati tek za par godina, jer će tada biti vidljivi rezultati izmene finansiranja nauke", kaže državni sekretar ministarstva prosvete prof. Vladimir Popović, koji smatra da je važno što je Univerzitet u Beogradu zadržao poziciju među 500 najboljih. Popović je za Tanjug naveo da se u ovogodišnjem rangiranju univerziteta na Šangajskoj listi zapravo vidi rad univerziteta u prethodnih nekoliko godina. "Mi smo promenili zakonski okvir u nauci, osnovali Fond za nauku, uveli kompetitivnost kod izbora projekata, prekinuli uravnilovku, ali je potrebno vreme da bi se sve to videlo", rekao je Popović. Navodi da Šangajska lista nije "trka na kratke staze" i da je u rangiranju sve oštrija konkurencija, da danas među 500 svetskih univerziteta, čak 81 su kineski univerziteti. U rangiranju u 2012. godini bilo ih je samo 42. "Svi univerziteti u istočnoj i centralnoj Evropi doživljavaju konstantan pad. U ovom, našem delu Evrope, Ljubljanski univerzitet ima najlošiju poziciju poslednjih 15 godina, jer je vrlo blizu 600 mesta", kaže Popović. Napominje da je finansiranje nauke izmenjeno, ali da je potrebno u narednom periodu izmeniti model finansiranja visokog obrazovanja koji takođe utiče na pozicioniranje univerziteta na Šangajskoj listi. "Mora se raditi izmena finansiranja visokog obrazovanja kako bi se zadržali najcitiraniji istraživači. Mi nemamo bodove u ovoj godini, a nismo imali ni u prošloj, na istraživačima koji spadaju u kategoriju najcitiranijih u svetu", naveo je Popović. Napominje da nemamo dovoljno bodova ni u kategoriji alumnista, kao ni najprestižnijih naučnih nagrada, a to nosi 30 odsto vrednovanja. "Značajan prostor za poboljšanje postoji u društveno-humanističkim naukama, gde smo samo u jednoj oblasti - psihologiji, od njih ukupno 14, među najboljima, dok je na primer Univerzitet u Ljubljani u čak osam među najboljim", naveo je državni sekretar. "NE MOŽE I CITIRANOST I LETOVANJE" Najcitiraniji naučni istraživač iz Srbije (u oblasti matematike), profesor Stojan Radenović, smatra da ima nešto i do samih istraživača, a ne samo do finansija (bar u nekim oblastima). "Očekujem da ovi mlađi, ako urade malo više. Uspeh bi bio veći da krenu neki fizičari, biolozi, profesori sa drugih fakulteta da zapinju više i da što više publikuju, da se približe toj visokoj citiranosti. To je moguće, međutim, treba mnogo odricanja. Ja tako radim iz mladosti, već 55 godina ima kako samo radim tu matematiku, i onda sam lako mogao da uradim. A ako se prave pauze, provode letovanja i zimovanja, onda čim napravite pauzu - prestignu vas drugi", kaže on Profesor Radenović ističe da u svetu ima desetak miliona istraživača i oko 2,5 miliona časopisa iz svih oblasti, tako da se ne sme da se kasni jer drugi istraživači onda urade i objave pre i da sa nestrpljenjem očekuje 15. septembar i listu "100 najcitiranijih" na kojoj očekuje da ponovo bude. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
8 Apr 2026 politika |
