 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
16 Jul 2022 - rts Svaki procenat uštede je značajan 15 Jul 2022 - novaekonomija EPS od struje ne zarađuje, a subvencioniše obnovljive izvore 12 Jul 2022 - blic DA LI SU HIDROELEKTRANE REŠENJE? 10 Jul 2022 - ekapija U Registar kupaca-proizvođača upisano 85 lica 6 Jul 2022 - euronews Za stavljanje solarnih panela na mrežu sada je potrebno 20 dana 6 Jul 2022 - biznis Da li će energetski sistem Beograda „pozeleneti“ do 2041. godine? 6 Jul 2022 - b92 Srbiji potrebni rast OIE i održiva energetska tranzicija
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1114 do 1120 od ukupno 5573 vesti Srbija 
|
12 Jul 2022 - blic - DA LI SU HIDROELEKTRANE REŠENJE? U prva dva meseca ove godine Srbija je na uvoz struje potrošila osam puta više novca nego prošle godine, pokazuju podaci časopisa "Makroekonomske analize i trendovi". Osim energetske krize, za to je najzaslužnija havarija u TE Nikola Tesla u Obrenovcu koja proizvodi polovinu struje u Srbiji, dok se manje električne energije i dalje dobija od hidroelektrana - oko 30 odsto. Hidrosektor i reverzibilne hidroelektrane ključne su za očuvanje energetske bezbednosti, a upravo jedna takva, nalazi se na Drini, na jezeru Perućac, piše Euronews. Reverzibilna HE Bajina Bašta puštena je u rad 1982. godine i još je jedina ovakva HE u našoj zemlji. Deo je celine Drinsko-limske elektrane koja sa svojom godišnjom proizvodnjom od 3.300 GWh, čini oko 10 odsto ukupne proizvodnje struje u Srbiji. Osim što proizvode, ove hidroelektrane mogu i da skladište višak struje, što je od velikog značaja u kriznim trenucima kada se sve više okrećemo obnovljivim izvorima energije. Ivan Božić, profesor Mašinskog fakulteta napominje da ona ne služi samo da nadomesti energiju već i da pokrije sav višak koji dolazi iz solarne energije ili vetra. "Vetar ne zna da li je dan ili noć, on duva, i kad imamo energiju iz vetra, a nemamo potrošnju koja će taj konzum da pokrije, onda su reverzibilne hidroelektrane ključne, i pumpaju vodu u gornju akumulaciju. A kada je reč o obnovljivim izborima energije, reverzibilne hidroelektrane upravo služe da "peglaju" te viškove proizvodnje i neuravnotežene vidove proizvodnje i iz eolske i iz solarne energije", kaže profesor Božić. Izgradnja još ovakvih hidroelektrana, Bistrica i Đerdap 3 odlaže se već četiri decenije, a energetska kriza ponovo je aktuelizovala ove projekte. Bistrica je ipak nešto bliža realizaciji. Reverzibilna HE Bajina Bašta puštena je u rad 1982. godine i još je jedina ovakva HE u našoj zemlji. Deo je celine Drinsko-limske elektrane koja sa svojom godišnjom proizvodnjom od 3.300 GWh, čini oko 10 odsto ukupne proizvodnje struje u Srbiji. Osim što proizvode, ove hidroelektrane mogu i da skladište višak struje, što je od velikog značaja u kriznim trenucima kada se sve više okrećemo obnovljivim izvorima energije. Ivan Božić, profesor Mašinskog fakulteta napominje da ona ne služi samo da nadomesti energiju već i da pokrije sav višak koji dolazi iz solarne energije ili vetra. "Vetar ne zna da li je dan ili noć, on duva, i kad imamo energiju iz vetra, a nemamo potrošnju koja će taj konzum da pokrije, onda su reverzibilne hidroelektrane ključne, i pumpaju vodu u gornju akumulaciju. A kada je reč o obnovljivim izborima energije, reverzibilne hidroelektrane upravo služe da "peglaju" te viškove proizvodnje i neuravnotežene vidove proizvodnje i iz eolske i iz solarne energije", kaže profesor Božić. Izgradnja još ovakvih hidroelektrana, Bistrica i Đerdap 3 odlaže se već četiri decenije, a energetska kriza ponovo je aktuelizovala ove projekte. Bistrica je ipak nešto bliža realizaciji. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Okt 2026 euronews |
