 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
30 Maj 2022 - kamatica, nova KOJI SVE PROBLEMI ČEKAJU KUPCE ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA U SRBIJI? 30 Maj 2022 - blic Sve veće interesovanje za sistem "proizvođač-potrošač" 27 Maj 2022 - biznis Virtuelna elektrana bi korisnicima donela uštede 24 Maj 2022 - blic U SRBIJI 21 DOMAĆINSTVO I 2 PRAVNA LICA SU PROZJUMERI 24 Maj 2022 - ekapija Kod Pirota u planu gradnje solarnih elektrana 23 Maj 2022 - ekapija RHE Bistrica korak bliže izgradnji 21 Maj 2022 - blic POČINJE GRADNJA VETROELEKTRANE U KOSTOLCU
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1023 do 1029 od ukupno 5453 vesti Srbija 
|
27 Maj 2022 - biznis - Virtuelna elektrana bi korisnicima donela uštede U Elektroprivredi Srbije (EPS) su uvereni da obnovljivi izvori energije (OIE) imaju budućnost u našoj zemlji, bez obzira na sve prepreke i troškove, i to ne samo kroz velike projekte vetroparkova i solarnih elektrana, kao i kroz kapacitete za balansiranje njihove prozvodnje (na primer, reverzibilna hidroelektrana Bistrica), već i kroz mnoštvo malih prozjumera (korisnici koji su istovremeno kupci i proizvođači struje). Prema rečima savetnika direktora EPS-a za poslovni sistem Vladimira Šiljkuta, EPS u tom smislu radi na razvoju novog koncepta. Reč je o virtuelnoj elektrani koja bi bila agregirana ne samo od prozjumera, već i od distribuiranih proizvođača električne energije, kao i od električnih potrošača baterija i skladišta toplotne energije koja bi krajnji kupci bili voljni da ustupe na daljinsko upravljanje. „Poslovni model za instaliranje i eksploataciju ovih uređaja i sistema mogao bi biti zasnovan na javno-privatnom partnerstvu EPS-a koji bi se pojavio kao upravljač, odnosno operator te virtuelne elektrane, i krajnjih korisnika“, otkrio je Šiljkut na Međunarodnoj stručnoj konferenciji „Šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskim sistemima zemalja Zapadnog Balkana?“. „Virtuelna elektrana bi krajnjim korisnicima sistema omogućila finansijske uštede, a za EPS bi faktički predstavljala zamenski kapacitet i izvor dodatnog prihoda na osnovu pomoćnih usluga koje bi pomoću nje pružao operatorima prenosne i distributivne mreže, čiji bi rad bio dodatno optimizovan. Znači, kombinacija win-win-win-win“, ukazao je Šiljkut. Tehnički, tehološki i organizaciono EPS će, kako je naveo, podržati povećanje udela OIE u sistemu, uključujući i one manje, dispergovane, kod krajnjih korisnika koji postanu prozjumeri. „Prozjumeri dobijaju svu podršku od EPS-a. Kada domaćinstvo ili grupa domaćinstava udruženih u takozvanu stambenu zajednicu ili neka kompanija postane prozjumer, to nema samo efekta na njega u smislu ušteda, već i na celo društvo. EPS je nesumnjivo posvećen razvoju OIE i stvaranju uslova za povećanje njihovog udela u proizvodnji električne energije“, objasnio je Vladimir Šiljkut. Za to su, kako je naglasio, potrebna velika ulaganja, i to ne samo u elektrane koje rade na OIE, već i u intervencije u drugom delu energetskog sistema, u nove fleksibilne izvore i opremu koja će obezbediti stabilnost sistema sa velikim udelom OIE kakav se očekuje u budućnosti. „Zato je bitno da EPS iz sopstvene delatnosti obezbedi sredstva za takvo finansiranje. Osim što želi da razvija OIE, EPS već podržava i sve ostale proizvođače kroz naknadu za OIE koju prikuplja od kupaca. Nažalost, ta prikupljena sredstva nisu uvek dovoljna i po tom osnovu EPS iskazuje i gubitak u svom poslovanju“, otkrio je Šiljkut. Cena električne energije koju plaćaju domaćinstva niža je od cene proizvedene električne energije u EPS-u i takav odnos traje već duže vreme tako da, ističe on, treba da se ima u vidu da to već kumulativno negativno utiče na poslovanje EPS-a. „U tom pogledu cela priča je eskalirala početkom energetske krize sredinom prošle godine, što je na neki način bila pokazna vežba šta se dešava kada se energetski sistem preterano osloni na OIE, kakav je slučaj bio u Evropi, pa je stao vetar na severu i sistem se našao u problemu. Naravno, sve je dodatno eskaliralo sa krizom u Ukrajini i drastičnim skokom cena energenata i ostalih roba i materijala“, potvrdio je Šiljkut. Najniže cene struje u regionu Posledično, cena proizvodnje jednog kilovata u EPS-u veća je od prosečne prodajne cene za domaćinstva. Pritom, kako je naveo Šiljkut, treba imati u vidu da od cene koju plaćaju krajnji korisnici više od polovine odlazi za mrežarinu Elektromreži Srbije i Elektrodistribuciji Srbije. „Na osnovu te činjenice jasno je kako EPS ima gubitak u poslovanju. Višestruko su uvećani troškovi za materijale, opremu i radove, tako da je poskupeo svaki remont, svako održavanje, kao i investiciono ulaganje. Kretanje tih cena utiče na izgradnju novih i revitalizaciju i održavanje postojećih proizvodnih kapaciteta i vrlo često smo izloženi tome da isporučioci opreme i radova zbog nestabilnosti cena odustaju od već datih ponuda. Nebrojene su javne nabavke koje se završavaju neuspehom“, naveo je Šiljkut. Sa druge strane, kako je dodao, jasno je da elektroenergetski sistem mora da funkcioniše, pa će zbog toga poskupljenje cene električne energije u jednom trenutku postati neizbežno, ali je potrebno da se oko toga usaglase svi relevantni faktori u državi. „Ono što je važno da zna šira javnost jeste i da sa eventualnim korekcijama cene električne energije praktično ta cena za domaćinstva i za privredu neće biti tržišna, odnosno biće niža u odnosu na zemlje regiona gde je kupovna moć otprilike ista kao kod nas. EPS je sa svoje strane uvek bio stub razvoja i sigurnosti građana, i tako je i sada. Stoga nije moguće podizanje cene električne energije do tržišnog nivoa, jer bi funkcionisanje privrede i egzistencija građana postali upitni“, ocenio je on. Međutim, on je upozorio da bi potpuni izostanak prilagođavanja te cene novonastalim okolnostima na tržištu električne energije doveo EPS do sloma, dok bi posledično usledio i kolaps privrede i ugrožavanje kompletnog elementarnog života srpskog društva. „Građani takođe mogu aktivno da doprinesu poboljšanju opisane situacije. Jedan od najvećih resursa koji mi zapravo imamo i koji se najbrže može aktivirati i dati pozitivne efekte jeste racionalizacija potrošnje električne energije. Dakle, njena štednja i racionalna upotreba su od ključnog značaja posebno sada“, naglasio je Šiljkut. Drugi resurs po brzini moguće realizacije i efekata koje može da ostavi na sistem jesu, zaključio je on, upravo prozjumeri koji će svojom proizvodnjom relaksirati elektroenergetski sistem Srbije i umanjiti potrebu za uvozom električne energije. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
5 Maj 2026 danas |
